Мачји или мачији?

[Зоран Ђорђевић]

   Знам да су дозвољена оба облика — мачији и мачји, дечији и дечји, птичији и птичји...
Само питам који се вама више свиђа.
Чини ми се да се други облик чешће користи. Ја употребљавам овај први, а правим аналогију са  свачији, нечији, ничији.

[Maduixa]

Drugi.

Macji, decji, pticji....

Macji kasalj

Nekako mi je zgodnije da igovorim bez I...

Stvar navike, pretpostavljam...

[Зоран Ђорђевић]

Више ме интересује како то пишете.

[Maduixa]

Pa po Vuku, Zorane...

Pisi kao sto govoris, citaj kao sto je napisano...

I pisem i izgovaram pomenutu rec bez I.

[alcesta]

Meni se čini da su me učili da je nepravilno pisanje takvih reči sa i. Znam da nije, ali valjda mi je otada ostala navika da pišem bez i, pa mi tako i lepše izgleda.

[Зоран Ђорђевић]

Само сам правио аналогију са: свачији, нечији, ничији.

[Бојан Башић]

Analogija ume da bude vrlo nezgodna stvar kad je reč o jeziku, pa nije preporučljivo često se pozivati na nju.

U ovom slučaju stvar je jasna: Pravopis navodi da su kod takvih prideva normativno priznata oba oblika i napominje kako se „upotrebna prednost daje nastavku -iji kad mu prethodi grupa suglasnika (ovčiji, guščiji, vrapčiji), a u drugim slučajevima varijanti -ji: božji, d(j)ečji, vučji, vražji, mačji, kozji“. Zanimljivosti radi, možemo primetiti da pridev pasji i nema duži oblik.

[Зоран Ђорђевић]

Хвала, схватио сам.

[Дарко Новаковић]

Лакше ми је изговорити мачији па тако и изговарам и пишем.

[Amarilis]

Zapravo, postoji priznato dvojstvo pridevskih nastavaka -ji i -iji, gde se prednost daje nastavku -iji ukoliko mu prethodi suglasnička grupa (ovčiji, guščiji, vrapčiji..), dok se kod drugih slučajeva koristi nastavak -ji (božji, dečji, mačji, vučji, vražji..)
Nadam se da sam vam rešila nedoumice 

[Зоран Ђорђевић]

Хвала, збуњивала ме је аналогија са - нечији, свачији, ничији.

[Бојан Башић]

Milena, nije da jurim zasluge, ali isto to sam napisao samo tri poruke pre tvoje, čak istim rečima i s istim primerima (pošto smo oboje prekucavali iz Pravopisa). Da li si pročitala ovo nekoliko poruka pre nego što si se uključila u temu?

[Maduixa]

A, Bojane, pa ja mislila Vi to sve iz glave! A ono, Resavska skola.... Mada, kao sto vidim, niste jedini....

[Бојан Башић]

Eto, svetu se ne može ugoditi. Kad napišem iz glave, odmah mi se traži literatura. Kada citiram literaturu, zamera mi se što nisam pisao iz glave.

Ono što sam prepisivao iz Pravopisa stavio sam pod navodnike, a ipak ga ne znam toliko dobro da bih mogao citirati rečenicu doslovce.

[Maduixa]

Ma salim se, Bojane!

Vi ste jos uvek moj gramaticki heroj!  I kad prepisujete i kad pricate iz glave....
Pa ne moze se sve bas imati u glavi... Nesto je i u knjigama...

PS: Kad bih ja imala i polovinu onoga sto Vi imate u glavi, ih, pa gde bi mi bio kraj...

[Зоран Ђорђевић]

I kad prepisujete i kad pricate iz glave....

И да би неко преписивао мора да има много у глави.
Бојану свака част и на труду и на живцима. За неке су баш потребни.

[Amarilis]

Лакше ми је изговорити мачији па тако и изговарам и пишем.

Dragi Bojane,
Zapravo, zbog ovoga sam ponovila ono što je napisano dva posta iznad mog  i pri tom uzela isti pravopis, baš da ja, sopstvenim rečima, ne bih napravila neku greškicu..  
a ako si zbog "Nadam se da sam vam rešila nedoumice" na kraju mog posta pomislio da ti preotimam zasluge....pa zato sam i tamo stavila   smajlija..... Izvini....ali izgleda nekad treba da se ponovi ono što je već napisano..

[Дарко Новаковић]

Dragi Bojane,
Zapravo, zbog ovoga sam ponovila ono što je napisano dva posta iznad mog ...

Хвала на корекцији.

[Amarilis]

Nema na čemu... nadam se da se ne ljutiš i nadam se da ćeš ubuduće pisati pravilno 

[Maduixa]

Izvinite, al ja sam, cini mi se, malo glupa da shvatim.

Koliko sam ja shvatila, oba nastavka su gramaticki ispravna, s tim sto se u odredjenim slucajevima daje prednost jednom od njih. Ja shvatam da je prednost data u opstoj upotrebi, znaci da se obicno izgovara macji zato sto ispred ch ne stoji grupa samoglasnika nego samoglasnici, medjutim, ako neko ipak kaze i pise maciji, nije nepravilno, sto onda znaci da je Darkonova recenica savim korektna. Sad, Boze moj, sto se njemu cini laksim nesto sto je vecini ljudi teze, to je cisto licna stvar, ali i oblik koji se inace koristi, i oblik koji on koristi su tacni, pa samim tim ne vidim gde je njegova greska.

Ajde molim te, ne bilo ti tesko, objasni opet, jer je ocigledno da sam nesto iz ove price propustila....

[Дарко Новаковић]

Па ништа ниси пропустила. Твоје схватање онога што пише у Правопису је сасвим коректно.
Ради се једноставно о томе да када Правопис препозна да неки облици имају употребну предност, па још и наведе правило по коме се ти облици формирају, то има своју тежину. Желећи да се усагласим са тим, схватам горњу примедбу као добронамерну.

[Amarilis]

ok, a sad mi reci da nisam u pravu:

Kada postoji suglasnička grupa vč, pč, šč i slične, onda se upotrebljava -iji (bilo bi previše tri suglasnika na jednom mestu  ), a kad dotične suglasničke grupe nema koristi je -ji... analogno tome, kaže se (i piše) mačji...  

[Maduixa]

Ni u jednom trenutku nisam rekla da je Milena bila zlonamerna.

Ako sam sve dobro shvatila, onda ne shvatam tvoje pisanje pogresnim, jednostavno samo redje koriscenim izborom.

Druga stvar bi bila kad bi Pravopis rekao: Tacnije je pisati macji. Ali ja tonisam videla iz citata koje su nam dali Bojan i Milena.

Molim vas. Ne prepirem se ni sa kim. Samo hocu da shvatim.

[Maduixa]

ok, a sad mi reci da nisam u pravu:

Kada postoji suglasnička grupa vč, pč, šč i slične, onda se upotrebljava -iji (bilo bi previše tri suglasnika na jednom mestu  ), a kad dotične suglasničke grupe nema koristi je -ji... analogno tome, kaže se (i piše) mačji...  

Ja takodje kazem macji i pisem macji. Ali nije stvar u tome.

Koliko sam ja shvatila, u Pravopisu ne kaze da je to jedino ispravno, vec da je to opis onoga sto se najcesce desava u obicnom govoru, jer je logicno da ako imas puno samoglasnika, ubaciti i neki suglasnik kako bi izgovor bio olaksan. Sad, neki su se odlucili da taj samoglasnik zadrze cak i onda kad nije potreban.
Jedino sto sam htela da istaknem je da u principu, Darko nije pogresio. Jednostavno koristi manje kori`cenu kombinaciju. Sad, ako on hoce to da promeni, jer misli da je bolje, to je opet njegova licna stvar. Sve dok Pravopis izricito ne zabrani oblik maciji, Darkon govori i pise pravilno.
To je moje skromno misljenje, izvinjavam se ako je nekom zasmetala moja intervencija.

[Amarilis]

Ja mislim da u ovom slučaju ne postoji tačnije i netačnije, već samo tačno i netačno... i kao što sam napisala gore kaže se i piše samo i jedino mačji...
Uostalom...može i Bojan da potvrdi    

A citiram pravopis: U priznatom dvojstvu pridevskih nastavaka -ji i -iji upotrebnu prednost možemo dati obliku -iji kad mu prethodi grupa suglasnika (ovčiji, guščiji, vrapčiji), a u drugim slučajevima varijanti -ji: božji, dečji, vučji, mačji...

elem, možda je malo konfuzno i dvosmisleno napisano, ali poenta je da se u jednom slučaju koristi -iji, a u drugom -ji, i nema trećeg..

[Maduixa]

Pa to je ono sto mi nije jasno. Ako kaze da se "upotrebna prednost moze dati" to ne znaci (barem za mene) da ono drugo niije tacno, samo da se manje koristi.

Osim toga, lepo kaze na pocetku vasih citata de je i jedan i drugi oblik tacan. Pitanje je samo afiniteta. Darko ima malo specificniji afinitet, i koristi kombinaciju koja se inace ne koristi.

Ja sam tako shvatila citate. Ja barem, ne vidim da igde pise da je maciji neispravno.

[Дарко Новаковић]

Ja mislim da u ovom slučaju ne postoji tačnije i netačnije, već samo tačno i netačno... i kao što sam napisala gore kaže se i piše samo i jedino mačji...

Мислим да искључиво тумачиш текст из Правописа, а он то не каже, чини ми се.
Ја сам разумео да су писци Правописа препознали да су у говору једни облици чешћи од других (и обрнуто) у одговарајућој спрези са појединим групама сугласника и то и навели у овом тексту. Вероватно је и Бојан на основу тога закључио да

Pravopis navodi da su kod takvih prideva normativno priznata oba oblika

или то заиста тим речима и пише у Правопису (горњу реченицу није ставио под наводнике, а немам при руци Правопис да то проверим).

[Бојан Башић]

Nataša, razumem da se šalite, zato sam i iskitio onu svoju poruku smajlijima. Sasvim je jasno da iz glave ne mogu doslovce citirati rečenicu, bilo iz Pravopisa bilo iz nekog drugog priručnika.

Milena, ne ljutim se, taman posla, a još manje jurim zasluge (što sam odmah i naglasio) — meni je stalo do toga da neko dobije tačnu informaciju i ispravi svoju grešku, bez obzira na to hoću li mu ja skrenuti pažnju ili neko drugi. Samo sam hteo da napomenem kako nema svrhe pisati istu stvar više puta, jer ovo nije običan razgovor uz kaficu već sve što je napisano ostaje, pa kad god neko poželi da se informiše može da otvori temu u kojoj se raspravljalo o njegovom problemu i sve pročita natenane. Nadam se da te moja opaska nije uvredila.

Elem. Mnogi smatraju da se pravilan i slični pridevi ne mogu komparirati, tj. da postoje samo pravilno i nepravilno (a ne pravilnije), što je bez smisla. Vrlo često postoji bolja i lošija varijanta, a ne greši ni onaj ko se opredeli za lošiju. I autori Pravopisa u predgovoru kažu:

I sami, međutim, uvažavamo potrebu za određenošću preporuka, pa smo joj išli u susret koliko smo mogli. Konstatujući razna dvojstva u opštem tekstu priručnika, kad god smo naišli osnova za to, dali smo prednost jednoj varijanti, bilo po opštoj pravopisnoj logici bilo po upotrebnoj oceni preovlađujućeg srpskog izražajnog uzusa. U pravopisnom rečniku idemo i korak dalje u tom pravcu, jer redovno predočavamo onaj lik koji po našoj oceni ima upotrebnu prednost, a varijantu kojoj ne pridajemo isti upotrebni značaj (iako je normativno priznajemo) navodimo u zagradi, ili je i ne navodimo, nego samo upućujemo na tačku u tekstu gde su predočene dubletne mogućnosti.

Što se tiče našeg primera, jesu dozvoljene obe varijante (kako se jasno kaže u Pravopisu, nema mnogo šta da se tumači), pa ako Darko kaže mačiji niko mu ne može to uzeti za grešku — najviše što možemo reći jeste da je mogao postupiti i bolje.

[Amarilis]

moja greška.....

kako god pravopis govorio....nije da se durim, al za mene je pravilno mačji...

[kontra]

Evo, da iskoristim citat, pa da pokušam da shvatim čemu inat:

Ja mislim da u ovom slučaju ne postoji tačnije i netačnije, već samo tačno i netačno... i kao što sam napisala gore kaže se i piše samo i jedino mačji...

...A citiram pravopis: U priznatom dvojstvu pridevskih nastavaka -ji i -iji upotrebnu prednost možemo dati obliku -iji kad mu prethodi grupa suglasnika (ovčiji, guščiji, vrapčiji), a u drugim slučajevima varijanti -ji: božji, dečji, vučji, mačji...

Dakle, samo i jedino tačno nikako ne ide uz citat iz pravopisa koji govori da možemo, a ne da moramo. Između ta dva je velika razlika.
Prednost se daje zbog jednostavnosti izgovora, a ne zbog pravilnosti ili nepravilnosti.
U ovom slučjau oba oblika su potpuno ispravna i mogu se koristiti.

[Amarilis]

U redu je...GREŠNA SAM!!!!!
Hoćete li me spaliti na lomači, kamenovati ili ćete se služiti nekom savremenijom tehnologijom?!?!
 

[Maduixa]

U redu je...GREŠNA SAM!!!!!
Hoćete li me spaliti na lomači, kamenovati ili ćete se služiti nekom savremenijom tehnologijom?!?!
 

Ne. ¡Ali ces da dobijes ukor razrednog staresine, i da ti majka dodje u skolu!

[Amarilis]

Ali mama radi po ceo dan....ne verujem da će stići....

Izvinjavam se zbog OFFTOPIC-a....
 

[Зоран Ђорђевић]

Да се вратим на тему онако како сам почео.
Можда тупим, али... Нико је савршен.

Ако је боље — мачји, зашто онда није боље и — свачји?
Ако је боље — зечји, зашто није боље и нечји?
Исто и за птичји — нечји.

Претходи исто:

U priznatom dvojstvu pridevskih nastavaka -ji i -iji upotrebnu prednost možemo dati obliku -iji kad mu prethodi grupa suglasnika (ovčiji, guščiji, vrapčiji), a u drugim slučajevima varijanti -ji: božji, dečji, vučji, mačji...

[Бојан Башић]

Vrlo jednostavno: mačji, zečji i ptičji su pridevi, a svačiji i nečiji zamenice.

[Зоран Ђорђевић]

ili ćete se služiti nekom savremenijom tehnologijom?!?!

Откачићемо те са интернета. Има ли шта страшније?

И ја се извињавам због скретања са теме. Нисам баш најбоље схватио, али нећу више да тупим.

[Maduixa]

Па мачји и зечји су придеви.
А свачији и нечији су заменице.

Хм. Па ни мени сад није јасно какве то везе сад има са целом овом причом...

Не бих ни ја да "тупим", ал'ми није јасно...

Могу да прихватим ако ми се каже: Е па то је тако и готово. Али ако ми се да неки разлог, а ја не видим везу, морам да га истерам док не схватим зашто...

Бисте ли били тако љубазни, Бојане, па да нам то објасните?

[Бојан Башић]

Mogu objasniti, naravno, ne znam zašto Zoran kaže kako „neće više da tupi“. Ja prvi volim da sve rešim do kraja.

Ona pravopisna odredba koja je jedno 4-5 puta citirana na ovoj temi odnosi se samo na prideve. Zoranu, kako sam shvatio, nije jasno zašto, kad je dopušteno (čak i preporučeno) mačji, ne važi isto i za neč(i)ji. Jednostavno — zato što se ta preporuka odnosi na prideve, a za zamenice ide druga priča; glase isključivo svačiji, nečiji, ničiji itd.

[Maduixa]

Mogu objasniti, naravno, ne znam zašto Zoran kaže kako „neće više da tupi“. Ja prvi volim da sve rešim do kraja.

Ona pravopisna odredba koja je jedno 4-5 puta citirana na ovoj temi odnosi se samo na prideve. Zoranu, kako sam shvatio, nije jasno zašto, kad je dopušteno (čak i preporučeno) mačji, ne važi isto i za neč(i)ji. Jednostavno — zato što se ta preporuka odnosi na prideve, a za zamenice ide druga priča; glase isključivo svačiji, nečiji, ničiji itd.

Значи, онако је како сам ја то испрва и мислила : То је тако и тачка. Хоћу да кажем, нема неког богзна како логичног објашњења.
Хвала, Бојане!

[Зоран Ђорђевић]

Ако је логика у ономе што претходи наставку, зашто би важила само за придеве?
(Можда и важи, а ја то не знам.)

[kontra]

A zašto ne bi?
Postoje razna pravila koja važe samo za određenu grupu reči. Zbog čega ne bismo imali takvo pravilo i za prideve?

[Amarilis]

Prost primer——>  Ako može umesto nečiji da se kaže nečji, onda bi i umesto čiji moglo da se kaže čji ?
Mislim, sve su to zamenice........ :p

[Maduixa]

Amarilis, čestitam na logici! Nikad mi ne bi palo na pamet tako nešto! Svaka čast! Povlačimo ukor razrednog starešine!

[Amarilis]

oh, hvala slatka

Prosto počinjem da te volim....

[Зоран Ђорђевић]

Да ли ћемо онда да толеришемо и мајце?

[Maduixa]

Uf, Zorane, gde nalazite sve te reči?

Kaže se i piše, majica, zar ne?

Što više ponavljam, sve manje sam sigurna da govorim pravilno...

[kontra]

Ovo već prelazi u inat. Kakve veze ima "majca" sa pridevima?

[Зоран Ђорђевић]

Uf, Zorane, gde nalazite sve te reči?

Виђао сам то по тезгама на бувљацима.

Иначе, Контра је у праву, почео сам да претерујем. Мислио сам само на оно о чему смо причали - шта претходи. Изгледа да сам се запетљао. Одустајем од даље расправе. Нека пише, пошто је дозвољено, како ко хоће.

[Pedja]

Znam jednog lika, koji se predstavlja kao lektor i prevodilac, a koji, gde god vidi rec majica prekraja u majca.

[Бојан Башић]

Jesi li siguran da se ne predstavlja kao lektor i prevodioc?

Ako slučajno ima nedoumica, ispravno je, naravno, samo majica (ovo govorim zato što sam baš danas video pogrešan oblik, pa se bojim da nije slučajno izazvan ovom raspravom).

Zorane, ni meni nije jasno kako ste došli do primera maj(i)ce. Ako ćemo se voditi Vašom logikom, onda bismo mogli reći da nisu bajke nego bajike, majke nego majike itd. Sve je ovo, očito, besmisleno — navedeno pravilo važi samo za prideve pomenutog oblika, ostale reči su reči za sebe i imaju svoja pravila.

[Maduixa]

Ako slučajno ima nedoumica, ispravno je, naravno, samo majica (ovo govorim zato što sam baš danas video pogrešan oblik, pa se bojim da nije slučajno izazvan ovom raspravom).

Ispravljeno, Bojane. Imate oko sokolovo. Nema smisla da se sada pravdam, ali stvarno je bila greška u kucanje kucanju...

[Зоран Ђорђевић]

Sve je ovo, očito, besmisleno — navedeno pravilo važi samo za prideve pomenutog oblika, ostale reči su reči za sebe i imaju svoja pravila.

Наравно да сте у праву. Прихватам све примедбе. Већ сам обећао да нећу више, ово стварно прелази у непотребно тупљење. Хвала свима на живцима.

[Pedja]

Jesi li siguran da se ne predstavlja kao lektor i prevodioc?

Predstavlja se kao, citiram: "prevodilac, lektor, spiker, finansijski savetnik"
Rekao bih da nije prevodioc. U svakom slucaju to je dobar povod za jos jednu korisnu temu na forumu

[Мирна]

Znam jednog lika, koji se predstavlja kao lektor i prevodilac, a koji, gde god vidi rec majica prekraja u majca.

Бар што се тиче "мајице" ствар је једноставна и јасна - то је деминутив од речи "маја". Ако завирите у етикету кад купујете мајице наше производње, видећете да пише "женска маја".

Допунско објашњење:

Реч „маја“ у РМС има краткоузлазни акценат, као „мама“, а „мајица“ као „мамица“.

Али нико више не говори тако. Променили смо акценат.

И управо тај промењени акценат прави проблеме, јер та реч, како је данас изговарамо, подсећа нас на речи типа – Рајка, мајка, вајна, бајна итд, а оне немају „и“ после „ј“,

[Фаренхајт]

Мирна, ви "мајица" изговарате с дугосилазним акцентом? Ја пак с краткосилазним, те ми се римује с "капица, латица, Драгица" итд.

[Бојан Башић]

Po Matičinom rečniku, kao i rečniku uz raniji Pravopis, akcenat je kratkosilazni: mȁjica. Ne znam odnosi li se Mirnina opaska da smo promenili akcenat na neku literaturu koja navodi drugačiji akcenat, ili pak na narodni govor, ali ni u jednom ni u drugom slučaju se ne slažem. Niti sam video neku promenu u literaturi (mada se ovde može nešto propustiti, pa bih zamolio Mirnu da mi skrene pažnju ukoliko je na to mislila), niti sam ikad čuo ikog da izgovara odevni komad (majica) kao deminutiv ženskog imena Maja (Majica).

[Фаренхајт]

1. Деминутив женског имена Маја изговара се Мáјица.

2. Реч за одевни предмет изговара се мȁјица.

3. Мирнини примери изговарају се Рȃјка, мȃјка, вȃјна, бȃјна.

[Мирна]

Реч нема никаве везе са женским именом Маја.

У питању је одевни предмет, који се дефинише као вунена или памучна плетена поткошуља или блуза, и има исти акценат као реч "мама".

Рекла сам већ, у првом посту, да је реч наведена (и акцентована) у РМС.

@Фаренхајт, ја заиста изговарам реч "мајица" као "мајка", а исто и сви око мене. Овакав акценат, наравно, нигде није званично одобрен (колико ја знам) али, просто, тако говоре сви око мене. Ако ви акцентујете ту реч исто као "капица" (или "мамица") онда ви у ствари говорите исправно (по РМС).

[Бојан Башић]

2. Реч за одевни предмет изговара се мȁјица.

Znam, to sam i ja napisao. Moja poruka bila je replika Mirni, koja kaže da je akcenat promenjen i da „niko više ne govori tako“; hteo sam da naglasim kako je situacija daleko od toga „niko više“, možda se kod nje u kraju zaista pravilan akcenat ne može čuti ni kod koga, ali recimo ja nikad nisam čuo drugačiji. Ne možemo samo na osnovu jednog područja iznositi ovakve tvrdnje da se nešto promenilo u govoru i da „više niko“ ne izgovara ovu reč kako bi trebalo.

[Мирна]

"Код мене и крају" је Београд.

Овде никад нисам чула да неко изговара ту реч другачије од мене.

Ако неко изговара реч "мајица" као "мамица" - то је по РМС правилан акценат.

[Фаренхајт]

Ту је сад занимљиво што, упркос речничкој норми, реч мамица далеко чешће има краткоУЗЛАЗНИ акценат.

[Мирна]

У РМС су реч "мајица" и реч "мамица" акцентоване на исти начин.

[Фаренхајт]

Јесу, зато сам и рекао "упркос речничкој норми".

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Мачји или мачији?