укљештен или уклештен

[Психо-Делија]

На српској Википедији се недавно појавио чланак Укљештени меандар. Чланак је писан српским језиком и екавицом и у њему се неколико пута јавља облик "укљештен", што имплицира да се не ради о омашци. Један од сарадника Википедије поставио је питање ауторки чланка (иначе географу) да ли се у географској литератури појављује само облик ,,укљештен", или још неки други (нпр. "уклештен") на што је добио одговор да је "укљештен" једини облик који се појављује у литератури и да се третира као правописно исправан. У Клајновом РЈН наводи се да су правилни облици клешта и клијешта, односно уклештен и уклијештен, што доказује да је варијанта укљештен неправилна и то по два основа: у екавици може бити само уклештен, а у ијекавици уклијештен. Колико знам, на овом форуму има и географа, па их питам да ли се игде у географској литератури јавља и исправан облик уклештен? Ако се појављује, онда има наде за географе.

[Соња]

   Ја сам пре неког времена имала проблем са блешти/бљешти (тј. блештав, или нешто друго из тога изведено, небитно). Из неког разлога сам била убеђена да је са љ. Неко од добрих људи са Форума ми је објаснио да је правилно са л.

[BugA]

Уху, ја се најежим кад видим овако нешто - ''на што је добио одговор да је 'укљештен' једини облик који се појављује у литератури и да се третира као правописно исправан''. То ме подсећа на ону причу о саобраћајној незгоди из неке теме на форуму, мада је тамо реч о употреби (не)одговарајуће речи, а овде о правописној грешци, али је систем исти - ми смо тако одлучили, тако код нас пише, и ми то сматрамо исправним... Е сад, то што ''ми'' од српског језика имамо само неоправдане изостанке, ником ништа

[Duja]

U ekavskom je definitivno uklešten, odnosno blesak i tu nema zbora. U ijekavskom se stvar, bar potencijalno, malo komplikuje:

Postoji jedna klasa korenâ koja u ijekavskom nikad ne dobija -ije- iako se slog produžava. Takve su izvedenice od mjesto, mjera i sjesti — ove sam naučio kao pesmicu — npr smještati, pomjerati, zasjedanje. Evo sažetka ovde. Tu dalje kaže da se -je- zadržava i "ispred sugl. skupačiji je prvi sugl. l, lj, n, r, v". Zaista, ni izvedenice od npr vjera nikad nеmaju -vijer-.

Što se tiče izvedenica od bljeska u ijekavskom, trebalo bi konsultovati rečnik. Ja lično ga trpam u tu istu kategoriju, tj. izgovaram dugo ali pišem sa -je u svim izvedenicama (osim blještav(ilo) gde je kratko), mada nisam siguran da tako treba.

Što se tiče kl(i)ješta, tu definitivno treba -ije-, mada je pisanje sa klj- dosta česta greška. Nisam siguran da se ne bi i meni omaklo.

[Ђорђе Божовић]

Stani, nemoj izmišljati pravilo koga nema.

Pravopis kaže (za ijekavsku normu): blijesak (množ. blijesci i bljeskovi), blijesnuti, bliještati, pored bljesak, bljesnuti i blještati. Ali, samo kliješta i ukliještiti, nikako klješta i uklještiti, samo obolijevati, odolijevati, razbolijevati, a nikako oboljevati, odoljevati, razboljevati. Potonji oblici sa -klj- i -olje- su naročito česti, ali pogrešni.

A sve te oblike sa -ije- ja jedino teškom mukom mogu da prevalim preko usta, meni su mnogo običniji ti sa -lje-. O ekavskima oblicima sa -e- da i ne govorim (blesak, klešta, pa katkad i obolevati i odolevati, a naročito razbolevati), tek to ne mogu nikako da izgovorim.

[Duja]

Stani, nemoj izmišljati pravilo koga nema.

A šta sam probao da izmislim ? Ovo sa mjera/mjesto/sjesti je  (mislim) eksplicitno navedeno u Pravopisu, a za ovo "l, lj, n, r, v" nisam siguran, samo sam citirao (ne baš tako pouzdani, naguglov'o) izvor...

Pravopis kaže (za ijekavsku normu): blijesak (množ. blijesci i bljeskovi), blijesnuti, bliještati, pored bljesak, bljesnuti i blještati. Ali, samo kliješta i ukliještiti, nikako klješta i uklještiti, samo obolijevati, odolijevati, razbolijevati, a nikako oboljevati, odoljevati, razboljevati. Potonji oblici sa -klj- i -olje- su naročito česti, ali pogrešni.

A sve te oblike sa -ije- ja jedino teškom mukom mogu da prevalim preko usta, meni su mnogo običniji ti sa -lje-. O ekavskima oblicima sa -e- da i ne govorim (blesak, klešta, pa katkad i obolevati i odolevati, a naročito razbolevati), tek to ne mogu nikako da izgovorim.

I meni su običniji sa -lje-.

[Психо-Делија]

 А ја само упитах има ли иједног географа на форуму који би могао потврдити да се у стручној географској литератури користи И облик "уклештен".

[Ђорђе Божовић]

Stani, nemoj izmišljati pravilo koga nema.

A šta sam probao da izmislim ? Ovo sa mjera/mjesto/sjesti je  (mislim) eksplicitno navedeno u Pravopisu, a za ovo "l, lj, n, r, v" nisam siguran, samo sam citirao (ne baš tako pouzdani, naguglov'o) izvor...

Dobro, ali mjera, mjesto i sjesti nisu ni u kakvoj vezi sa blijeskom, odnosno kliještima. Zato na osnovu njih i ne možemo izvoditi neko pravilo koje bi važilo za blijesak, kliješta i izvedenice od istog korena. Mjera, mjesto i sjesti su iz druge priče.

Niti ovo sa "l, lj, n, r, v" nije u vezi s blijeskom i kliještima, i takođe ne spada u ovu priču. Tamo se kaže da se -je- zadržava ispred sugl. skupa čiji je prvi sugl. jedan od tih, što takođe nema veze s ovom stvari.

Tako, nisi možda ništa probao izmisliti, izvini ako sam zazvučao malo grublje, samo je izgledalo kao da dovodiš u vezu stvari koje u vezi nisu.

[Ђорђе Божовић]

А ја само упитах има ли иједног географа на форуму који би могао потврдити да се у стручној географској литератури користи И облик "уклештен".

Kratki smo s geografima, izgleda.

[Miki]

O ekavskima oblicima sa -e- da i ne govorim (blesak, klešta, pa katkad i obolevati i odolevati, a naročito razbolevati), tek to ne mogu nikako da izgovorim.

А ја, са друге стране, никако не бих могао да превалим преко уста *обољевати, *одољевати, *кљешта и сл., јер би онда и радни гл. придев изговарао као *одољео, *обољео и др., што је па тек небулоза. Клешта су ми природом посла врло блиска, па сам правилан облик усвојио још поодавно, као и од тога изведене глаголе, и држим их се чврсто.

[Ђорђе Божовић]

А ја, са друге стране, никако не бих могао да превалим преко уста *обољевати, *одољевати, *кљешта и сл.

Pa normalno, ti si Nišlija, a ja Užičanin! Svakako da imamo unekoliko različit, teritorijalnim raslojavanjem jezika uslovljen, osećaj i ukus za maternji jezik.

јер би онда и радни гл. придев изговарао као *одољео, *обољео и др., што је па тек небулоза.

Ne, već „odolio“ i „obolio“, a „odoljela“ i „oboljela“. Ali eto, meni je u uhu prirodnije da sam nečemu „odolio“, da je hleb „poskupio“, da je neki propis „zastario“ itd., ali to je zato što mi se mešaju lokalno ijekavsko i književno ekavsko narečje.

Iz istog razloga, zbog ličnog osećaja za jezik, nikako ne bih mogao da kažem ni „kokoške i svinje obolévaju od gripa, a razbolévaju se i ljudi“, jer mi je to tek neobično i strano.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: укљештен или уклештен