Kako
veli Vokabular, tj. Vujaklija (a jako slično, gotovo do u reč, i Rečnik srpskoga jezika Matice srpske):
интрига (фр. intrigue, тал. intrigo), латиницом: intriga
сплетка, смутња; у драми: заплет, тј. вештачко замршавање конаца услед чега долази до укрштања интереса и жеља личности које играју.
интригант (фл. intrigant), латиницом: intrigant
сплеткаш, сплеткар, смутљивац; у драми: лице које својимсплеткама највише доприноси стварању драмског заплета.
интригантски (фр. intrigant), латиницом: intrigantski
сплеткарски, сплеткашки, смутљивачки, лукав, препреден, подмукао.
интригирати (тал. intrigare, фр. intriguer), латиницом: intrigirati
сплеткарити, сплеткашити, правити сплетке (или: смуње), ковати замке, радити коме иза леђа; поз. заплести, правити заплет.
Premda, mislim da se sreće i sa unekoliko pomerenim značenjem „provokativan, zamamljiv i zamaman, zanimljiv sa svoje provokativnosti i spletkarske tajnovitosti“. Trebalo bi, međutim, proveriti je li takvo značenje i zabeleženo, recimo u Klajn—Šipkinom rečniku.
