Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
15.31 ч. 16.04.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Зарез или запета  (Прочитано 23669 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #15 у: 13.47 ч. 30.04.2009. »

У старом (првом) издању, док се још звао Језички приручник стоји "... усвојила Правописна комисија... нпр. зарез уместо ранијег источног запета".
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #16 у: 13.50 ч. 30.04.2009. »

Ха, ха! Не могу да верујем шта сам написала. Дакле, била запета, промењена у зарез, па сад може оба. То је то. Cheesy
Добро је што још увек знам шта причам. Grin
« Задњи пут промењено: 13.54 ч. 30.04.2009. од Оли » Сачувана
aleksandra7
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 58



« Одговор #17 у: 20.31 ч. 01.05.2009. »

А ја сам за запету чула баш у Београду деведесетих година од професора математике. А сад одакле је родом човек, нисам никад питала.

Нема везе одакле је човек. Пре тог новог правописа нико и нигде у Србији није говорио зарез. А и тај професор је вероватно мојих година и говори тако из ината, као и ја.

Нек си ти нама жив и здрав, а тај професор да је сада жив имао би око сто година. Давно је то било.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #18 у: 22.27 ч. 01.05.2009. »

Да си додала да је тај професор одавно у пензији било би ми лакше да рачунам. Овако, ако је деведесетих био професор, значи да није имао још 65 година.
Пошто ја имам 61 прогласио сам га за вршњака.  Smiley
ОК, ово је већ офф.
Сачувана
aleksandra7
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 58



« Одговор #19 у: 22.36 ч. 02.05.2009. »

Професор математике али у пензији.
Сачувана
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #20 у: 17.05 ч. 31.05.2009. »

Ја имам деветнаест година, па говорим запета Cheesy
Питао сам, објаснише ми да је запета русизам, док је југословенска зарез...
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #21 у: 19.21 ч. 09.02.2014. »

... a ja govorim zarez, po navici iz škole. Bilo je i onih profesora koji su govorili zapeta, meni je to tada zvučalo starinski. Wink  U stvari zvuči mi i sada starinski, naravno.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #22 у: 23.14 ч. 14.02.2014. »

И мени је 'зарез' једини облик који употребљавам, делом зато што је домаћи, али највише зато што смо га употребљавали у школи. 'Запета' и мени звучи старински, а понекад и мало 'формалније', за шта нема основа.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Boris
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: lekar
Поруке: 11


« Одговор #23 у: 13.02 ч. 12.04.2014. »

  Побегли сте од суштине и не објашњавате порекло значења речи зареза и запете.
  За зерез је јасно да реч води порекло од реза, рецкања ивицом или врхом сечива по дрвету, воштаним таблама или по неком меканом металу као што је бакар и злато, чиме се оставља јасан и препознатљив усек или урез.  Рез није потпун, углавном је на површини и не пресеца ни дрво, ни металну таблу, већ оставља трајна удубљена, резове, и у облику слова који су лаки за читање (погледајте и данас силне поруке о вечној љубави двоје младих, урезаних по дрвећима градских паркова).  Урезана слова су права, али кривине слова О је тешко урезати и из два покрета, те се зато за појам реза мора везати правац, линија без кривина, па би се зарез у писању приказивао прав без кривине и знатног почетног задебљана: зарез , је скоро прав као рез а запета , је закривљена (изгледа неважно као одлика стила али није тако, јер различити облици одражавају различите суштине).  Рисање је, ако се не варам, реч која се у прошлости употребљавала за такву врсту писања урезивањем слова, те је можда и по томе Ресавска школа добила име.  Стога, није ни чудо што је зарез опстао и у данашњем правопису.
  Зарез или рез, рецка има примену и у математици, поготово у сабирању где четри равне и пета усправна рецка прегледно означавају скуп количине броја пет.  Рецке су згодне и за римске бројеве али се ипак, рецкама тешко оцртавају кружни облици те су стога гототово непримерене за геометрију и шире за математику, и ако се сваки збир подвлачи цртом или рецком.
  Са запетом је мало теже.  Или није.  Ако се повеже са појмом пете и чему све служи пета, добиће се прихватљив или тачан одговор.  Наиме, као деца играли смо кликере при чему смо бирали равну и не баш меку земљу без прашине и траве, и да би смо ограничили поље игара, повлачили смо  разне црте засецањем земље ивицом ђона ПЕТЕ, и добијали јасне усеке, шире или уже, плиће или дубље, у зависности од тврдоће земље, ивице пете, јачине онога ко притиска и повлачи.  Пета није била баш згодна за праве линије усека али то толико није било  важно колико ограничити игралиште.  Пета је била згодна за краће црте, дебеле и не баш праве, које су више  биле криве, кривудаве.  Обртањем уназад, петом би се лако правио круг по земљи.  Наравно, повлачиле су се само линије, нису се писала слова, али то није умањивало значај црте.  Напротив, таква повучена или подвучена црта, била је закон и често тачка спорења јер је као границу ниси смео додирнути нити ваздушном линијом прећи, ни прстом ни кликером.  А ако је пређеш,  губиш партију и кликер.  Ето, зато је за-пета важна, јер је везана за земљу, не само у примеру игре, него  у много важнијим одмеравањима земље где је стопало била мера а пета меру обележавала.  Стога су црте, линије повучене по земљи крајње поједностављен облик геометрије и на неки начин почетак геометрије и мерења, које чак и данашња деца примењују мерењем голића, даљине пенала, даљине  шута и слично. . .   (Нешто слично је било у крајцарама, али се тамо због забијања новчића у земљу бирала мека и влажна земља, која је била згодна да се засецањем или урезивањем новчићем, повуку неопходне и веома танке црте по земљи од којих би се лако мерило одстојање  до новчића).
  Да је ПЕТА везана за метематику указује и знак за множење ПУТА или ПУТАЧА, јер од памтивека тврда пета (нога) иде тврдим путем и то много пута: „Колико си пута ишао на посао тим путем?“. . . И слично.  Знак пута се представља као два укрштена зареза или две укрштене запете.
  Такође и име броја ПЕТ потиче од речи пета, јер стопало на једној страни има пету а на другој страни пет прстију.
  Можемо  рећи да су за-РЕЗ и за-ПЕТА веома важни појмови који су и данас чврсто у  српском језику, а забуну изазива заборављена почетна примена, и ако је основна сврха и данас готово иста као и раније у далекој прошлости.  Реч зарез тј.  појам зарез се више  употребљава у правопису, у писању, поготово у набрајању речи, док је запета као почетни образац црта и линија геометрије и мера и мерења, задржан више у математици (мада се тамо и рецке сабирају).
   Уопштено, може се закључити да су за-РЕЗ и за-ПЕТА равноправни појмови, и толико слични и ипреплетани да се изједначавају али да ипак нису истоветни, јер  изазивају збуњивање тим готово неприметним различитостима  у примени.  Баш та мала нејасноћа и збуњивање, та нека мала сумња на грешку, та нека мала магла у примени у ствари говори о тачности српског језика, тј.  да несугласице и нејасноће нису случајне и да су зарез и запета два различита појма више по пореклу него по значењу, али не толико различита да искључи њихову међусобну замену у примени.  Речи зарез и запета нису криви што смо им заборавили тачну примену и значај у нашем језику, и ако их примењујемо и у правопису и у математици.
  Отуда је неправилна искључивост према зарезу или запети у упуствима разних Правилника, Комисија и Ауторитета који су неких стотињак пута млађи од  речи којима пресуђују, и више су политичка па зато и неприхватљива јер деле људе на свађу и једносмерни заборав а не сабирају и не објашњавају.
  Професор математике је био у праву кад је говорио запета.  А професор српског је био у праву кад је говорио зарез.  Ако већ мора да се разликује примена, става сам да се реч зарез употребљава у правопису а реч запета у математици.  У сваком случају не треба их заборавити, обе речи смо наследили од предака, обе речи су и даље живе, једре и везују човека не само са разним материјалима, земљом и природом већ и са почецима писмености и математике. . .   
    
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #24 у: 13.32 ч. 12.04.2014. »

Борисе, и ви сте побегли од суштине. 'Запета' је рисизам, зарез у правопису и математици су један те исти знак, са различитим функцијама, а то да ли се једно или друго више примењује у једној или другој сфери, једноставно је производ математичке реалности - наиме, могућност једнаке примене је ниска. Разумно је да један или други назив преовладавају, и из тога не треба извлачити неке преамбициозне закључке.

Наравно, остало стоји. Требамо гајити и једну и другу реч. 'Зарезу' је више место у правопису, јер је то ипак више домаћа реч, али не мислим да је потребно правити разлику између различитих сврха тог знака. Ако јесте, онда оно што сте изнели није лоша идеја.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Тагови:
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!