Dakle, da sumiramo: ideja je da se napravi font koji bi služio kao kaligrafski, npr. za pisanje diploma i tome slično. Font sa ћирилица. цом bi pritom služio kao polazna osnova, jer je u javnom vlasništvu(je li?), ali bi se izbacile njihove novotarije a umesto njih vratila "naša standardna" mala slova. Međutim, slavnetu treba neki predložak, tj. stari bukvar, da bi ta slova rekonstruisao.
Nemam ti ja to sokole. . . Da li ti ovo možda vrši posao? hxxp: commons. wikimedia. org/wiki/File:Serbische_Schrift. png
Наравно теби Дујо срдачна захвалност за предлоге.
_________________________________________________________
Е сад хајде да узмемо тај указивач на веб локацију као показни пример. Свакако писани облик јесте, и свакако је врло СЛИЧАН ономе што смо учили у школи. Међутим, погледајте пажљиво облике. Они који су гледали старије букваре моћи ће да кажу нешто о томе шта је стил, а шта је измена. Пазите, СТИЛ или ИЗМЕНА. Шта је стил, а шта је измена?
Ако и пробамо некако да прогутамо да је слово велико А стилизовано, слово мало ж и велико Ж то свакако нису, јер чак ни стари Вуков речник није имао такве косе покрете по целој дијагонали у средини слова ж. Реч је по мени о ИЗМЕНИ слова.
Слово мало к ни у једној форми оригиналне ћирилице с којом сам се срео нема тзв акседент, односно део који се одваја од основног облика слова и иде навише изнад њега и код овог слова се у луку враћа назад. Наиме ово је ЛАТИНИЧНО слово мало к. Да је то тачно можете видети по томе што је писани облик малог слова к у латиници изведен од штампаног латиничног слова к које се некада у немачкој азбуци писало управо са малим акседентом, а што није био случај са ћириличним штампаним малим словом к. Ако сте обратили пажњу ово слово мало к латинично користи се на нашој "националној" телевизији у ћириличним текстовима.
Велико слово Х ни у каквој стилизацији не може имати прецртани облик преко средине, чиме уводите потпуно самостални нови покрет који би могао сасвим коректно да представи неко ново (непостојеће) слово.
Стари облик малог подцртаног слова ш је крајње сумњив: ако се не варам мислим да није био део званичног система писане ћирилице, иако су неке старије генерације учене и на тај начин. Ово је ваљда зато што је стандард за писану ћирилицу "пливајући" толико да ће се она изгледа удавити ако се овако настави. Ни Вуков речник ни буквар из 1927 немају овај подцртани део. Ко се то играо (са нама)?
Дакле драги моји лингвисти, иако то свакако није моја област, могу вам рећи да ако се пре свега ви (лингвисти?) не уозбиљите много више него што сте били до сада, писаћете ускоро и другим писмом. Зар вама није чудно да данас 2009 године ми користимо у рачунарским искошеним словима још увек неколико руских слова? Како видим овде су на форуму то и други приметили. И зар вама није чудно да веровали или не немамо нигде (а ви ме исправите ако сам погрешио) ДРЖАВНИ СТАНДАРД за писану српску ћирилицу! Можда то овде неки који се сматрају лингвистима не узимају као значајно, можда је то само моја машта кренула у погрешном смеру? Ипак ако сам у праву бар делимично са овим констатацијама, онда шансе постоје да ћемо и језик да променимо, јер тамо где отперја писмо, за њим иде историја, а богами и народ или оно што је од њега остало.
Доста сам вала филозофирао и то у областима које ми не припадају. Нећу више да гњавим, само ћу повремено да прегледам овде да ли је неко предложио нешто корисно и да ли је спреман да пружи право озбиљно знање и сарадњу.
Изгледа да је један обичан буквар непремостива тешкоћа за нас (преостале) Србе. Па нека нам тако и буде: како смо сејали тако већ одавно и жањемо.
