Хоћу да чујем праве аргументе против „заштитног зида“, а не ове типа „мени се не свиђа“, пошто је то једино што си навео. Шта је ту пуристичка играрија? То је један описни превод свакодневним речима, који врло лепо задовољава све пред један превод постављене циљеве: јасноћу, недвосмисленост, препознатљивост и можда још неке.
Ja sam ih i ponudio! Lepo sam tvrdio da "zaštitni zid" i "sučelje" nisu jasni i nedvosmisleni prevodi. Možda vama odgovaraju kao termini, ali običan korisnik smrtnik kada pročita "zid", ne mora znati, i na prvu loptu i neće znati, da taj tu ima metaforično značenje, jer običan korisnik ne mora da zna termine, kao što ih najčešće i ne zna; i neće uopšte razumeti šta znači reč "sučelje", jer ju prvi puta u životu vidi. (I, naravno, nema pojma šta se s čime i tko se s kime tu sučeljava.) "Okruženje", "uređenje izgleda", "izgled" daleko su razumljiviji prevodi običnome smrtniku, iako možda nisu terminološki tačni, u to se ne razumem.
Да се надовежем на Брунине речи: кад неко коначно после свега покушава да уведе ред у информатичку терминологију онда „није довољно сарађивао са језичарима“, „превише је пуристички настројен“, „језичко чистунство је одлика пословично творбенољубиво настројених Хрвата, док је српски дапаче флексибилнији“, „ја нисам никад видео како изгледа неки програм преведен на српски, али људи кажу, а и мен’ се чини да ’сучеље’ није добар превод за interface, па ми то смета да користим преведене програме“...
Purizam purizma radi, prevođenje prevoda radi, domaća reč samo domaće reči radi, slepilo je koje umanjuje upotrebnu vrednost takvoga prevoda. Rekao sam zašto "sučelje" nije dobar prevod; zato što je slavenosrpski, zato što ta reč ne postoji, zato što je smišljena i prevedena samo prevoda radi, domaća je samo purizma radi, i upotrebno je bezvredna, jer se na upotrebnu vrednost, izgleda, i nije mislilo, mislilo se na prevod, na domaću reč, makar i da se izmisli samo da se nekako iznađe. Zato to i jeste puristička igrarija, a ne valjan prevod.
Даље, у грађевини се одавно користе изрази који су преведени и калковани махом са немачког, нпр. сучељавање и сутицање зидова (намерно нећу навести немачке речи), а кад се слична реч примени у некој другој области и понуди широј јавности реакција је: „ијуу, шта прича ова будала?“ Једва чекам да се јави неко са коментаром како реч сутицање „звучи бљак“, и она „’не постоји’, јер је не бележе релевантни речници“, а и „шта је фалило страној речи, него им је требала оваква пуристичко-играријска накарада од речи“.
To su termini u toj nauci, običan čovek ne mora da ih zna, kao što ih i ne zna. Da mu pričaš o sučeljavanju i suticanju zidova u građevinarstvu, jednako te ne bi ič razumeo kao što ne te razume i onda kada mu pričaš o sučelju i zaštitnom zidu, mesto lepo o izgledu i zaštiti, da te razume. Informatika ima, izgleda, vrlo elitizovano mišljenje o samoj sebi, kad joj je do svojih termina toliko stalo, vidi ispod:
Dopuna: hardverski interfejs se ne odnosi samo na fizičke utičnice, već i na elektroniku koja stoji iza toga, i protokole koji određuju komunikaciju uređaja preko datog interfejsa.
A to što stoji iza utičnice je rečju "sučelje" vanredno dobro prevedeno
kako?
Ne znam šta je falilo reči "utičnica", koja već postoji. Nego se to informatičari izgleda koriste prilikom što je njina nauka nova i mlada, pa vole da smišljaju termine, i da se igraju, jer zaboga obična "utičnica" nije dovoljno dobra za njihovu, da prostite, rupu u koju će zabosti kabl, nego njozi treba nova i lepša reč, i običan "izgled" i "uređenje" nije dovoljno dobro za ono kako aplikacija izgleda, nego i tu treba pokazati svoj jezički i prevodilački talent, a pride se i natjecati ko je veći jezički patriot, purista i slavjanoserb. A onda nije jasno kako to prevod nije dobar.
