Amidžića sokak, Gajića kuća

[Frieda]

Da li se spojevi tipa Amidžića sokak i Gajića kuća (Gajića kuće, Gajića kući...) pišu sa crticom ili bez nje? Meni se ne čini potrebnom, ali u ovom drugom primjeru prva riječ se ne mijenja po padežima, pa nisam sigurna.

[Ђорђе Божовић]

Bez crtice. Atributi Gajićâ, Amidžićâ i sl. ne menjaju se po padežima jer su već u genitivu množine i označavaju pripadnost glavne reči u sintagmi.

Ovde treba dodati jedno — ako se hoće iskazati pripadnost jednoj osobi, valja upotrebiti prisvojni pridev, u jednini: u centru Užica postoji Uskokovićev prolaz, jer se odnosi na Milutina Uskokovića čija se kuća na tom mestu nalazila; a ako je pripadnost porodici, onda genitiv množine: do Uskokovićevoga prolaza nalazi se Stefanovića prolaz, koji se zove po kući porodice Stefanovića u kojoj je danas muzička škola.

Te tako i Amidžića sokak, ako se odnosi na kuće mnogih Amidžića, na celu obitelj, odnosno Amidžićev sokak, ako se ondosi na jednoga nekog Amidžića.

Ovakve sintagme s genitivom množine česte su u dijalektima dinarskih krajeva — samo u užičkom kraju imamo Tèrzīćā avliju, Đȗrovīćā groblje, Pjévīćā kuće i dr., sve nazvano po familijama Terzića, Đurovića, Pjevića, i zato i u množini.

[Frieda]

Hvala! Ponekad previše razmišljam o nekim očiglednim stvarima, pa mi postanu neočigledne.

[J o e]

samo u užičkom kraju imamo Tèrzīćā avliju, Đȗrovīćā groblje, Pjévīćā kuće i dr., sve nazvano po familijama Terzića, Đurovića, Pjevića, i zato i u množini.

Зар није код вас Ђýро и Ђýровић?

[Ђорђе Божовић]

Đúro, ali fakultativno i Đȗrović i Đúrović.

[J o e]

Pa jel' to zavisi od porekla ili su autohtoni stanovnici i Đȗrovići i Đúrovići?

[Ђорђе Божовић]

Sreće se i jedno i drugo — neko izgovara s dugosilaznim, a nego s dugouzlaznim; jer je proces pretvaranja dugosilaznog u dugouzlazni još u toku u ovome dijalektu, pa neke reči i oblike sasvim zahvata, neke ponekad ili fakultativno, a neke još nije zahvatio.

[J o e]

jer je proces pretvaranja dugosilaznog u dugouzlazni još u toku u ovome dijalektu, pa neke reči i oblike sasvim zahvata, neke ponekad ili fakultativno, a neke još nije zahvatio.

На каква претварања мислиш? У којим то облицима?

[Ђорђе Божовић]

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3504.msg34345#msg34345

Postoji tendencija da se dugosilazni akcenat uklanja, obično pretvarajući se u dugouzlazni. To sasvim zahvata neke reči i oblike (infinitive glagola o kojima smo na onoj temi pričali), neke ponekad ili fakultativno (prezimena, neke imenice), a neke oblike još nije zahvatilo (prezent, recimo, sa dugosilaznim akcentom).

[J o e]

Сасвим је могуће да твоју поруку на оној теми нисам ни прочитао, чим сам  наставио да причам о нечем другом.

С тобом се ипак не слажем да су у твом крају облици Ђýровић и Бóжовић настали од промене интонације дугосилазног. То су без сумње старији облици, настали према имену Ђýро, одн. Бóжо. Ја пре мислим да је дугосилазни дошао или са досељавањем Црногораца из двоакценатских крајева или угледањем на акценат таквих презимена који је данас промовисан у медијима (опет под утицајем староцрногорског акцента). Не бих ја двојство Бóжовић/Бȏжовић изједначио са мáјка/мȃјка.

[Ђорђе Божовић]

Da, moguće je da dvojstvo kod prezimena nije u vezi s dvojstvom u drugim slučajima.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Amidžića sokak, Gajića kuća