Stoundar
староседелац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
 |
« Одговор #15 у: 21.01 ч. 03.06.2009. » |
|
Jasno je da crtica prema Pravopisu tu nije potrebna i ne navode se izuzeci, a nema ih ni u Klajnovom mini-pravopisu u Srpskom jezičkom priručniku. Lično se ne bih oslanjao na nagovještaje, već bih radije potražio druga rješenja: „Susret mladog pesnika s boginjom zorom“, „talože se na dnu reke vrȅmena“ (akcenat je drukčiji nego u množini).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #16 у: 16.45 ч. 06.06.2009. » |
|
Povodom ovog pitanja Klajn se prilično spetljao sam sa sobom. U RJN pod ŽENSKI OBLICI za nazive zanimanja i položaja kaže: Posebno treba paziti da ne dođe do gramatičkog nesklada između imenice i glagola: umesto „Ministar je izjavila...“ treba navesti ime i prezime dotične žene-ministra, a u drugoj odrednici istog izdanja nalazimo žena borac, žena astronaut itd. (bez crtice) — pa ti sad vidi šta ćeš.  Уме он то. Године... Мени је најсмешније било кад је својевремено прописивао у РЈН (не знам је ли од тога одустао) да се мења било од кога, било с ким, а у својим текстовима редовно писао с било ким или сл.  Jasno je da crtica prema Pravopisu tu nije potrebna i ne navode se izuzeci, a nema ih ni u Klajnovom mini-pravopisu u Srpskom jezičkom priručniku. Lično se ne bih oslanjao na nagovještaje, već bih radije potražio druga rješenja: „Susret mladog pesnika s boginjom zorom“, „talože se na dnu reke vrȅmena“ (akcenat je drukčiji nego u množini).
Али с тим истим акцентом може бити та реч као падежни атрибут у синтагми која у номинативу гласи река врȅмена. Него, мени су ових дана доспели до руку неки књижевнокритички текстови, па ми је било занимљиво да запазим колико су фреквентни овакви спојеви. На, рецимо, стотињак страна текста нашао сам 24 овакве синтагме. Ево их (наводим све у номинативу, са изворним правописом): јунак-пробисвет, пропалица-јунак, путник-морепловац, ђак-дошљак, тутор-особењак, роман-хроника, наратор-посредник, наратор-брат, наратор-сневач, слика-симбол, инвалид-просјак, сликар-песник, песник-аутор, песник-мудрац, песник-уметник, песник-жрец, предмет-фантом, предмет-симбол,симбол-алегорија, фигура-идеја, војник-морнар, песма-ругалица, човек-препрека, разбојник-хајдук. Изгледа да је ова појава узела више маха него што се чини. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #17 у: 19.10 ч. 06.06.2009. » |
|
Jasno je da crtica prema Pravopisu tu nije potrebna i ne navode se izuzeci, a nema ih ni u Klajnovom mini-pravopisu u Srpskom jezičkom priručniku. Lično se ne bih oslanjao na nagovještaje, već bih radije potražio druga rješenja: „Susret mladog pesnika s boginjom zorom“, „talože se na dnu reke vrȅmena“ (akcenat je drukčiji nego u množini).
Али с тим истим акцентом може бити та реч као падежни атрибут у синтагми која у номинативу гласи река врȅмена. Može, ali to ne mora značiti da je opravdano upotrijebiti crticu. Ako je iz konteksta sasvim jasno da nominativ glasi reka vreme (time što se ovaj izraz ponavlja u tekstu), onda je dovoljan i akcenat da se razlikuje od množine, a možda nam ne treba ni akcenat. Ako ni s akcentom nije jasno, možda i možemo pribjegnuti crtici na osnovu Klajnove upotrebe, ali bih radije pokušao zamoliti pisca da malo preformuliše svoj tekst. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #18 у: 19.20 ч. 06.06.2009. » |
|
Не кажем ја да треба користити цртицу, мада нисам ни сасвим против тога. Не може се тако лако изменити реченица (синтагма) а да значење остане исто. Шта год од ове две речи да ставиш у атрибут, једна је надређена другој, а теби требају потпуно координативне. Што је најгоре, ово су већином термини (мада има и оказионалних случајева), па не можеш рећи аутору да хиљаду пута понавља неку гломазну конструкцију, а свака је гломазнија од ове.
Неки књижевни критичари користе и косу црту у овим примерима: река/време, али онда немамо конјункцију појмова, него дисјункцију.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #19 у: 19.44 ч. 06.06.2009. » |
|
Slažem se da termine ne treba mijenjati; mislio sam na formulacije tipa s boginjom zorom umjesto boginje zore — naravno, ako se pisac s tim slaže — ili na pomoć konteksta. Ako se takvi termini hiljadu puta ponavljaju u tekstu, zar nije jasno o čemu se radi i kada se oni nađu u nezgodnim položajima?
Nisam ni ja protiv upotrebe crtice, ali izgleda da bi se trebalo ograničiti na slučajeve gdje je stvarno neizbježna. Pravopis kaže da tu „nije potreban nikakav znak“, dakle nema eksplicitne zabrane, ali valjda ipak treba ocijeniti da li je potrebna crtica ili ne.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
parolerare
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 6
|
|
« Одговор #20 у: 21.12 ч. 06.06.2009. » |
|
Ako se takvi termini hiljadu puta ponavljaju u tekstu, zar nije jasno o čemu se radi i kada se oni nađu u nezgodnim položajima?
Veruj mi da nije. Čitala sam, i to sa razumevanjem :), isti tekst pre i posle lekture (lektorka je nemilosrdno izbacila sve crtice iz ovakvih spojeva) i morala sam da se vraćam rukopisu da bih proverila da li je autor napisao "reč ideja" ili "reč-ideja". Eto, to je primer kada je čak i u nominativu crtica neophodna jer nedvosmisleno ukazuje na jednakost pojmova koje povezuje. Čini mi se da ne bi trebalo sankcionisati upotrebu crtice u spojevima ove vrste, ne samo zbog toga što je sve više autora ili prevodilaca koristi, već zbog preciznosti i ekonomičnosti. Naravno, valjalo bi sve to i normirati, a ne da se svako ravna po svom nahođenju i jezičkom "osećanju". |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #21 у: 23.09 ч. 06.06.2009. » |
|
morala sam da se vraćam rukopisu da bih proverila da li je autor napisao "reč ideja" ili "reč-ideja".
A u čemu se tačno razlikuju ta dva spoja? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
parolerare
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 6
|
|
« Одговор #22 у: 23.43 ч. 06.06.2009. » |
|
Razlikuju se i te kako :)
Reč ideja - konkretna reč 'ideja'
Reč-ideja - neka, bilo koja reč koja ima funkciju ideje u poetskom tkivu
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #23 у: 23.56 ч. 06.06.2009. » |
|
Ali ako je u pitanju riječ ideja a ne riječ ideja, onda je treba izdvojiti iz teksta kurzivom, polunavodnicima i sl., kao u ovoj rečenici.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #24 у: 20.26 ч. 07.06.2009. » |
|
Ja mislim da crtica tu ne pristaje, ali može se lasno upotrebiti crta ako nekome sama belina nije dovoljna.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #25 у: 09.05 ч. 08.06.2009. » |
|
Đorđe, zašto sad pa crta  ? Crta je pravopisni znak kojim se uopšte uzev označava duža pauza između rečeničnih delova, i funkcioniše slično zarezu. Ovde je upravo reč o tome da su dva pojma srasla, i hoće se istaći njihova metonimija. Da li su dovoljno srasla da opravdaju upotrebu crtice, pitanje je sad, i oko toga ne postoji slaganje, ali crta mi ovde nikako ne stoji. Ne vidim zašto vam toliko smeta ta crtica; možda nije potpuno "po P.S.-u", ali ako pomaže da se naglasi ta sraslost, i otklanja eventualne dvosmislenosti u padežima, ne vidim zašto ne. Meni ne bi nimalo zasmetala, naprotiv. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #26 у: 11.53 ч. 08.06.2009. » |
|
Pa to jednostavno nije način na koji upotrebljavamo crticu. Nju pišemo kod polusloženica, kod uobičajenih spojeva, uzrečica, kod sastava dveju reči, gde oba pojma zadržavaju svoj akcenat, ali gde je prvi deo, ispred crtice, nepromenljiv kroz padeže.
To ovde nije slučaj, crtica ovde nije na mestu — te ako se npr. „čovek zver“ iz nekog razloga ne oseća dovoljno povezanim (a ne može se nekako preformulisati), onda mi je lakše da zamislim i „čovek — zver“ i „čoveka — zveri“, nego „čovek-zver“ koje će u genitivu glasiti „čoveka-zveri“, što mi deluje sasvim neprirodno. O crti Pravopis kaže i to da joj „značenje... možemo objasniti rečima NAIME, TO JEST“, a daje i slične primere upotrebe crte: Daničić — leksikograf, kobilica — spojna poluga na ralu, astronom — zvjezdoznanac, govorio je o Jakšiću — slikaru i Jakšiću — pesniku, Zvezda i Partizan — domaćini turnira, u spomen cara — reformatora (Petra Velikog), igrali su dva kluba — pobratima itd.
Inače, ne zaboravimo ono što smo već istakli — Pravopis se doista izjašnjava o ovakvima spojevima: „Ne treba nikakav znak u spregama tipa pilot lovac, trkač dugoprugaš, ljudi žabe, žena borac itd.“ Zato sam ja na prvom mestu i predložio pisanje s belinom, a na drugom, ako se već tako pojmovi ne osećaju dovoljno povezanim, pisanje s crtom, ne crticom.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
