Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Deklinacija imena Jovo
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
15.30 ч. 17.04.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице
 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Deklinacija imena Jovo
Странице: 1 [2] 3  Све
« претходне следеће »
  Штампај  
Аутор Тема: Deklinacija imena Jovo  (Прочитано 30820 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #15 у: 03.11 ч. 12.03.2009. »
Tako je, ali hipokoristik nije samo ime od mila, već bilo koji nadimak izveden iz osnovnog imena. U tome je stvar; uja je izvedeno od ujak, jaga od jagnje, a Jovo od Jovan.

Vremenom, onda, mnogi ako ne i svi hipokoristici i postaju „krštena imena“ — tako Radoje, Miloje, Jovo, Ivo, Pero, Paja, Sima itd., ali to već prevazilazi opseg nauke o jeziku.
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #16 у: 08.41 ч. 12.03.2009. »
Цитирано: Ђорђе Божовић на 21.02 ч. 11.03.2009.
Цитирано: Duja на 13.22 ч. 11.03.2009.
A akuzativ?

Muški hipokoristici na -a menjaju se po III imeničkoj vrsti promene, dakle kao imenice ženskog roda (nom. Jova — gen. Jove — dat. Jovi — acc. Jovu itd.); i to je to što ti zoveš „srbijanskom promenom“, mada ona nije obična u svim krajevima Srbije.

Verovatno bi bilo korektnije da sam ih nazvao "istočna", "zapadna" i "južna" respektivno. "Zapadna" se osim u većem delu Bosne koristi i u hrvatskom. Gde je izoglosa ("vododelnica") — tu negde u užičkom kraju? Rekao bih da se u Sandžaku koristi "južna" (Jovo->Jova), ali nisam siguran za Užice.

Цитирано: Ђорђе Божовић на 21.02 ч. 11.03.2009.
Elem, ako se neko zove Jova, nije moguće menjati njegovo ime po I vrsti, samo po III. Ako se zove Jovo, moguće su obadve promene. I u jednoj i drugoj vokativ je Jȏvo.

OK, hvala.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865
« Одговор #17 у: 13.44 ч. 12.03.2009. »
Ukratko, hipokoristik je i nadimak, a nadimak je i hipokoristik. Smiley
Kako stigosmo dovde od naslova teme? Cheesy
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #18 у: 14.36 ч. 12.03.2009. »
Цитирано: Duja на 08.41 ч. 12.03.2009.
Verovatno bi bilo korektnije da sam ih nazvao "istočna", "zapadna" i "južna" respektivno. "Zapadna" se osim u većem delu Bosne koristi i u hrvatskom. Gde je izoglosa ("vododelnica") — tu negde u užičkom kraju? Rekao bih da se u Sandžaku koristi "južna" (Jovo->Jova), ali nisam siguran za Užice.

Sviđaju mi se ti nazivi. Wink

Tačno, ova „južna promena“ obuhvata Crnu Goru, istočnu Hercegovinu, Sandžak, i sve od Sarajeva i Tuzle istočnu Bosnu do Drine, a preko Drine i užički kraj, tj. oblast istočnohercegovačkog dijalekta u Srbiji, pa čak gdegde prelazi i nešto severnije u severnosrbijanski (šumadijski) poddijalekat šumadijsko-vojvođanskoga dijalekta.

„Istočna varijanta“ (muški hipokoristici „ženskoga“ oblika na -a) javlja se u Šumadiji, u govorima vojvođanskoga poddijalekta na severu, kao i u staroštokavskim dijalektima istočne i južne Srbije, ako poseduju ovaj tip hipokoristika. Tamo će, međutim, gdekamo doći i izvorni štokavski oblici muških hipokoristika na -o, ali su docnije uglavnom bili zasuti, u migracijama stanovništva s juga i istoka niz Moravu i Nišavu, drukčijim inovacijama.

„Zapadna“ je pak najinteresantnija. Ovi dijalekti, koji svi pripadaju zapadnom štokavskom tipu, zadržavaju nominativ hipokoristika na -o, ali im je promena kroz ostale padeže po III imeničkoj vrsti. I još radikalnije nego u književnom jeziku, to se ovde odražava ne samo na hipokoristike, već i na sva imena. (Ovde smo na forumu pominjali imena Željko i Mirko, ako se dobro sećam, koja onamo imaju genitive Željke i Mirke, te prisvojne prideve Željkin i Mirkin — što se ne dozvoljava u standardnom jeziku.)

Što se konkretno „južne promene“ tiče (računajući ovamo, dakako, i Užice), tu valja obratiti pažnju na naglasak — ovakvi hipokoristici na -o, kao i na -e, sa promenom po I vrsti (Jóvo—Jóva—Jóvu, Ráde—Ráda—Rádu; istočnije odavde diljem Srbije ovi na -e će biti sa infiksom -te-, Rade—Rȃdeta—Rȃdetu) imaju dugouzlazni akcenat (ili, u govorima starije akcentuacije, dugosilazni: u Crnoj Gori Rȃde). Postoje i ovde hipokoristici na -a sa promenom po III vrsti, ali oni imaju kratkosilazni naglasak (Bȁka—Bȁkē, Zȍrza—Zȍrzē, Stȁka—Stȁkē; sva izvedena od prezimenâ Bȁkić, Zȍrzić, odnosno Stȁkić — ili obratno, ako više volite) i nisu u vezi sa ovim severnim i istočnim hipokoristicima na -a tipa Jóva, koji su dugoga naglaska.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688
« Одговор #19 у: 17.06 ч. 12.03.2009. »
Цитирано: Ђорђе Божовић на 14.36 ч. 12.03.2009.
Bȁka—Bȁkē, Zȍrza—Zȍrzē, Stȁka—Stȁkē; sva izvedena od prezimenâ Bȁkić, Zȍrzić, odnosno Stȁkić — ili obratno, ako više volite

Ђорђе, волели ми овако или онако, како може Стȁка да буде изведено од Стȁкић? Зна се да су наша данашња презимена настала од некадашњих патронима, што свакако подразумева да се отац морао некако звати пре него што је син добио патроним по њему.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #20 у: 02.11 ч. 13.03.2009. »
Na to sam i mislio kada sam rekao „ili obratno“ — možda sam radije trebao kazati „ili ipak obratno“.

Od Staka je nastalo prezime Stakić, ali i Staka ostaje u upotrebi kao nadimak čoveka koji se preziva Stakić, tj. upotreba je nekako „dvosmerna“ ovisno o tome iz koga ugla gledamo, te tako može biti dvojako i objašnjenje nastanka takvog hipokoristika.

(Jer, nije mi teško da zamislim obrnut proces, gde od tvorbene osnove prezimena Stakić dodavanjem sufiksa -a nastaje hipokoristik Staka, bez obzira na izvorno ime Staka od koga je izvedeno prezime.)

To jest, pitanje je da li je nadimak Staka nastao naknadno od prezimena Stakić, u kom slučaju se podudara sa izvornim imenom pretka od koga su Stakići, ili se originalno ime pretka (ili originalno prezime — npr. Šuljagići su se zaista i prezivali Šuljage dok nisu dodali uobičajen za prezimena sufiks -ić na jednom od popisa stanovništva) sačuvalo paralelno sa „službenim“ dužim prezimenom kojim su se Užičani upisivali na popisima.

Uglavnom, mislim da je poreklo ovakvih hipokoristika dvojako — ima takvih koja jesu sačuvana izvorna imena predaka (tako Šuljaga, kojima je Šuljagić praktično bilo samo „službeno“ prezime na popisu a Šuljaga stvarno u upotrebi), ali ima i onih koja su nastala naknadno, od prezimena, odbacivanjem sufiksa -ić ili odbacivanjem završetaka -ović i -ević, u skladu sa običajem ove sredine da za svako prezime ima i nadimak — pa se stoga dvojako mogu i tumačiti procesi tvorbe povezani sa ovim i ne samo ovim patronimnim hipokoristicima.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688
« Одговор #21 у: 10.14 ч. 13.03.2009. »
Цитирано: Ђорђе Божовић на 02.11 ч. 13.03.2009.
Uglavnom, mislim da je poreklo ovakvih hipokoristika dvojako — ima takvih koja jesu sačuvana izvorna imena predaka, ali ima i onih koja su nastala naknadno, od prezimena, odbacivanjem sufiksa -ić ili odbacivanjem završetaka -ović i -ević

Теоријски би се и могло тако рећи, али би у пракси било помало неуобичајено да Шуљага видимо као суфиксал од окрњене именичке основе, уместо да се наслонимо на историјски облик, који је и дао презиме. Сетимо се да одбацивањем суфикса -ић и -овић увек морамо добити мотивну реч (име) идентичну хипокористику.
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #22 у: 10.43 ч. 13.03.2009. »
A je li sâmo Šuljaga korupcija od Suljaga <- Sulejman-aga? Ili izmišljam etimologiju kao izvesni kolega na forumu?

A što je ova nit otišla treći put u of-topik, a?  Kiss Baš mu ga dajem...
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #23 у: 12.45 ч. 13.03.2009. »
Немој молим те тај англосрпски израз „корупција“ (према „фајл је ’корумпиран’“) — преферирамо „искварено од“ или „искварени облик од“.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477
« Одговор #24 у: 12.50 ч. 13.03.2009. »
Pa ne znam baš da li su korumpiran i iskvaren BAŠ sinonimi. Neko može da bude pokvaren i korumpiran. Korupcija je ipak nešto malo više i ozbiljnije od obične pokvarenosti... Rekla bih ja... Ako kažem da je gradonačelnik X bio pokvaren, onaj koji me sluša mogao bi pomisliti da je taj gradonačelnik loša osoba, da je zao, da je to u stvari lična osobina karaktera tog čoveka i ništa više. Međutim, ako kažem da je taj gradonačelnik bio korumpiran, tačno se zna šta hoću da kažem: da je primao mito. Dakle, nema veze s njegovim karakterom, nego sa njegovim postupcima.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #25 у: 12.53 ч. 13.03.2009. »
Овде говоримо о значењу у језикословљу, и ту се одвајкада користи „искварени облик“ (елем, офингер је искварени облик од туђице ауфхенгер, а није „корупција ауфхенгера“: неко је подмитио ауфхенгер да се лажно представља као офингер Grin). То што ти причаш би могло бити „поткупљен“. А та два значења немају баш много везе. Указах дакле само на оно прво значење, које је добивено, сигуран сам, дословним превођењем према file is corrupt и нема много смисла у српском језику.

П. С. По ко зна који пут, Матичин Енглеско-српски речник: corrupt ... 4. неправилан, искварен језик; 7. унаказити, недозвољено преправљати (текст). [...]
« Задњи пут промењено: 13.00 ч. 13.03.2009. од Мирослав » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477
« Одговор #26 у: 12.57 ч. 13.03.2009. »
Pa nemaju. To i hoću da kažem. Fora je u tome što za jednu englesku reč, srpski ima dve. Svaka u svom okruženju.

corrupted — iskvaren
corrupted — potkupljen (gde se takođe može reći i korumpiran)

Hm. Opet sam se zaletela i nisam čitala do kraja... Cheesy
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #27 у: 13.02 ч. 13.03.2009. »
Цитирано: Мирослав на 12.45 ч. 13.03.2009.
Немој молим те тај англосрпски израз „корупција“ (према „фајл је ’корумпиран’“) — преферирамо „искварено од“ или „искварени облик од“.

Prihvatam. Kao opravdanje, engleski lingvistički termin jeste "corruption", nisam ga izmislio, a engleski koristim gotovo podjednako kao srpski (inženjer sam, a jezikom se bavim više iz hobija), pa ne nalazim uvek prave domaće termine.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477
« Одговор #28 у: 13.06 ч. 13.03.2009. »
Nego Miki... Sad nešto gledam ovaj citat tvojeg pisanija kod Duje... Ne voleš korumpiran, ali voleš da preferiraš više nego da više voliš? Wink
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #29 у: 13.11 ч. 13.03.2009. »
Па нити могу нити желим да изопштим све стране речи из изражавања: овде ми се више уклапало преферирати, па сам тако и написао. Smiley Немој да тражиш длаку у јајету у свакој речи. Smiley
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2] 3  Све
  Штампај  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Deklinacija imena Jovo
 « претходне следеће »
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!