Da.
U vezi s ovom temom, u književnosti postoji i treći slučaj, vredan pomena, a to je mistifikacija.
Iz RKT
Pod mistifikacijom u književnosti podrazumeva se namerno obmanjivanje čitalaca u pogledu pravog autorstva nekog knj. dela, vremena ili okolnosti njegovog nastanka, te uopšte u pogledu porekla dela.
.....
Književnim mistifikacijama se želi postići da delo bude zapaženo i dobije značaj koji inače ne bi imalo, uglavnom na taj način što mu se daje oreol egzotičnosti ili tajanstvenosti obmanom književne publike u pogledu njegovog porekla. Poznat je slučaj engleskog pesnika Dž. Mekfersona koji se proslavio
prevodima tobožnjih izvornih škotskih pesama, što ih je pripisao drevnom bardu Osijanu. ..... itd.
Kraće rečeno, ovde autor (sopstvenog vrednog dela, ovo naravno kada su vrhunske mistifikacije posredi) samog sebe predstavi kao nekog drugog izmišljenog pisca. Ili predstavi sebe kao tobožnjeg prevodioca knj. dela izmišljenog pisca.
Ne znam da li mi se samo čini, ili je i ova tema već bila na ovom forumu.
Pretraživanje pokazuje da nije, pa ću dodati i ovo, isto iz RKT:
Treba pomenuti i mistifikaciju koju je izveo Prosper Merime 1827. godine (a on je i debitovao sa jednom m.), objavivši knjigu
La guzla, gde se predstavio kao prevodilac izmišljenog ilirskog pisca po imenu
Hyacinthe Maglanovich: ta zbirka pseudo-ilirskih balada bila je zatim prevedena na nemački, a čak je i Puškin nekoliko pesama preveo na ruski.
............................................
E sad, za
Osijana znam preko Getea, koji u nekim svojim pismima navodi ove škotske balade. Znači, u njegovo vreme nije se znalo za ovu mistifikaciju, tj. mistifikator nije bio provaljen, i najveći umovi su verovali u predočeno poreklo balada. Kada i kako se zbilo da se mistifikacija otkrije, ne znam, ali svakako se može proveriti na internetu.
http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/mpantic-lazna.html
