Pedja
администратор
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
 |
« у: 10.16 ч. 10.11.2006. » |
|
Забележите ли некад док читате, какав цитат?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #1 у: 16.01 ч. 14.11.2006. » |
|
Волим да читам политичке и социолошке студије и расправе. Кад је књига моја онда подвлачим оно што ми је интересантно, а када није онда понешто и запишем. Наравно, не на једном месту и увек се намучим да то после нађем.
Не бих ништа из тих области, али ћу вам навести нешто што сам записао из ''Травничке хронике''. Допашће се свима, а нарочито преводиоцима.
Описујући непријатно обраћање великог везира француском конзулу приликом неког састанка Андрић каже:
''... а конзулов секретар је све то преводио, сувопарно и немилосрдно тачно''.
Диван пример како је великом писцу била потребна једна једина права реч да опише атмосферу која је владала током тог разговора.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
woland
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 93
|
|
« Одговор #2 у: 17.09 ч. 17.11.2006. » |
|
"...Ime mi je Ahmed Nurudin, dali su mi ga i uzeo sam ponuđeno, s ponosom, a sad mislim o njemu, poslije dugog niza godina što su prirasle uza me kao koža, s čuđenjem i ponekad s podsmijehom, jer svjetlo vjere to je oholost koju nisam ni osjećao a sad je se pomalo i stidim. Kakvo sam ja svjetlo? Čime sam prosvijetljen? Znanjem?. Višom poukom? Čistim srcem? Pravim putem? Nesumnjanjem? Sve je došlo u pitanje, i sada sam samo Ahmed, ni šejh ni Nurudin. Sve spada s mene, kao haljina, kao oklop, i ostaje ono što je bilo prije svega, gola koža i go čovjek.
Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stečenom sigurnošću u nemoći što dolazi. A ja tek činim što je trebalo učiniti davno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri, a sve zablude korisne koliko i istine. Šteta sto nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe..."
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #3 у: 21.02 ч. 19.11.2006. » |
|
Има нас који верујемо да би нам Андрић, управо он он, морао вазда стајати пред очима.
Од Вука и Даничића, до Исидоре и Винавера, било је и заводљивијих стилиста, вештијих мајстора. У Андрићеву односу према језику има, међутим, неке ђачке приљежности, жарке смерности. Он је сав од решености да се језику служи; да се поштују правила. Кад је надахнута, његова реченица вреди сува злата (види прву из Моста на Жепи). Кад није надахнута опет нешто остане: тачност без крила, пажљивост која храбри. Пажљивост се може од сваког тражити.
Рекло би се да је Андрић исписивао сваку реч са готово тескобном обазривошћу. Питао се: хоће ли издржати терет? Није ли преслаба, или прејака за оно што јој се поверава?
Тешко је одредити докле нас реч служи, одакле нас почиње вући у празнину.
М. Данојлић
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #4 у: 09.27 ч. 20.11.2006. » |
|
Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stečenom sigurnošću u nemoći što dolazi. Одушевљавале су ме ове реченице још од мог тинејџерског доба, али сам тек сада почео полако да их схватам. Ових дана сам разговарао са братом од стрица који ми је рекао нешто слично (он има 57 година). |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #5 у: 22.35 ч. 20.11.2006. » |
|
У овом друштву подједнако патимо сви, и жене и мушкарци, само су улоге подељене, и то отприлике овако: Кад ми патимо због жена, то је готово редовно због тога што жене нису онакве какве бисмо ми желели да су. Кад жене пате због нас то је увек стога што смо овакви какви јесмо. Али, што је главно, патимо сви и мучимо се често, дуго, свирепо и бесмислено.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #6 у: 09.52 ч. 23.11.2006. » |
|
Када сам био у основној школи, инспирисан Андрићевим писањем о мостовима написао сам песму о мосту на једној речици у мом родном крају. Ево Андрићевих речи о мостовима: Mostovi
Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, jer opštiji, od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo.
Veliki kameni mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugojačije živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki železni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao žice, što drhte i zvuče od svakog voza kad projuri; oni još kao da čekaju svoj poslednji oblik i svoje savršenstvo, a lepota njihovih linija otkriće se potpuno očima naših unuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varošice čije izglodane grede poigravaju i zveče pod kopitama seoskih konja kao daščice ksilofona. I, najposle, oni sasvim mali mostići u planinama, u stvari jedno oveće drvo ili dva prikovana jedno uz drugo, prebačeni preko nekog gorskog potoka koji bi bez njih bio neprelazan. Po dva puta u godini gorska bujica odnosi, kad nadođe, ta brvna, a seljaci slepo uporni kao mravi, seku, tešu i postavljaju nova. Zato se uz te planinske potoke, u zatokama među stenama, vide često ti bivši mostovi; leže i trunu kao i ostalo drvo naplavljeno tu slučajem, ali ta zatesana brvna, osuđena na oganj ili truljenje, izdvajaju se od ostalog nanosa i podsećaju još sada na cilj kome su služila.
Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.
I kad mislim na mostove, u sećanju mi iskrsavaju ne oni preko kojih sam najviše prelazio, nego oni koji su najviše zadržali i zaneli moju pažnju i moj duh.
Pre svega, sarajevski mostovi. Na Miljacki, čije je korito kičma Sarajeva, oni su kao kameni pršljenovi. Vidim ih jasno i brojim redom. Znam im lukove, pamtim ograde. Među njima i jedan koji nosi sudbinsko ime jednog mladića, malen ali stalan, uvučen u se kao dobra i ćutljiva tvrđava koja ne zna za predaju ili izdaju. Zatim, mostovi koje sam video na putovanjima, nošu iz voza, tanki i beli kao priviđenja. Kameni mostovi u Španiji, zarasli u bršljen i zamišljeni nad sopstveno slikom u tamnoj vodi . Drveni mostovi po Švajcarskoj, pokriveni krovom zbog velikih snegova, liče na dugačke ambare i iskićeni su iznutra slikama svetitelja ili čudesnih događaja, kao kapele. Fantastični mostovi u Turskoj, postavljeni otprilike, čuvani i održavani sudbinom. Rimski mostovi u južnoj Italiji, od bela kamena, sa kojih je vreme odbilo sve što se moglo odbiti, a pored kojih već stotinu godina vodi neki nov most, ali oni stoje još jednako, kao skeleti na straži.
Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljnja, protivnosti ni rastanka.
Tako isto u snovima i proizvoljnoj igri mašte. Slušajući najgorču i najlepšu muziku koju sam ikada čuo, odjednom mi se ukaza kameni most, presečen po polovini, a izlomljene strane prekinutog luka bolno teže jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jednu mogućnu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvišena nepomirljivost lepote, koja pored sebe dopušta jednu jedinu mogućnost: nepostojanje.
Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo dečije igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Maduixa
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.014
|
|
« Одговор #7 у: 15.03 ч. 12.12.2006. » |
|
У овом друштву подједнако патимо сви, и жене и мушкарци, само су улоге подељене, и то отприлике овако: Кад ми патимо због жена, то је готово редовно због тога што жене нису онакве какве бисмо ми желели да су. Кад жене пате због нас то је увек стога што смо овакви какви јесмо. Али, што је главно, патимо сви и мучимо се често, дуго, свирепо и бесмислено.
Zorane, jel' ovo iz glave ili je takođe citat? |
|
|
|
|
Сачувана
|
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #8 у: 21.33 ч. 12.12.2006. » |
|
Zorane, jel' ovo iz glave ili je takođe citat? Сви знамо да је управо тако, али је само Иво Андрић умео да то овако формулише. (''Знакови поред пута''). |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 22.05 ч. 12.12.2006. од Зоран Ђорђевић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #9 у: 21.37 ч. 12.12.2006. » |
|
Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, jer opštiji, od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo. Да сам нешто директор ''Мостоградње'', или неког сличног предузећа, наложио бих да ова реченица стоји на првој страни сваког пројекта и елабората. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #10 у: 22.07 ч. 12.12.2006. » |
|
Још нешто из ''Знакова поред пута''.
Кад је млађи човек већ ћелав, он то бива на два начина. Први случај, човек је ћелав, али тако да то изгледа посве природно, као да је то његов прави и једини могућни изглед. Други случај, ћелав је али тако да та његова ћелавост изгледа као болест или последица неког порока.
Да цитирам себе од малопре. Сви знамо да је тако, али мало ко уме то овако лепо да објасни.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #11 у: 22.19 ч. 30.12.2006. » |
|
Ових дана читам лепу књигу Мирослава Радојчића ''Одавде до младости'', практично збирку одабраних чланака које је писао за ''Политику'' још од 1949.
Почетком педесетих боравио је у Лондону као стални дописник и пуно је писао о њиховом менталитету, обичајима, традицији и свему што их одликује. Ово ми се нарочито допало па сам записао:
Манир је код њих често важнији од поступка, ви можете јести сламу, то никога неће узбудити, али - ви не смете јести халапљиво нити махати виљушком претерано.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #12 у: 00.39 ч. 31.12.2006. » |
|
Јако занимљиво речено. Не могу сад да се сетим имена, и нисам сигуран да ми је цитат баш дослован, али неко је једном рекао за Енглезе: Они за разлику од нас не знају ни за севап ни за хатар ни за инат. Те три турске речи потпуно су измениле живот Срба.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #13 у: 23.11 ч. 13.01.2007. » |
|
Иво Андрић, Проклета авлија, лик: Карађоз: Нека ми само нико не каже за неког: невин је. Само то не. Јер овде нема невиних. Нико овде није случајно. Је ли прешао праг ове Авлије, није он невин. Скривио је нешто, па ма то било у сну. Ако ништа друго, мајка му је, кад га је носила, помислила нешто рђаво. Сваки, дабогме, каже да није крив, али за толико година колико сам овде, ја још нисам нашао да је неко без разлога и без неке кривице доведен. Ко овде дође, тај је крив, или се макар очешао о кривца. Пхи! Пустио сам их доста, и по наредби и на своју одговорност, да. Али крив је био сваки. Овде невиног човека нема. Али има их на хиљаде кривих који нису овде и никад неће доћи, јер кад би сви криви доспели овамо, ова би Авлија морала бити од мора до мора. Ја људе знам, криви су сви, само није сваком писано да овде хлеб једе. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
StefanT
гост
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 5
|
|
« Одговор #14 у: 23.45 ч. 26.01.2007. » |
|
Андрић, још два цитата. Тако се на капији, између неба, реке и брда, нараштај за нараштајем учио да не жали преко мере оно што мутна вода однесе. Ту је у њих улазила несвесна философија касабе: да је живот несхватљиво чудо, јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто "као на Дрини ћуприја".Тамо доле, изгледа, певају. Тамо доле је и разорени мост, грозно, душмански пресечен по половини. Не треба му да се окрене (и не би се ни за шта на свету окренуо) па да види цео призор: при самом дну глатко одсечен стуб, као џиновско дебло, и разнесен у хиљаду комада по околини, а лукови лево и десно од тога стуба грубо прекинути. Између њих зја празнина од петнаестак метара. А изломљене стране прекинутих лукова болно теже једна ка другој. |
|
|
|
|
Сачувана
|
"Kao ptica dugim letom,
ili kroner ponoćnim duetom,
tamni sjaj slijedim sam
kako znam..."
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #15 у: 13.32 ч. 27.01.2007. » |
|
Михајло Пупин, Са пашњака до научењака Од сваког културног човека се очекује да има изграђене погледе на књижевност, уметност, друштвене науке, што је све на своме месту. Али да ли је неко размишљао о томе да је за културу потребно и солидно познавање основних принципа фундаменталних наука? Да је тако што остварено, не би било потребно да се стално потеже већ досадно питање о тобожњем сукобу између науке и религије, и било би много исправнијих мишљења о свему материјалноме. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #16 у: 14.48 ч. 27.01.2007. » |
|
Михајло Пупин, Са пашњака до научењака
Ова књига би требало да буде обавезна лектира у свим нашим школама. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #17 у: 15.57 ч. 27.01.2007. » |
|
Да, веома занимљиво штиво. При крају сам читања, и заиста сам одушевљен. Свестран човек, образован, школован у Србији, САД, Енглеској, Немачкој, и поврх свега имао је дара и за писање.
Мало ме је нервирао превод, али с обзиром да познајем преводиоца и његову знање у струци, не могу му то узети за зло. Уживао сам и у предговору мог професора Основа електротехнике и Електромагнетике.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #18 у: 17.37 ч. 28.01.2007. » |
|
Никола Тесла, Моји изуми Напредак и развој човека битно зависе од изумитељског дара. Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом и овладавање природним силама за потребе људи. То је тежак задатак за изумитеља, кога врло често погрешно схватају и не признају. Али он налази огромну надокнаду у задовољству које произилази из његове моћи и осећања да он припада класи изузетно привилегованих људи, без којих би човечанство одавно ишчезло у љутој борби против немилосрдних сила природе. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #19 у: 15.24 ч. 16.02.2007. » |
|
Душко Радовић:
Немојте се вакцинисати против грипа, да бар знате зашто сте га добили.
Збуњено и увређено изгледају они који су се вакцинисали и разболели.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Amarilis
сарадник
члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Milena XXX
Поруке: 109
|
|
« Одговор #20 у: 19.18 ч. 26.02.2007. » |
|
Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća.
Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sanjao.
Andrić, Znakovi pored puta
Ljubav ne postavlja suviše pitanja, jer ako počnemo da mislimo počinjemo i da se plašimo.
Koeljo, Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala
All, everzthing that I understand, I understand onlz because I love
Tolstoj
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #21 у: 22.02 ч. 16.05.2007. » |
|
Ускоро треба да приредимо испраћај колегама који одлазе у пензију. Сетио сам се због тога шта је генијални Душко Радовић написао:
У пензију нам се не иде. Не због посла, него због оног што се на послу ради.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #22 у: 14.00 ч. 22.05.2007. » |
|
Ionako smo se odmakli od domace knjizevnosti:
"Kad ozbiljno razmisljamo, nema nikakve igre. A kad nema igre, sta onda ostaje?"
(Tolstoj, "Detinjstvo, decastvo, mladost": ima tu jos lepih stvari za citiranje, ali to cu moci tek od kuce...; secam se pricice o lepoti i osmehu, i divnog "nabrajanja" tipova ljudi kojima smemo/ne smemo pogledati u oci. Moram to ponovo da pronadjem!)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #23 у: 14.10 ч. 22.05.2007. » |
|
Jos malo Duska Radovica (kol'ko mogu da se setim):
Strashno je to kad imate nesto vazno da ispricate, ali nemate kome.
A jos je strashnije kad imate kome, a nemate sta.
A subota je, slobodan dan, i kisa pada.
Tesko poslu na koji ste, po ovakvom jutru, krenuli.
Sve sto je malo, lepo je dok je mlado. Kad odraste, bolje je da je vece.
P.S.
a) Izvinjavam se zbog "celave latinice" - sedim za tudjim kompjuterom, i nekako ne uspevam da na istom nadjem "normalnu" latnicu i cirilicu :-(.
b) Inace ne ubacujem slovo h iza s i c kad sam prinudjena da pis(h)em ovako, ali za "strasno" bi ponegde moglo da bude pogresno protumaceno.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #24 у: 12.16 ч. 20.06.2007. » |
|
Морам још мало да вас затрпавам чика-Душковим мудростима:
Зашто се уличне корпе за отпатке не подигну на висину кошева за кошарку?
Била би то провокација којој нико од наше кошаркашке нације не би одолевао.
Кошеви би били пуни, а Београд чист.
Како регулисати саобраћај у Београду?
Ево једног радикалног предлога:
Укинути све саобраћајне прописе, уклонити саобраћајну милицију, укинути полагање возачких испита и дозволити природну селекцију и возача и кола.
Запалите слободно цигарету. Скратите себи живот.
То је онај део живота кад се неће смети ни оно што ће се евентуално још и моћи.
Деца не подносе васпитавање.
Морате крити од деце да их васпитавате.
Па ако на крају и примете да су преварена и васпитана – биће им криво, али ће тада већ бити касно.
Немојте се женити због ноћи.
Ноћу можете и спавати.
Тражите жену која ће вам решити проблем дана.
Некада су школе биле ретке и удаљене од кућа, па се најлепши део детињства и младости проводио на том дугом путу измеђукуће и школе.
Данашња деца, бар у граду, немају ни тај део живота.
Многи људи расположени су да читају књиге, али не знају како.
Није лако читати књиге.
Ако се наместиш тако да ти буде лепо и удобно, испадне да је боље спавати него читати.
А ако не пронађеш добар положај, заболе те или врат или рука, увек ти нешто утрне, читање се претвара у тежак физички рад.
Неки неспособни људи догурали су далеко.
Ко је неспособан, може радити све, способни само оно што умеју.
Јутрос једна жена убеђује свог мамурног мужа да је код своје куће и са својом женом.
А њему није јасно: ако је то тачно, шта ће он ту?!
Другарице,
претворите своју кућу у кафану па ћете се изненадити како вам је муж весео и забаван човек.
Благо ружнима!
О њима се, кад остаре, неће говорити да су некад били лепи.
Родитељи женске деце тешко се решавају да их пусте саме на дочек Нове године.
Родитељи мушке деце сматрају да то није фер са њихове стране.
Тешко очевима женске деце кад помисле шта су све некад и сами радили туђој женској деци.
Добре и поштене девојке тешко се удају.
Што су више по укусу својих родитеља, све мање занимају оне за које би се могле удати.
Један мали дечак налактио се на сто и загледао у небо.
Родитељи га питају шта му је, а он одсутно одговара:
Ништа, гледам у Марс...
Затим направи паузу, прибере се и каже:
У ствари, не гледам у Марс него сам се укакио.
Деца су искрена, а одрасли нису, у томе је једина разлика.
Свима нам је потребан неко ко ће нас волети много, галантно, без остатка.
Затим нам је потребан још неко коме ћемо сву ту љубав вратити.
Удварајте се мало и својој жени – као да вам није жена, као да вас не воли, као да има неког другог, као да може да бира.
А жена није незахвална.
На ту пажњу она ће одговорити са много доброте – као да вас воли, као да нема другог, као да не може да бира.
Не може једна жена бити и домаћица, и радница, и мајка, и љубавница.
То ипак мора радити више жена.
Многе жене могле би много и лепо да воле, али немају кога.
Сви се праве да су већ вољени, срамота их је да признају да нису.
Ајд' доста вам је за данас...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #25 у: 21.19 ч. 09.08.2007. » |
|
Записао сам мисао једног циника о искуству.
Искуство је оно што се стекне кад нам више не треба.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mladen bogićević
mladen
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: mladen bogicevic
Поруке: 26
|
|
« Одговор #26 у: 00.33 ч. 30.10.2007. » |
|
Довољно је да човек замукне па да се гласови природе дигну ослобођени, и да он све то назове Тишином.
Растко Петровић, Људи говоре
можда није сасвим тачан цитат, али последњи пут сам прочитао ову реченицу 1998.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
