Сад потражих и у Хрватском етимолошком речнику. Стоји:
Kao i slov. brîga posuđeno iz tal. briga ‘briga, svađa, neprilika’. Tal. briga je zacijelo germ. podrijetla (vjerojatno iz langobardskoga), premda ima i mišljenja da se radi o posuđenici iz keltskoga (galskog) supstrata (uspoređuje se stir. brí ‘snaga’).
Мени, лично, то није питко. Осим Скоковог ауторитета, на словенско порекло ме наводи и то што према
брига постоји глагол
бринути (се) без крајњег
-г из основе. Пошто знамо да су се експлозиви испред суфикса
-нути губили у прасловенско време, не знам како би се то десило у 15. веку, када је, наводно, позајмљена ова реч. А и значењски је ближа Скокова етимологија.