|
Miki
Гост
|
 |
« у: 22.27 ч. 23.04.2009. » |
|
На телевизији се тежи употреби домаћих речи, било о којој области да се ради, а већина тих речи јесте и стручни израз у дотичној области, па је то још један разлог. Наравно ту не подразумевам ове ушљиве „урбане телевизије“: Б92, Пинк и остало смеће (да не употребим неку тежу реч). Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #1 у: 08.51 ч. 24.04.2009. » |
|
Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд.
Јеси ли икада рекао да ти је пукао пнеуматик? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #2 у: 10.29 ч. 24.04.2009. » |
|
Samo da upozorim na to da bi u (često žučnim  ) raspravama o nepotrebnim stranim riječima uvijek trebalo navoditi konkretne reference za to šta je standardno a šta je nepotrebno, mada takve reference nisu uvijek određene; jedan zanimljiv izuzetak jeste Rečnik novijih anglicizama, u kom se status određenog anglicizma u jeziku vrlo precizno označava, a navode se i postojeće zamjene ili tačni/približni prevodi ako ih ima. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.33 ч. 24.04.2009. од Stoundar »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #3 у: 12.17 ч. 24.04.2009. » |
|
Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд.
Јеси ли икада рекао да ти је пукао пнеуматик? А да разликујемо прво разговорни стил од нешто званичнијег? Ја увек кажем гума, али ако бих преводио за неки аутомобилски часопис засигурно не бих написао гума, као год ни неки од осталих израза који припадају свакодневној (опуштеној) комуникацији. На шта би личило да неко прочита у часопису или чује на телевизији како је некоме пукла шоферка, или му се искривила фелна ( пошто је налетео на џомбу) или да има места за четрнес’ кофера у гепеку? То заиста нимало не приличи месту употребе. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #4 у: 12.34 ч. 24.04.2009. » |
|
Не бих рекао да је гума жаргонски израз. Пртљажник је, рецимо, сасвим одговарајући српски израз за гепек, али пнеуматик за гуму није.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #5 у: 15.25 ч. 24.04.2009. » |
|
Мирославе, само да додам још нешто.
Мени вероватно смета то што сам цео радни век (35 година) провео у фабрици хидраулике и пнеуматике, па појам "пнеуматика" везујем за све друго само не за аутомобилску гуму.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.35 ч. 24.04.2009. од Зоран Ђорђевић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #6 у: 23.33 ч. 24.04.2009. » |
|
Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд.
Вест из данашњих новина: Запаљени џип марке „лендровер” и два угљенисана тела у њему, нађен је јуче пола сата после поноћи у атару села Добановци у Београду, саопштила је полиција. Како сазнајемо, једна жртва била је у гепеку возила, а друга на задњем седишту. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #7 у: 23.35 ч. 24.04.2009. » |
|
Hm, meni je guma sasvim normalna i standardna reč, ne zvuči uopšte kao varvarizam.
A moram priznati da mi se pećnica mnogo više dopada od rerne, iako mi uvek o rerni govorimo.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #8 у: 23.38 ч. 24.04.2009. » |
|
Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд. Вест из данашњих новина: Запаљени џип марке „лендровер” и два угљенисана тела у њему, нађен је јуче пола сата после поноћи у атару села Добановци у Београду, саопштила је полиција. Како сазнајемо, једна жртва била је у гепеку возила, а друга на задњем седишту. Прочитао... Исти новинар је ставио и енклитику након зареза у даљем тексту негде... П. С. Пардон, новинар није погрешио са енклитикама (чак је текст врло лепо срочен, иако је вест таква каква је), већ је пренео речи начелника полиције, јер је он изјавио да је леш пронађен у гепеку. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.53 ч. 24.04.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
b.n.
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 373
|
|
« Одговор #9 у: 23.47 ч. 24.04.2009. » |
|
Ne znam za enklitiku, nisam stigla da pročitam novine poslednja dva dana, ali, kakve se stvari događaju kod nas u poslednje vreme to je zaista neverovatno. Što se samog gepeka tiče, trebalo bi valjda prtljažnik, je l, a što se pećnice tiče, ja sam se na taj izraz sasvim navikla ali ga sama stvarno nikad ne bih izgovorila pa bih se osećala kao neka vrsta službene osobe kada bih ga upotrebila - kao da sam zaposlena u nekom hotelu ili restoranu recimo. Mislim da je bolje malo mešati te izraze, zvuči prirodnije.  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.58 ч. 25.04.2009. од b.n. »
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #10 у: 00.53 ч. 25.04.2009. » |
|
U jednotomnom RMS nisam našao posebnu odrednicu za prtljažnik, a gepek se definiše kao prtljažnik automobila. KŠ ne pominje prtljažnik u odrednici gepek. Imamo li još neke izvore?
(Naravno, znamo da jednotomni RMS izostavlja riječi obima radi, ne zato što su manje standardne, a ne znam da li KŠ mora obavezno pomenuti alternativu.)
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 01.07 ч. 25.04.2009. од Stoundar »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #11 у: 01.01 ч. 25.04.2009. » |
|
Имамо. Шестотомник каже само како је гепек туђица за пртљаг. Пртљажника нема као одреднице (има пртљажнице, али то је домаћа реч за гардеробу).
Допуна: Дакле, може се закључити како у једнотомнику ипак има ове одреднице. У домаћој стручној литератури гепек је потпуно маргиналан израз, ако се уопште и користи. То ипак не спречава никога да у слободној комуникацији ову реч употреби (иако је позајмљеница помереног значења: [das] Gepäck значи ’пртљаг’, а пртљажник би на немачком био [der] Gepäck|raum [и да поменем ев. {der} Koffer|raum, кад смо већ посудили нем. кофер]), јер није ни прва ни последња реч која је у стручним круговима одавно замењена домаћом речју (примерице, у другој области: сечице према цвикцанге; одвртач или одвијач према шрафцигер; вијак или завртањ према шраф и тако даље, и тако даље).
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 01.45 ч. 25.04.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #12 у: 10.43 ч. 25.04.2009. » |
|
I ako se u stručnoj literaturi koristi prvenstveno prtljažnik, za šta bih volio da vidim referencu, stručna literatura nije mjerodavna za standardni jezik koji se koristi u novinama i koji je namijenjen širokoj javnosti. Klajn je više puta upozoravao na prenošenje stručnih izraza u novinarskom jeziku. Za sada vidimo da riječ gepek nigdje nije obilježena kao razgovorna, tako da ne možemo dati prednost jednoj ili drugoj varijanti. Stoga ne bih kritikovao njenu upotrebu u novinama, makar dok ne pronađemo referencu koja jasno upućuje na prtljažnik kao bolju varijantu u standardnom jeziku.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #13 у: 13.39 ч. 25.04.2009. » |
|
Изрази који спадају у стручну терминологију а довољно су препознатљиви и ван ње немају разлога да остану маргинализовани у свакодневном говору. И то сам већ нагласио у пређашњој поруци. Ако се у озбиљним часописима који се баве аутомобилизмом (нажалост тренутно немам ни један под руком) махом користе домаћи изрази, јер их ипак пишу људи од струке — мислим да је то довољна референца, а НАЈВИШЕ зато јер су ти часописи намењени ШИРОЈ ЧИТАЛАЧКОЈ ПУБЛИЦИ. Можда се ту и тамо помене гепек, али далеко чешће се среће пртљажник (Као год што ћеш ретко где наићи на шибер, већ се каже кровни прозор, и ту не видим ништа спорно.). Ја нисам овде причао о стручним изразима из, узмимо пример, зградарства: спојница уместо разговорног фуга, па рекао како је „неумесно говорити фуга из овог или оног разлога“. Навешћу ти хиљаду и једну књигу о грађ. конструкцијама где ни једном речју није поменуто да је „фуга код цигле 1 или 1,2 цм“, већ ИСКЉУЧИВО стоји да се „спојница у ређању слојева опеке има извести у дебљини слоја од 1 или 1,2 цм (у зависности од врсте опеке)“, и опет не спорим да се У НАРОДУ каже фуга и цигла, али кажем да ни спојница и опека нису неразумљиви појмови., што му дође као нека паралела према гепеку насупрот пртљажнику. (Је л’ сад јасно о чему причам? Не знам зашто тражиш толико експлицитна правила у језику? Није то математика. Па и тамо се у нееуклидској геометрији две паралелне праве секу, а 1 + 1 нису увек 2 и шта ћеш онда?)
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 15.06 ч. 25.04.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #14 у: 17.58 ч. 25.04.2009. » |
|
Časopisi o automobilizmu namijenjeni su ljubiteljima automobila, koji su u daleko bližem dodiru sa stručnom terminologijom nego obični vozači ili putnici. Ti drugi svakodnevno nešto moraju da stave u gepek/prtljažnik, a ima i vozača koji ostave kola kod automehaničara kad nešto nije u redu i koje tehnički detalji uopšte ne zanimaju. Gepek ipak nije neki manje poznati, tehnički dio automobila, kao što su mnogi od tih drugih koje navodiš.
Ne tražim nikakvu matematiku, ali se za standardni jezik ipak pridržavam rječnika, koji za sada ne preporučuju ni jednu ni drugu riječ kao bolju. Nedavno sam otvorio Politikin Svet kompjutera, čisto da vidim kakav je jezik, kad tamo od Prćićevih pravila za pisanje anglicizama ni traga — gomila riječi se ostavlja u izvornom pisanju (tipa browser), dok rječnici standardnog jezika zahtijevaju transkripciju. Dakle, nisu takvi časopisi uvijek mjerodavni za standardni jezik, već isključivo zvanični rječnici tipa KŠ, RMS, Prćićevi rječnici, itd.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.24 ч. 25.04.2009. од Stoundar »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
