Плеоназми — стилске грешке?

[Зоран Ђорђевић]

Reklo bi se da su strani pridevi (idealan, optimalan, minimalan itd.) daleko podložniji toj pojavi. Kao da u NAŠEM jeziku nemaju tu apsolutnost značenja kao u latinskom. Kao da, bar u svakodnevnoj jezičkoj praksi, "idealan" znači otprilike "izuzetno dobar, ali ipak s infinitezimalnom mogućnošću da postane još bolji". (Ala ga opisah... ali nadam se da je jasno šta hoću reći.)

   Апсолутност значења се изгубила. За то су, чини ми се, криви новинари. Њима није довољно да кажу како негде нечега има педесетак, или око педесет, него мора бити око педесетак. Тај тежак плеоназам је већ постао стандард. (Тако се говори на телевизији.) Исто је и са идеалним и оптималним.

[alcesta]

A tu je i onoliko propuštenih stopostotnih gol-šansi...

Meni se čini da sve zavisi od konkretnog teksta, ne bih to a priori odbacivala kao sredstvo naglašavanja, ali ne valja ni preterivati.

[Нескафица]

Kad već pominjemo nekomparabilne prideve - znači li to da se oni ne mogu upotrebljavati ni u idiomatskoj konstrukciji tipa "[pozitiv] da ne može biti [komparativ]"? Primer: "dobar da ne može biti bolji".

Ako su TA "mala vrata" otvorena za SVE tvorive (dakle, ne samo legitimne, nego tvorbeno moguće) komparative, onda postoji rupica u sistemu.

[J o e]

Reklo bi se da su strani pridevi (idealan, optimalan, minimalan itd.) daleko podložniji toj pojavi. Kao da u NAŠEM jeziku nemaju tu apsolutnost značenja kao u latinskom. Kao da, bar u svakodnevnoj jezičkoj praksi, "idealan" znači otprilike "izuzetno dobar, ali ipak s infinitezimalnom mogućnošću da postane još bolji". (Ala ga opisah... ali nadam se da je jasno šta hoću reći.)

Мислим да је ово кључ проблема. Да ме неко пита, ја бих гласао, као што — уосталом — и Клајн каже за иделан, да се дозволи компарација тих придева, баш зато што немају значењску везу са латинским. То чување семантике из језика који данас људски познаје десет класичара на филозофском факултету било би једнако као када бисмо у морфологији инсистирали да сви латински неутруми код нас имају множину на -а (само документа, само антибиотика, легенда и агенда као плурали средњег рода). То је силовање језика. Не значи, побогу, реч у српском исто што и у латинском, као год што нема исти облик у обама језицима.

[Зоран Ђорђевић]

Мислим да је ово кључ проблема. Да ме неко пита, ја бих гласао, као што — уосталом — и Клајн каже за иделан, да се дозволи компарација тих придева, баш зато што немају значењску везу са латинским.

Добро, али шта онда суштински значи "идеалан" (оптималан)?

[J o e]

Изгледа да сам се мало неспретно изразио. Можда и овде није реч о сасвим другом значењу, него о некој компоненти значења или употребне вредности. Оptimus је у латинском већ суперлатив 'најбољи', a код нас је обликом у позитиву са нешто друкчијим, прецизираним значењем ('најповољнији, који највише одговара'), док и даље означава апсолутну особину. За наше осећање је најбитније што ми то не доживљавамо као суперлатив, па се отуд јављају и компарирани облици. Слично је и са идеалан. Ако оно значи код нас 'изврстан, одличан' (РМС), које се не може компарирати, латински облик нас лишава тих стега и стога добијамо облике компаратива и суперлатива. Не може се рећи Одличније услове нећете наћи нигде, али може Идеалније услове нећете наћи нигде.

[Нескафица]

Uzgred, "savršen" je takođe tuđica (rusizam), i zapravo je kalkirano "perfektan" - tako da i on često podleže komparaciji, što napomenuh u jednoj prethodnoj poruci.

[Зоран Ђорђевић]

За наше осећање је најбитније што ми то не доживљавамо као суперлатив, па се отуд јављају и компарирани облици.

Управо то и питам. Зашто ми то не доживљавамо као суперлатив?
Зашто не може само педесетак, кад то већ значи око педесет?
Мислим да су новинари то искварили. Тежећи да им искази буду што јаснији, претерају.

[J o e]

Једноставно немамо свест да је то у латинском облик суперлатива. За нас је оптималан позитив једнако као и функционалан или рационалан.

[Madiuxa]

У шпанском је то ипак суперлатив. Верујем да је тако и у другим романским језицима. Поред ел мехор, постоји и оптимо.

[Нескафица]

У шпанском је то ипак суперлатив. Верујем да је тако и у другим романским језицима. Поред ел мехор, постоји и оптимо.

Što je sasvim logično budući da su se razvili iz latinskog. Ali slovenski jezici nisu.

[Нескафица]

За наше осећање је најбитније што ми то не доживљавамо као суперлатив, па се отуд јављају и компарирани облици.

Управо то и питам. Зашто ми то не доживљавамо као суперлатив?
Зашто не може само педесетак, кад то већ значи око педесет?
Мислим да су новинари то искварили. Тежећи да им искази буду што јаснији, претерају.

Nemoj mešati babe i žabe. To što se kaže "najoptimalniji" nema mnogo veze s time što se kaže "oko pedesetak". Ovo drugo je čist pleonazam, a za ovo prvo ne možeš baš striktno tvrditi da se naše jezičko osećanje MORA poklapati sa suvom rečničkom definicijom prideva.

Kao što se, recimo, nije poklapalo u slučaju reči "nadobudan", koja izvorno znači "onaj koji budi nade", dakle "perspektivan". No u međuvremenu se kod govornikâ izgradila svest o tome da onaj koji je perspektivan često jeste i uobražen, budući svestan svoje perspektivnosti, pa su rečnici priznali i to drugo značenje.

[Madiuxa]

У шпанском је то ипак суперлатив. Верујем да је тако и у другим романским језицима. Поред ел мехор, постоји и оптимо.

Što je sasvim logično budući da su se razvili iz latinskog. Ali slovenski jezici nisu.

Нешто се не сећам да сам икада тако нешто тврдила....

[Нескафица]

Samo kažem da ono što važi u romanskim ne mora važiti u slovenskim.

[Madiuxa]

Samo kažem da ono što važi u romanskim ne mora važiti u slovenskim.

Of kors. Ja to nikad nisam ni tvrdila (ako jesam, nisam primetila ). Samo sam napomenula razliku izmedju romanskih i slovenskih jezika.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Стил у српском језику (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Плеоназми — стилске грешке?