MakiDance
гост
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 2
Dance first. Think later. It's a natural order!
|
 |
« Одговор #11 у: 02.13 ч. 30.06.2013. » |
|
Moje dve zadnje napisane kratke price. Nazalost jedine sacuvane, s obzirom da mi je hard disk ceo obrisan i da nemam vise nista na njemu, a na papiru nisam pisala od srednje skole, nazalost. . . . Moracu da se podsetim i toga, volim da pisem kratke price. . . .
"Noc je bila tmurna.
Kisa napolju je pljustala sto je sprecillo par ljudi da dodje na cas salse koju toliko vole. Uprkos tome, atmosfera na njemu bila je sjajna kao i obicno. Sto ne znaci da nam tih par ljudi nije falilo, naprotiv.
Naucise oni nesto novo, obnovise staro i dodje vreme da se odigra u paru na kraju casa, ono, kao da smo na zurci, taj neki fazon.
Uhvatim ja za ruku jednu I. Ali kud joj spomenuh njenu profesiju, frizeraj. Kao pomahnitala je pocela da radi nogama i telom, nije znala da igra odjednom. Zbunila se skroz. Slatko je to sve izgledalo. Sedosmo nas dve na pola minuta da prodiskutujemo o mom frizeraju i vratismo se djuskanju, kad gle cuda, ume da igra! Pa naravno da ume, nisam ni posumnjala ni jedne sekunde, prosto, prica o divnom joj poslu je malko omelo.
Dakle Maki, naucila si lekciju. Kad neko radi ono sto voli, ne spominji mu/joj to u toku plesa. Ometas igru, aman!"
_______________________________________________________________________________________________________________
"Bio je cetvrtak. Ustala sam rano ujutru neraspolozena vec, a morala sam krenem za pola sata na posao.
Divan jedan inace. Ucim klince i klinceze da plesu. Imaju svega od tri do sest godina.
I tako tog kenjkagov jutra odem ja u vrtic zvani "Macak Garfild" i vec se mislim: "Boze samo da njima ne upropastim njihovih pola sata casa", ali covece! Ta deca kao da magijom nekom zrace. Nismo ni poceli sa casom a meni vec osmeh na licu i sva sijam.
Spremamo se lagano, a oni puni dozivljaja. Brbljaju li brbljaju tokom zagrevanja, ma ne zaklapaju ustasca tih prvih pet minuta. Zvrkovi mali slatki. A onda krece ludilo. Plesemo koliko ih rukice i nogice nose. I mnogo dobro to rade, a tek sto su slatki. . .
Plavusica jedna, svaki joj pramen svoju politiku vodi.
Decak jedan jedini, okrene glavu kako mu volja ali brate sto odigra sve kako treba. . .
Ima jedna klincezica tako isto, s vremena na vreme ima razne fazone. Te sarene narukvire, te baletske suknjice. . . Ova treca, necu da kazem njeno ime, poslednjih mesec dana prica "ne volim ples, ne volim ples", a kad je dosla zavrsna priredba i dodela diploma najbolja od svih je bila, kao i cele godina, samo eto, dete voli paznju. Naucice vec da je dobije na pravi nacin, tek joj je cetiri godine, a i bogato je to dete iz bogate porodice, a predrasude kazu da su takva deca i razmazena pa ko zna. . ona je svakako tvrdoglava. . .
I za kraj, cetvrta devojcica. Uvek se gura u prvi red, smejulji i sve zna.
I tako oni potpuno drugaciji jedni od drugih, nekad me teraju da povisim, a nekad ne. Ali to jutro, to moje nervozno jutro, taj kenjkavi nikakav cetvrtak su mi itekako ulepsali. To su moja mala decurlija, moji klinci i klinceze, moj lep posao i moj ples i moj zivot. Pored mene rastu i ja cu njima nadam se, kao i oni meni, biti svetla tacka u zivotu. "
|
