#Подвуци правилно написане речи
ПРИПОВЕТКИ приповетци ПРИПОВЕЦИ
БИТКИ битци БИЦИ
Ок.
#У речи ШЕЗДЕСЕТ како је дошло до ЈСПМТ?
Никако. Дошло је до губљења сугласника (Т испред Д) и једначења сугл. по звучности (С испред Д).
#Најмање језичке јединице које су носиоци значења или граматичке службе у реченици су
морфеме или фонеме?
Најмање језичке јединице које су носиоци значења или граматичке службе
у реченици су речи. А најмање језичке јединице које су носиоци значења или граматичке службе
у речи су морфеме. Фонеме су најмање језичке јединице фонолошког сустава језика, оне су носиоци значењске разлике на фонолошком нивоу.
#Одреди којој врсти по значењу припадају:
ОЛОВНИ - да ли да ставим описни или градивни?
Па стави градивни.
#Подвуци придевске заменице
мој он ничији ко онај нико некакав оволики какав
Ок.
#Наведи безличне глаголске облике
Лични се, је ли, мењају по различитим лицима (то су времена и начини), а безлични глаголски облици не. Нелични су, дакле, инфинитив, глаголски прилог садашњи и прошли, те глаголски придев радни и трпни (они разликују род и број, али не и лице).
#Како гласи инфинитивна и презентска основа следећих глагола:
ЛЕЋИ
ПЛЕСТИ
ТРЕСТИ
НАСУТИ
Инфинитивне
lahko одбијаш од аориста: лег- (од легох), плет- (од плетох), трес- и насу-.
А презентске од ма ког лица презента: лежи-, плете-, тресе-, наспе-.
#Подвуци речце...
...
Да ли је он синоћ излазио?
Ето, видиш да сам дошао
Да ли, ето.
#Вокатив именице цар гласи::
-царе
-цару
-и царе и цару
Мислим да је и царе и цару, нека неко провери у РМС. Цар се некада завршавало меким сугласником, па отуда наставак -у, а касније је то меко Р отврднуло, па данас имамо и наставак -е.
#Аугментатив од речи књига је књижурина? (То ми звучи пежоративно, како да разликујем пежоратив од аугментатива)
Књижурина, него како!
Некада аугментативи постају пежоративи, исто као што и деминутиве често узимамо као имена од миља. (Има и, можда помало парадоксално, случај када је деминутив постао пежоратив: гузица.
)
#Мотивна реч за именицу мислилац је _______
Мотивне речи су оне речи од којих су дате речи изведене. Мислилац је изведено од мислити, суфиксом -лац, то видиш по значењу — мислилац је „онај који
мисли“, и у значењу речи се увек налази њена мотивна реч.
И све именице на -лац су изведене од глагола, јер означавају вршиоце радње.
#Испиши суфиксе у речима бацАЧ, вршиЛАЦ и телеТИНА (у решењу ЕТИНА?!)
Па јест, немамо суфикс -тина, већ -етина, само су се два Е сажели у једно. Као у коњетина, суфикс -етина на основу коњ-. Или аугментатив бабетина, -етина на основу баб- именице баба.
#Промена значења речи (или групе речи) која је упортребљенауместо неке друге речи с којом је логички повезана је метонимија, зар не? (заокружена је и метафора)
Метонимија. Метафора је промена значења речи која је употребљена уместо неке друге речи с којом је повезана
по сличности, а метонимија је промена значења речи које су у некој
логичкој вези.
Имамо на форуму тему о томе, где смо детаљно објашњавали ове две фигуре.
#Израз "цела свадба гледа у њега" је пример за метонимијско значење?
Тако је. Свадба је употребљено место сватови, „они који чине свадбу“. (Хм, је ли то онда можда синегдоха?)
и шта су хомографи (и ако може пример)?
пример за историзме
Хомографи су врста хомонима. То су речи које се исто записују, а различито се изговарају и различито значе. На пример, грȃд (насељено место) и грȁд (временска непогода). Прави хомоними морају бити исти и у писању и у изговору, само с различитим значењем.
Историзми су речи које се више не употребљавају јер више не постоји оно што су означавале. Разликују се од архаизама, који су речи које се више не употребљавају јер су неке друге речи дошле место њих да означе неки појам. На пример, стара реч мјȅд је архаизам, јер се данас каже бакар, за исту ствар постоји друга, нова реч. А стара реч димарина (одличан пример из збирке тестова за Филолошки факултет,
Студије 2009) јесте историзам, јер више не постоји појам који је та реч означавала („порез који се плаћао на кућу с димњаком“), па зато не постоји ни та реч.
Јасно?
