Зарез или запета

Побегли сте од суштине и не објашњавате порекло значења речи зареза и запете.
За зерез је јасно да реч води порекло од реза, рецкања ивицом или врхом сечива по дрвету, воштаним таблама или по неком меканом металу као што је бакар и злато, чиме се оставља јасан и препознатљив усек или урез. Рез није потпун, углавном је на површини и не пресеца ни дрво, ни металну таблу, већ оставља трајна удубљена, резове, и у облику слова који су лаки за читање (погледајте и данас силне поруке о вечној љубави двоје младих, урезаних по дрвећима градских паркова). Урезана слова су права, али кривине слова О је тешко урезати и из два покрета, те се зато за појам реза мора везати правац, линија без кривина, па би се зарез у писању приказивао прав без кривине и знатног почетног задебљана: зарез , је скоро прав као рез а запета , је закривљена (изгледа неважно као одлика стила али није тако, јер различити облици одражавају различите суштине). Рисање је, ако се не варам, реч која се у прошлости употребљавала за такву врсту писања урезивањем слова, те је можда и по томе Ресавска школа добила име. Стога, није ни чудо што је зарез опстао и у данашњем правопису.
Зарез или рез, рецка има примену и у математици, поготово у сабирању где четри равне и пета усправна рецка прегледно означавају скуп количине броја пет. Рецке су згодне и за римске бројеве али се ипак, рецкама тешко оцртавају кружни облици те су стога гототово непримерене за геометрију и шире за математику, и ако се сваки збир подвлачи цртом или рецком.
Са запетом је мало теже. Или није. Ако се повеже са појмом пете и чему све служи пета, добиће се прихватљив или тачан одговор. Наиме, као деца играли смо кликере при чему смо бирали равну и не баш меку земљу без прашине и траве, и да би смо ограничили поље игара, повлачили смо разне црте засецањем земље ивицом ђона ПЕТЕ, и добијали јасне усеке, шире или уже, плиће или дубље, у зависности од тврдоће земље, ивице пете, јачине онога ко притиска и повлачи. Пета није била баш згодна за праве линије усека али то толико није било важно колико ограничити игралиште. Пета је била згодна за краће црте, дебеле и не баш праве, које су више биле криве, кривудаве. Обртањем уназад, петом би се лако правио круг по земљи. Наравно, повлачиле су се само линије, нису се писала слова, али то није умањивало значај црте. Напротив, таква повучена или подвучена црта, била је закон и често тачка спорења јер је као границу ниси смео додирнути нити ваздушном линијом прећи, ни прстом ни кликером. А ако је пређеш, губиш партију и кликер. Ето, зато је за-пета важна, јер је везана за земљу, не само у примеру игре, него у много важнијим одмеравањима земље где је стопало била мера а пета меру обележавала. Стога су црте, линије повучене по земљи крајње поједностављен облик геометрије и на неки начин почетак геометрије и мерења, које чак и данашња деца примењују мерењем голића, даљине пенала, даљине шута и слично. . . (Нешто слично је било у крајцарама, али се тамо због забијања новчића у земљу бирала мека и влажна земља, која је била згодна да се засецањем или урезивањем новчићем, повуку неопходне и веома танке црте по земљи од којих би се лако мерило одстојање до новчића).
Да је ПЕТА везана за метематику указује и знак за множење ПУТА или ПУТАЧА, јер од памтивека тврда пета (нога) иде тврдим путем и то много пута: „Колико си пута ишао на посао тим путем?“. . . И слично. Знак пута се представља као два укрштена зареза или две укрштене запете.
Такође и име броја ПЕТ потиче од речи пета, јер стопало на једној страни има пету а на другој страни пет прстију.
Можемо рећи да су за-РЕЗ и за-ПЕТА веома важни појмови који су и данас чврсто у српском језику, а забуну изазива заборављена почетна примена, и ако је основна сврха и данас готово иста као и раније у далекој прошлости. Реч зарез тј. појам зарез се више употребљава у правопису, у писању, поготово у набрајању речи, док је запета као почетни образац црта и линија геометрије и мера и мерења, задржан више у математици (мада се тамо и рецке сабирају).
Уопштено, може се закључити да су за-РЕЗ и за-ПЕТА равноправни појмови, и толико слични и ипреплетани да се изједначавају али да ипак нису истоветни, јер изазивају збуњивање тим готово неприметним различитостима у примени. Баш та мала нејасноћа и збуњивање, та нека мала сумња на грешку, та нека мала магла у примени у ствари говори о тачности српског језика, тј. да несугласице и нејасноће нису случајне и да су зарез и запета два различита појма више по пореклу него по значењу, али не толико различита да искључи њихову међусобну замену у примени. Речи зарез и запета нису криви што смо им заборавили тачну примену и значај у нашем језику, и ако их примењујемо и у правопису и у математици.
Отуда је неправилна искључивост према зарезу или запети у упуствима разних Правилника, Комисија и Ауторитета који су неких стотињак пута млађи од речи којима пресуђују, и више су политичка па зато и неприхватљива јер деле људе на свађу и једносмерни заборав а не сабирају и не објашњавају.
Професор математике је био у праву кад је говорио запета. А професор српског је био у праву кад је говорио зарез. Ако већ мора да се разликује примена, става сам да се реч зарез употребљава у правопису а реч запета у математици. У сваком случају не треба их заборавити, обе речи смо наследили од предака, обе речи су и даље живе, једре и везују човека не само са разним материјалима, земљом и природом већ и са почецима писмености и математике. . .

	Аутор	Тема: Зарез или запета (Прочитано 24772 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.