Durkheim
Ђорђе Божовић:
Hoćeš reći da ima slučaja kada jeste odraz toga? :) Ali onda svi pate od nekoga globalnog provincijalnog kompleksa :D — autor tamo piše kako Amerikanci, Nemci i dr. „amerikanizuju“ i „germanizuju“ strana imena, što nije tačno: sa nekim izuzecima, dakako, obično ih vrlo pišu u originalu ili, ako baš hoćeš, „originalu“; kao što uostalom čine i svi latinički jezici. I uglavnom čak pitaju i za izvorno čitanje, i njega često navode i sámi se njime koriste dok se ime, tj. njegov nosilac, već u jednom trenutku sâm ne asimilira; a toliko pak mi recimo ne radimo — iako pišemo i u originalu, nikada i ne čitamo tako, nego uvek transkribovano.
Психо-Делија:
За оне који можда нису приметили: аутор чланка цитира у почетку Малу Просветину енциклопедију и Правопис српског језика (успут, додуше, али га ИПАК цитира), а онда, у остатку чланка, цитира САМО социолошку литературу! Нигде да се помене неки лингвиста, нека лингвистичка студија, неки чланак . . . Анализом САМО социолошке литературе аутор се из петних жила труди да докаже да је правилна транскрипција Диркем, а не Дуркхајм и сваки читалац мора уважити и поштовати труд који је гдин Милић уложио у писање овог претенциозно названог "изворног научног рада". Међутим, гдин Милић је побркао лончиће: Он је социолог, овде се ради о лингвистичком проблему и мени су савим небитна размишљања социолога Милић о таквом једном питању као што је правилна транскрипција презимена једног социолога. Овде са јавља парадоксална ситуација: један социолог је дао себи за право да расправља о чисто лингвистичким питањима, надмено цитирајући САМО социолошку литературу и лажирајући аргументе ("Takođe, prema pravilima Pravopisa srpskog jezika Matice srpske (Pešikan, Jerković i Pižurica, 1994: 239-241) ispravna je transkripcija u Dirkem" - то су правила транскрипције са француског језика, али Милић заборавља да се при транскрипцији прво мора одредити СА КОЈЕГ језика се транскрибује. У овом случај умесно је запитати се: са француског или са немачког?), претпостављајући аргументе ("Pri donošenju odluke o ovakvoj transkripciji verovatno su konsultovani i stručnjaci-lingvisti, kao i praksa domaće sociološke, pravne, pedagoške i sl. literature u dužem vremenskom periodu (болд мој): Дакле, Милић ПРЕТПОСТАВЉА да су при писању МЕП консултовани и лингвисти, а такође (ово је врло битно) сугерише да се мора консултовати и "пракса домаће, социолошке и правне литературе"!, што имплицира да се код решавања лингвистичких питања, уз лингвисте свакако морају консултовати и социолозо, правници, географи итд!.), да би на крају победоносно закључио да је правилно Диркем, нити једног тренутка ни не помишљајући: Уместо да пишем овај чланак, боље би ми било да консултујем неког лингвисту!
Парадоксална ситуација је из следећих разлога: Један социолог решава лингвистичка питања и то без икаквог отклона и скромности, а један врстан лингвиста и филолог Ђ. Божовић скрушено и скромно пита на неком тамо форуму неке тамо чланове форума, од којих већина о лингвистици зна само мали део онога што зна Божовић, како се транскрибује име једног социолога!
Ово је само мали део једног општијег и већег проблема који се, укратко, своди на отворену жељу људи из нелингвистичких струка да се петљају у решавање лингвистичких питања, а главни аргумент им је "па тако је рекао мој професор, доктор географских (правних, историјских итд.) наука! или "тако се у мојој струци већ годинама говори"!
Укратко, чланак гдина Милића је тежак промашај, барем са аспекта лингвистике и уверљивости референци и указује на једну опасну тенденцију дрског мешања припадника нелингвистичких струка у решавања чисто и искључиво лингвистичких питања.
Часлав Илић:
Цитирано: Психо-Делија
[...] Милић ПРЕТПОСТАВЉА да су при писању МЕП консултовани и лингвисти, а такође (ово је врло битно) сугерише да се мора консултовати и "пракса домаће, социолошке и правне литературе"!, што имплицира да се код решавања лингвистичких питања, уз лингвисте свакако морају консултовати и социолозо, правници, географи итд!.), да би на крају победоносно закључио да је правилно Диркем, нити једног тренутка ни не помишљајући: Уместо да пишем овај чланак, боље би ми било да консултујем неког лингвисту! [...]
Прво, Милић даје тачно онакав контраргумент какав је аргумент дао Молнар — пребрајајући и вагајући пребројано према социолошком учинку писаца. Утук на утук, како каже Ђорђе.
Друго, правопис није наука, него алатка. Као и свака алатка, он се израђује на основу неких научних теорија, али је алатка. То значи да је сваки корисник прописаног правописа, као и сваке друге алатке, позван да да своје мишљење о квалитетима те алатке, јер се о његову главу обија. Како би то било кад бих ја рекао: „Види, молим те, један пилот узео да прича о томе како је падобран, за који су теорију успоставили врсни аеродинамичари и пројектовали врсни инжењери, њему овакав или онакав. Његово је да вози и да скаче кад гори.“ Ево како би било: тог тренутка бих попио црвени картон.
Ово је проблем који ја имам с многим коментарима о правопису. Једна употребна конструкција састављена на основу науке, проглашава се науком сама по себи. Лингвиста је научник само када се не бави прописивањем; чим почне нешто да прописује, ставља шлем инжењера. А све ижењерисано подложно је критици оних који то користе.
Психо-Делија:
Прво, овде није у питању алатка Правопис, већ наука лингвистика.
Друго, Милић није коментарисао квалитет алатке, већ је себи дао улогу судије који би да пресуђује о једном лингвистичком питању које се може решити САМО уз помоћ алатке која се зове Правопис.
Треће, ако ти је промакло, Милић наводи лажни аргумент да је "по правилима у Правопису Диркем", а ја бих исто тако могао рећи (и имам потврду за своју тврдњу) да је "по правописним правилима Дуркхајм"
Четврто, ако ти је промакло, Милић је социолог и зашто бих ја уважавао мишљење једног социолога о лингвистичким проблемима, поготову ако тај социолог не наводи нити један лингвистички аргуменат (сложићеш се да цитирање социолошке литературе није валидна лингвистичка аргументација).
Пето, ја се не слажем ни са Молнаровом аргументацијом, али је то свакако видљиво из мог претходно поста, само га треба мало пажљивије прочитати.
Шесто, на овом форуму се алатка Правопис коментарисала небројено пута и небројено пута су одредбе Правописа биле подвргнуте аргументованој критици (а у томе сам и сам учествовао), тако да не стоји твоје мишљење да сам ја против коментарисања квалитета и вредности неке алатке. Само да поновим, аргументованој критици.
Ђорђе Божовић:
Da, naravno da sociolog Milić nije ni približno pozvan da određuje transkripciju prezimena ma kog sociologa, ali ja sam ovaj članak njegov razumeo kao raspravu o tome šta je u sociologiji uobičajeno, što ovaj to i jest.
To je, u stvari, onaj naš večiti goreći problem — kada su stručnjaci iz neke nauke adaptirali imena i termine NE konsultujući se s lingvistima (a što su morali učiniti), pa se neretko dobio drukčiji oblik nego koji bi lingvisti preporučili, i onda se taj pogrešan oblik ustalio u toj struci.
I, zaista, šta nam je onda činiti — trebaju li lingvisti i stručnjaci za transkripciju pokušati da isprave pogrešne adaptacije tako da one budu u skladu s pravilima, ili trebaju uvažiti već stvorene uzuse drugih struka, iako nepravilne, ali potvrđene u zbilja preobimnim stručnim radovima, koji ipak čine izuzetno značajan deo korpusa našeg jezika?
Ja sam u principu za ovu prvu opciju, a za nju su po pravilu i Pravopis i Prćić (koji i sâm često napominje kako se nešto „može ispraviti“ i daje pravilne transkripcije na uštrb ustaljenih pogrešnih), ali u neku ruku radije bih isprva prihvatio i nekakav prelazni stadij dvojstva.
Primjerice, predočio bih i sociolozima i geografima i istoričarima i pravnicima i drugima kako postoji i pravilniji oblik za neko ime ili termin koje oni u svojim strukama u drukčijem obliku upotrebljavaju, pa bih njima donekle ostavio mogućnost izbora, ali uz takvu svest i kod njih da je jedno pravilnije, a drugo pogrešno, iako uobičajenije. Pa bih očekivao da oni, i kada se odluče na to da upotrebljavaju u svojoj struci ustaljene oblike, ipak makar prilikom prvog pominjanja obavezno navedu i ispravan oblik, odnosno i kada se odluče na to da upotrebljavaju pravilan oblik, prilikom prvog pominjanja svakako drugih svojih kolega radi pomenu i onaj kod njih ustaljeni.
U svakom slučaju, podizanjem pravopisne svesti (naročito svesti u vezi s transkripcijom) kod njih — što je zaista i njima neophodno, a nije potrebno samo lingvistima i nisu lingvisti ta pravila samo za sebe izradili, kao god što je neophodno znati i kada se piše veliko slovo ili zapeta — mogli bismo očekivati sve veću upotrebu pravilnijih oblika, dokle u jednom trenutku i to privremeno dvojstvo ne pređe i u tim strukama u praksu u kojoj su običniji i u kojoj će se ustaliti samo ispravni oblici.
Ali dotle, pisao bih ovako u nekakvom tematskom transkripcionom rečniku termina i imena iz struka:
Durkheim (Émile ~), fr., soc. Dirkem (ust.) ili nem. Durkhajm (?)
Galilei (Galileo ~), tal., astr. Galilej (ust.) i Galilei (prav.)
Isaac (samo ~ Netwon!), engl., fiz. Isak (ust.) i Ajzak (prav.)
Newton (Isaac ~), engl., fiz. Njutn (ust.) i Njuton (prav.)
Presley (Elvis ~), engl., muz. Presli (prav.), NE *Prisli
Shakespeare (William ~), engl., knjiž. Šekspir (ust.) i Šejkspir (prav.)
William, engl. Vilijam (prav.), NE *Viljem, *Vilijem: William Shakespeare, knjiž. Vilijam Šekspir (ust.) i Vilijam Šejkspir (prav.)
Takav pristup bi mogao dovesti do korekcije mnogih oblika, čak i onih koje smatramo definitivno ustaljenima, npr.:
Chicago (USA), engl., geogr. Čikago (ust.) i Šikago (prav.)
Sioux (am. ind.), engl., antr. Sijuks (ust.) i Su (prav.)
tomahawk (am. ind.), engl., antr. tomahavk (ust.) i tomahok (prav.)
Washington (George ~), engl., ist. Vašington (ust.) i Vošington (prav.)
Washington (USA), engl., geogr. Vašington (ust.) i Vošington (prav.)
Ovo, doduše, možda malo teže, jer su neki od ovih zaista „hardcore“ ustaljeni oblici, ali nije i neizvodljivo, po istom sistemu kao iznad. :)
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
[*] Претходна страна