Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
19.30 ч. 05.07.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 ... 7
  Штампај  
Аутор Тема: Jezik i jezičke novotarije - dobra ili loša stvar?  (Прочитано 36284 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« у: 20.17 ч. 20.05.2009. »

Jezik u upotrebi u jednom društvu jeste jedna fantastična stvar, Miki, sve njegove varijacije, svi slojevi jezika, sve nijanse, sve forme i stilovi. A svakojaki načini na koje se jezik neprestano mijenja, život jezika, to je nešto krajnje spontano i nesputano.

I anglosrpski je jedna od varijanata, jedan od jezičkih izraza, jedan sloj u jeziku. Nama jeste on, sa stanovišta „izobraženoga“, izbrušenoga, sređenoga i uređenoga, „elitnoga“ standardnog jezika, sasvim odvratan, ali zašto bismo ga prezirali? I on je živ jezik na terenu, živ jezik u društvu, jedan stil i jedan varijetet, i kao takav nije ništa niti bolji niti lošiji od ostalih. To što nabrajaš samo su izražajne mogućnosti i načini izražavanja toga stila, kao što svaki stil i svaki varijetet ima svoje mogućnosti i načine izražavanja.

Ne postoji bolji i lošiji varijetet jezika, čist i iskvaren, pravilan i nepravilan. Svi su varijeteti jezik sâm — iz gledišta književnojezičkoga „elitizma“ možemo smatrati neki izraz lošijim, ali samo iz toga uskog i pristrasnoga gledišta. Inače ne možemo mrzeti neki jezik ili neki njegov sloj, daleko bilo! Jezik se razvija, on se mijenja, i ništa ga ne može, i ništa ga ne smije, u tome sputavati i zaustavljati.

Jezik je jedna neverovatna stvarčica. Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #1 у: 21.53 ч. 20.05.2009. »

Цитат
I anglosrpski je jedna od varijanata, jedan od jezičkih izraza, jedan sloj u jeziku.

Јесте, али он подразумева какво-такво знање енглеског. Проблем је у томе што се он често намеће свима, па га користе и они који право значење неких речи и израза само нејасно наслућују.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #2 у: 22.08 ч. 20.05.2009. »

Ne mislim da se nameće, prosto se širi jer je pomodan.

Niko ne može držati ulare jezika u rukama, pa povući kada mu se učini da je dosta. Ako masa naroda ne zna značenje nekih reči i izraza u engleskome, a upotrebljava te engleske reči i izraze u srpskome, samo nejasno naslućujući njino značenje, ona na taj način stvara svoj lekat, svoj stil i varijetet (mi ga zovemo anglosrpskim i kritikujemo ga s gledišta normativistike), ali ona to ipak čini i niko sad ne može zaustaviti i zabraniti tu promenu jezika, kakva god ona da je.

Jezik se spontano i nesputano mijenja, promene u njemu uzrokuju razni razlozi (nekad upravo i neznanje), i lingvisti samo mogu te promene proučavati i zabeležiti, zaustaviti i zabraniti ih ne mogu. Normativisti se mogu jedno vreme protiv njih buniti, ako je standardni jezik, kao što to jeste kod nas, donekle konzervativniji za inovacije, ali i oni će morati popustiti ako se neka inovacija dovoljno jako ukoreni i ustali. To je jednostavno tako; niko ne može sprečiti evoluciju jezika.

I ne možemo, valjda, prezirati neku inovaciju, neki varijetet, jezički sloj ili nekakav stil. Svaki je jezik (i u jeziku „jezik“) jednostavno takav kakav je. Miroslave, voleo bih čuti šta ti veliš na sve ovo?
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #3 у: 22.48 ч. 20.05.2009. »

   Ипак се не бих сложио са свиме што си рекао.
   Пре ће бити да се језик развија стихијски, а не спонтано. Баш зато то сад нико не може зауставити и забранити, слажем се са тобом.
   Погледајмо шта раде Хрвати. Они на неки начин држе уларе језика у рукама. Не бих да улазим у то да ли је то добро или није, шта су од њега направили, само кажем да га некако  контролишу. Спутавају спонтани и стихијски развој. Зна се шта може да прође на ХРТ-у а шта не, како се пише у новинама, како се пишу званични документи. То је нека њихова политика, имају неког разлога да то раде. Развијају га на свој начин. Немам ништа против њиховог права на то. Вероватно се и многи Хрвати смеју и подсмевају неким стварима, али они су, за разлику од нас, много дисциплинованији.
   Не знам како је у другом свету, у земљама које су изложене јаком утицају енглеског, да ли је и тамо само помодарство.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #4 у: 23.34 ч. 20.05.2009. »

Sasvim je druga stvar standardni jezik. Ono što možemo kontrolisati, to je jedino standardni jezik. Svi, ne samo Hrvati, drže ulare standardnog jezika i kontrolišu normu. A razni drugi varijeteti razvijaju se samostalno i, ajde možda ne spontano, ali svakako na razne načine koje ne možemo sve očekivati i predvideti, sâm jezik za sebe evoluira u društvu neprestano.

Na televiziji, u novinama, a naročito u zvaničnim dokumentima, i trebalo bi da se koristi upravo standardni jezik. To što Hrvati tako i rade, a kod nas ima koječega, ne znači da se tamo razvoj jezika sputava, već da postoji jezička kultura na zavidnijoj razini nego na ovoj strani, gde svako govori i piše kako mu je ćeif.

Pošto smo govorili o anglosrpskome, ja sam i pisao o razvoju jezika u upotrebi u jednom društvu, o jeziku sa svim njegovim varijantama, lektima, slojevima i stilovima. Njegov je razvoj neprestan i nekontrolisan. Standardni jezik, koji ti sada pominješ na primeru Hrvatske, uvek je i svugde kontrolisan i elitizovan, pa makar se netko i podsmevao tome. (Upravo kod nas je to redovita pojava!)

Dakle, nemojmo mešati anglosrpski, jedan jezik u celini, i standardni jezik. Jezik je živa tvar, sa mnogo nivoa i nijansi; zato i lingvistika ima mnogo grana, škola i pristupa. I svaka od tih nijansi jezika priča neku svoju priču o njemu.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #5 у: 23.36 ч. 20.05.2009. »

Енглески се увлачи у буквално све језике, и нигде није дочекан широко отворених руку, у то будите сигурни. Wink
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #6 у: 01.44 ч. 21.05.2009. »

Свима је овде ваљда мој став добро познат, али да дуљим мало и образложим, кад сте ме позвали на то: ја се тешко могу помирити са чињеницом да нам језик који има, слободан сам да тврдим, 95% позајмљеница; језик који је пун измишљених речи (да, и з м и ш љ е н е — не сковане по неким правилима, не посуђене, нити ишта друго: један пример је реч gay, која има тек педесетак година и буквално ју је неко „одвалио“ — као да сад ја кажем да се нешто зове жбруфадор иако се дотад звало некако другачије, и кроз неколико година сви на планети почну да користе ту реч, која је, ето, мени пала с неба); језик који има један облик речи за сва гл. времена (садашње, прошло, далеко прошло, заповедни начин, трпни придев... [set, hit]) и тај исти облик у свим личним облицима; језик у коме су исцрпсли све комбинације са три слова и од њих направили речи, јер им је мрско да говоре дугачке речи; језик који је толико инфериорнији у наведеним смисловима и вероватно још неким, али нас коси у једном: најраспрострањенији је и најагресивнији; језик који нам упропаштава матерњи, јер га јадни „свезнадари“ и  МОНОГЛОТИ оберучке прихватају, а који ни тај свој (овај наш) матерњи не знају како треба, па га даље касапе и мрцваре, желећи да звуче „премудро“, „препаметно“ и „узвишено“, а све то неким англизмима који су у изворном језику тако прозаични, тривијални и свакодневни изрази, да је то просто смешно и надасве парадоксално. Куваним шпагетима играју пикадо...

Ја једва натерах своје пријатеље да користе неки софтвер на српском и то им намерно инсталирам (кажем им да имам само на нашем језику, што је у већини случајева и тако, пошто ме сви одреда гњаве да им преинсталиравам систем); и сви су знали да се буне како су преводи „неразумљиви“, а кад бих их био питао шта значи та енглеска реч чији им се превод не свиђа — обично би лупили нешто што није ни приближно значење, а што они мисле да би (требало да) значи. Ако бих их питао за један разлог, ма какав да је, зашто не воле програме на нашем језику једини одговор је слегање раменима. И све то није толико битно, јер свако има право да прича како жели, али не волим кад овде на форуму људи потпадну пода тај утицај па почну да даунлоудују, или причају о нејтивсима / нејтив спикерсима, теме су им стики, едитију постове итд. Ако ћемо да га негујемо и боримо се за очување свог језика, не могу да се отмем (можда и одвише песимистичком утиску) како мало недостаје па да ове речи потпуно преузму примат, премда су све тако провидне, али звуче ох-тако-фенси и „непреводиво“...

Опет ћу поновити да је све ствар навике: треба само преломити, па НАЈПРЕ почети користити српску тастатуру, а онда миц по миц и софтвер на нашем језику, јер га је сваким даном све више. И престати писати све речи у наслову великим словима, и престати писати часове са реченичним знаком две тачке између јединица времена и тако даље, и тако даље. И прерасти Великог брата и остале бљувотине које имају за циљ да отупљују мозак просечног човека будећи у њему најниже побуде: не разликује се много римски Колосеум и борбе гладијатора од данашњег начина размишљања и деловања — хлеба и игара и овце послушно прате. Нико се не диже на буну, нико неће да одскаче, а чак се и наводне бунџије понашају у складу са већ утврђеним начином модерног бунства. Све је укалупљено... Да се вратим на тему, јер се мало удаљих зарад дочаравања своје поенте: не прихватам да се понашам по обрасцу и говорим таквим језиком. Али пошто већина вуче у ту крајност, ја ћу баш за инат, out of spite, да вучем у другу: захвалићу се зарад тога и Грцима, и Латинима, и Турцима, и Немцима, и Французима, и свима осталима чијим речима наш језик обилује, васкрснућу неке мање или више застареле речи, сковати и нове, па нека покушају да ме разумеју они који говоре и пишу тако да се ја морам напрезати како бих њих разумео.

Да скратим мало и истакнем: не мрзим ни један језик, не мрзим чак ни све те силне туђице у нашем језику, али одбијам да се заглибим у колотечину тупавости, нечитања добре књижевости зарад жуте штампе и тупавих животописа још тупавијих и незанимљивијих ликова и личности, које су нашле за сходно да са тридесет пет напишу шта су то све „проживели“: опијања дрогом и алкохолом најчешће, што се углавном сматра за нешто изврсно и оно чему треба тежити... Списак допуните сами, сви добро знате.

Као што си у некој теми написао да говориш својим језиком, Ђорђе — тако и ја размишљам: зато говорим својим језиком, али ми је много драже да сви ми говоримо нашим језиком, а не неком мешавином коју нам натурају неки полуписмени и полуприучени. Кад би свако развијао свој језик и у том процесу мало укључио забагреле сиве ћелије, где ли би нам крај био...

Англосрпски ме подсећа на следеће: и латински сељаци су говорили вулгарним језиком (ко је разумео, схватиће).
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #7 у: 10.19 ч. 21.05.2009. »

Miki, u svemu se slazem s tobom osim u jednom: engleski nije ni izdaleka tako inferioran kako si ga ti predstavio. Jednostavnost i sintetizacija gramatike znaci napradnost jezika, ne inferiornost. Jezik sluzi da bi se ljudi sporazumevali, ne da bi ucenje jednog jezika postala gotovo nemoguca misija, a slozices se, srpski je mnogo teze nauciti nego engleski. Mislim, daje slozenost vrlina jezika, danas ne bi postojali svi ovi romanski jezici, nego bi se lepo u Spaniji, Italiji i Francuskoj govorio latinski. Pokondirenost u smislu preteranog koriscenja engleskih reci u maternjem jeziku nije ni specijalitet Srba, niti je engleski kao jezik kriv tome. Problem je u tome sto je kod nas, za razliku od Spanije, Nemacke, Francuske (zemlje ciji su jezici isto veoma jaki i svetski, ali koji takodje trpe preteranu upotrebu engleskih reci), lingvista zadnja rupa na svirali — vidis bre da nisu u stanju ni obican pravopis da izdaju vec pet godina ga obecavaju, pa nista, slavi se "narodna rec" i narodski govor (seti se onog videa emisije Natashe Miljkovic sa Klajnom na jednoj strani i onim tupavim socijalistom na drugoj koji je u tandemu sa Cirilovim, bukvalno slavio nepismenost. Toga nema ni u Spaniji, ni u Nemackoj, ni u Francuskoj. Ja se samo setim sirotog Klajna u toj emisiji, i stid me same sebe i celog svog naroda.

Dakle, mislim da zamenjujes teze i krivce trazis na pogresnoj strani.  Da bi lingvista dobio na znacenju u zemlji Srbiji, treba poceti korenite promene prvo u samoj Skupstini koja je puna ljudi koji su cvrsto ubedjeni da nepismenost i nije nesto strasno jer je zaboga, Srbiju u Prvom svetskom ratu izneo na svojim plecima bas nepismen srpski seljak... To je zamenjivanje teza, zapravo isto sto si i ti upravo sad uradio, govoreci o nekakvoj inferiornosti engleskog jezika (u odnosu na srpski, valjda???).
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #8 у: 10.25 ч. 21.05.2009. »

   Радије бих се сложио са Мирославом. Ђорђе се, иако је језикословац, сувише лако мири са постојећим стањем, закључујући да језику, безмало, нема спаса. Иде неким својим незаустављивим и непредвидивим путем. Да ли се при том богати или сиромаши, спорно је.
   Својевремено сам на овом форуму написао да се ми према језику односимо отприлике онако како се односимо према рекама и потоцима. И само констатујемо стање.
   Мирослав каже: Ако ћемо да га негујемо и боримо се за очување свог језика... Суштина је у ономе „ако“.  Бојим се да у Србији не постоји сагласност о томе. (У Хрватској постоји.) Сувише смо немарни и неодговорни, као да је то сасвим споредна ствар. (Хрвати не мисле да јесте.)
   Има ту и много помодарства, како рече Ђорђе. Сад би нам ваљао један Стерија. Кад могу Хамлета да сместе у садашње време, могли би и Фему. Материјала би било на претек.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #9 у: 14.53 ч. 21.05.2009. »

Zasigurno, ali Fema, pomodarstvo i „oh-tako-fensi“ zvučanje nisu stvar jezika. Ni ja ni najmanje ne volim tu današnju modu i pokondirenost, ali na meni je samo da pratim razvoj jezika, ne da ga dirigujem.

U jeziku se uvek odražavaju stvari iz društva, iz kulture, iz politike, čak i iz svakodnevice... (Tako i postaju reči poput gay, quiz i sl., ili kod nas — digitron, penkala, luda Nasta, plazma keks itd.) Jezik je ogledalo čovekovo, ali i ogledalo društva, zato se u jeziku uvek ogleda sve ono što na čoveka utiče, što utiče na društvo, kao i sve ono što čovek i društvo uzrokuju.

I jezik ne može mirovati. Ako se društvo promeni u nekom pravcu, i jezik će se promeniti. To što neko kuka, neće jezik zaustaviti, jer jezik oblikuje masa naroda u tom društvu, a ne jedna elita. I ako narod bude uhvatilo pomodarstvo, onda će narod drukčije i govoriti, i jezik će se sâm po sebi, kao ogledalo čoveka i društva, izmeniti.

Svaka promena nije smak sveta, nego je samo nešto drugo, samo drugi način za ostvarivanje jezičke komunikacije. A komunikacija je jedino što jezik jeste. Ako se i iz korena promeni i modeluje prema engleskome, nećemo ostati mutavi. Govorićemo i dalje i moći ćemo se sporazumevati, samo na drugi način. To je sasvim normalno i već se u svakom jeziku, pa i u našem, događalo hiljadama i hiljadama puta, gotovo sa svakom novom generacijom. I šta nam sada fali što ne govorimo isto kao naši preci od pre petsto godina, nego je jezik iz raznih razloga, pa i iz mode, evoluirao?

Ђорђе се, иако је језикословац, сувише лако мири са постојећим стањем, закључујући да језику, безмало, нема спаса. Иде неким својим незаустављивим и непредвидивим путем. Да ли се при том богати или сиромаши, спорно је.

Svaki jezik se uvek i neprestano menja. Jednostavno evoluira iz faze u fazu, iz nečeg u nešto drugojačije, i tu nema lošijeg i boljeg, pravilnijeg i nepravilnijeg, bogatijeg i siromašnijeg. On samo služi komunikaciji, i ako to uspeva postići, a svaki jezik uspeva, onda je dobar.

Govorimo li mi isto kao naši preci pre petsto godina, koji su imali različit dativ i lokativ, tri-četiri samoglasnika više nego mi, skroz drugačiji rečnik u kome nije bilo naziva za ono što danas postoji, ali je bilo naziva kojih danas nema, za ono što je tada postojalo? I znači li to da je nama jezik osiromašio i da mu nema spasa od užasa? Naravno da ne, jednostavno se promenio, evoluirao je u nešto drugo. A to drugo jednako uspešno služi komunikaciji, samo na drugojačiji način.

Zato je i besmislena Miroslavljeva odbojnost prema analitičkoj gramatici kakvu ima engleski, izolirajući jezik. Možemo li mrzeti prideve, a voleti imenice? To što engleski nema deklinaciju i konjugaciju, to je stvar njegove izolirajuće analitičke gramatike, kakvu imaju i mnogi drugi jezici, a to što srpski ima, stvar je srpske flektivne gramatike, kakvu imaju i neki drugi. Dakle, stvar je strukture jezika (a jezika na svetu ima raznih, s raznim strukturama, sigurno nisu svi kô srpski), i ne znači nikakvu inferiornost niti superiornost.

Da označi padež imenice, engleski spaja predlog s imenicom, a srpski na imenicu doda nastavak za padež. Samo zato jer su drukčiji tip jezika, prvi ima analitičku a drugi sintetičku deklinaciju. I kako sad, bogati, Miroslave, ti iz toga izvlačiš zaključak o inferiornosti jednoga od njih?

Jezik se menja, njegovi mehanizmi i čestice koje ga čine postaju drugačije, evoluiraju iz jednih u neke druge, i to se uvek i stalno događa, i to se toliko puta dosad već dogodilo (nije nam ovaj naš sadašnji jezik pao s neba, niti je u zlatu isklesan).
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #10 у: 15.03 ч. 21.05.2009. »

Ja sam to sada pisao o jeziku samome, jeziku u celini, kao čovekovoj osobini i društvenoj pojavi, jeziku u svoj njegovoj obuhvatnosti, živom mehanizmu sporazumevanja kod ljudi.

Ali naravno, jedino književni, standardni jezik jeste ona forma jezika kojom se koristimo u javnosti i zvaničnim prilikama, te kojom pišemo, i koja se veštački oblikuje, koriguje i s merom dozira. Sa stanovišta književnojezičkoga izraza, anglosrpski je loš jezik, ali samo sa toga uskog stanovišta.

Međutim, i književni jezik oblikuje se, koriguje i dozira prema tome jeziku samome, govornom jeziku u društvu, u masi. Pa kako se taj stalno menja, i književni jezik stalno ispraća njegove promene — ponekad s malim zakašnjenjem, ali uvek ih ispraća ako se dovoljno u masi naroda ustale i ukorene, i tako izvrše jezičku evoluciju.

Nad time nema plakanja — to je prirodan proces i mimo njega se ne može. Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #11 у: 15.42 ч. 21.05.2009. »

Језик не може еволуирати сам, језик не постоји сам за себе, већ га мора неко употребљавати, морају га обликовати његови говорници — и међу њима има оних који су томе вичнији, зато што су образованији, технички поткованији да се са тиме носе, и они имају механизама да уређују и уобличавају језик других потчињених јединки. Проблем је што су код нас механизми у погрешним рукама. Ја на то кукам, ако то није било јасно из моје пређашње поруке. Превише си се концентрисао на критиковање појединости, а ниси сагледао целу слику.

Доста је било више „понародњивања“ језика, ваљда смо изашли из мрачног периода? Е, па нисмо. Враћамо се поново у њега. Зар се није стареж некадашњих поколења смејала новоскованим речима, боцкајући један другог дрвеним врховима својих амрела уз саркастичну опаску: кишобран. Наредни нараштају нису више ни знали шта је то амрел. Јер, тада су језикословци и писци узели ствар у своје руке, па довели мало ствари у ред, а данас је поново допало шака неписменима да га уређују: водитељи, новинари, притупи политичари — сви са тезом како је неписмени српски сељак одбранио отачаство. И шта смо од свега добили? Добили смо језичку грдобу. Ја ту и те како видим и боље и лошије, и правилније и неправилније (што се не пропише „два’ес’“, ионако сви тако кажу, па и ја), богатије и сиромашније. Чему онда овај форум? Чему тело које уређује како се треба писати и говорити? Стање може свако да констатује, не требају нам стручњаци за то. Лепо рече Зоран: као што се одоносимо према рекама (и према свему другом, да додам ја), тако се односимо и према језику. Ако се неко данас не диже и не буни на ово бомбардовање англизмима, долазеће генерације неће ни знати за ишта друго сем даунлоудовања итд.

Сад ту долази ова прича: некад се мора изрећи и лаж да би се подстрекло на размишљање. Људи неће да размишљају, већ хоће све сервирано: сервираш им причу о (наводној) инфериорности енглеског, па кад их подстрекнеш на размишљање већина сама донесе правилне закључке и промени мало погледе на свет. Исто је као кад неко ко целог живота није мрднуо из Србије почне да трабуња о Западу, те како тамо ништа не ваља, све се распада, они су глупи, ми смо паметни, мрзим богатог јер је богат, а сопствену неспособност да постигнем оно што желим у животу уздижем на пиједестал, зато што ми је тако лакше да живим са собом: тражим кривце у другима, а не полазим од себе. Да би неком ко је чврсто учахурен у свој мали свет проширио мало видике, мораш га напасти његовим оружјем: ту поново наступа прича о инфериорности енглеског језика. Сервирај им причу како је њихов језик лепши и бољи, јер су и наши славни преци лепши и наша славна повест бољи и лепши у уџбеницима историје, а неки кажу да смо се зато одржали. Каква идилична бајка, зар не?
« Задњи пут промењено: 15.52 ч. 21.05.2009. од Мирослав » Сачувана
b.n.
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 373


« Одговор #12 у: 17.24 ч. 21.05.2009. »

Геј је израз који доста добро одражава бар једну страну природе геј особа а то је извесна лакоћа у свакодневним односима, чак лакомисленост, лепршавост, површност - "веселост".  Што се код нас каже геј, то је еуфемизам и мени нимало не смета из уобичајених разлога - јер мање боли.
Што се инфериорности/супериорности српског/енглеског тиче, оно што српски језик чини компликованим управо је основ његове изнијансираности, док је оно што енглески језик чини поједностављеним, понекад чак простим, оно исто што је омогућило његово незадрживо ширење планетом и што га је учинило у наше доба незаменљивим средством комуникације јер се најбрже и најлакше учи.  Smiley
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #13 у: 17.31 ч. 21.05.2009. »

Језик не може еволуирати сам, језик не постоји сам за себе, већ га мора неко употребљавати, морају га обликовати његови говорници

Pa tačno, o tome sve vreme i pišem, samo što ja dopuštam tu mogućnost da svi govornici u jednom društvu oblikuju jezik kako se razvijaju i njihovi životi i njihovo društvo, a ti bi želeo taj razvoj sankcionirati samo onoj obrazovanoj eliti.

Međutim, to tako jednostavno ne ide, nikada nije ni išlo, a naročito ne u današnje vreme. Uvek cela masa naroda u jednom društvu, koja unutar sebe ostvaruje difuzione kulturne veze, oblikuje i jezik — oni i jesu nosioci jezika, a ne jedna grupica najobrazovanijih.

Mehanizmi, dakle, nisu u pogrešnim rukama, već prosto nema ruku koje ih drže. Jedino književni jezik normira obrazovana elita, ali i oni tako što ispraćaju razvoj samoga jezika u čitavoj narodnoj masi.

Доста је било више „понародњивања“ језика, ваљда смо изашли из мрачног периода? Е, па нисмо. Враћамо се поново у њега.

Oprosti mi, možda se ti vraćaš, ali ja ne idem nikuda. Jezički purizam kod nas nije običan, čak se na njega i s podozrenjem gleda. Epozoda sa kišobranom samo je bila jedan malecni odblesak purizma u romantičarskom 19. veku, a nikada ni pre ni posle toga purizam u našem jeziku nije bio šire prihvatan. Danas znamo da je i tada bio bespotreban i bezrazložan.

Чему тело које уређује како се треба писати и говорити? Стање може свако да констатује, не требају нам стручњаци за то.

Vidiš da stalno dosada insistiram na statusu koji ima književni jezik kao normirani varijetet jezika, kako ne bi došlo do ovoga brkanja pojmova. Telo uređuje književni jezik, a to stanje je govorni jezik, živi jezik na terenu, jezik u celosti. O razlici između toga i o međusobnome odnosu tih dvaju, kao i o načinima evolucije jednoga i drugoga, već sam dosad nekoliko puta pisao.

A kako vidiš da ne shvataju svi tu razliku, niti se svi njome podrobnije bave, ne prate svi stanje niti traže objašnjenja za neke pojave u njemu, stručnjaci za to nam i te kako trebaju, kao uostalom i za sve drugo. Ne vređaj mi profesiju bez razloga, naljutiću se. Wink Cheesy

Сад ту долази ова прича: некад се мора изрећи и лаж да би се подстрекло на размишљање. Сервирај им причу како је њихов језик лепши и бољи, јер су и наши славни преци лепши и наша славна повест бољи и лепши у уџбеницима историје, а неки кажу да смо се зато одржали. Каква идилична бајка, зар не?

Odvratno, odvratno, odvratno i hiljadu puta odvratno! Shocked

Zbog istih takvih laži masa je i divljala po gradovima, spaljivala ambasade i džamije, kamenovala restorane brze hrane i obijala prodavnice obuće da ukrade par patika. Pomoću takvih laži nas i huškaju na ratove, zbog takvih laži i manipulacije i stvaraju mržnju, šovinizam i nacionalizam. Zbog tih laži i imamo zemlju punu idiota, i udžbenike pune neistina, pa svako može da nas zajaše kad i kako hoće, samo ako udari na tu kartu.

Miroslave, toga bi makar ti trebalo da si svestan. Serviraj raji priču kako smo se zato održali, pa gledaj kako se nacionalizam nakraju svima obije o tvrdu i ostrašćenu glavu.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #14 у: 18.04 ч. 21.05.2009. »

Наравно да сам свестан: раји је прича већ сервирана, много пре него што сам се ја родио, много пре него што су се моји дедови родили, и толике године се само тај пелцер и прима у народу... Јер, друго се ништа и не прича. Нисам ја ту ништа измислио. Оним писанијем сам само хтео да укажем да смо сами себи највећи непријатељи, сами смо криви највећим делом за оно што нам се догађа: Београдски пашалук и шљивино стабло нису толико неизвесни у скоријој будућности, јер радимо против себе. Зато и написах каква идилична бајка. Само што није бајка...

Друго, ја и даље не могу схватити разлику између језичког пуризма, како га ти зовеш, и жеље да се, узмимо сада тај пример, преведе гро рачунарских израза, који „доприносе богатству нашег језика“, шта ли... Свима је то нешто смешно и неприхватљиво. Шта је механизам? Забранити продају тастатура и софтвера на страном језику, понудити људима оно што већ постоји само се упорно маргинализује зарад „отворености према свету“ и чега све не. Тако раде Немци, тако раде и остали народи, па не видим ту ништа спорно. Ако ти сматраш да је то недопустиво, насилнички, језичко чистунство, наметање језика елите, социјалкомунизам дежа-ву и тако даље, наши ставови се ту никада неће поклопити, тако да бисмо клин и плочу могли да баталимо.
« Задњи пут промењено: 18.13 ч. 21.05.2009. од Мирослав » Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 ... 7
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!