Најприродније и „најсрпскије“ звучи, зар не?
Ја кажем: дајте да озваничимо јужњачко наречје и решимо се доста зачкољица у савременом говору и упростимо изражавање: ем ће странцима бити лакше да уче мање падежа, ем ћемо имати само један нагласак, и то по вољи оног ко говори, тј. моћи ће да нагласи реч како год жели, ем бисмо будуће време лакше градили, а у неким приликама се и решили какофоничног „дакања“, ем би језик звучао много присније; — фамилијарније, да се тако изразим... И тако даље и тако ближе.
Поменух ја једном шта би било да је Вук био из Ниш.
Где то помену, Зоране? Прочитао бих поново.
Још један важан аспект што се тиче јужњачког говора, који ми сад паде на памет: ми разликујемо да ли идемо
са Драганом или
са Драганом: једно је
са Драгана, друго
са Драгану. Ето још једне победе јужњачког наречја над званичним новоштокавским.
