Офф - извините због скретања са теме:
Nego, Djordje, meni se čini da je vitacizam pre u duhu srpskog jezika - evo od početaka slovenske pismenosti kod nas slična imena su transkribovana sa 'V'.
Slična
biblijska imena, kod
pravoslavaca — tu sam razliku podvukao. A ovo "Baruh" je jevrejsko prezime. Ne bih ja bio toliko isključiv pa da tvrdim da je vitacizam u duhu srpskoga jezika — vitacizam jest u duhu crkvenih prevoda i jezika crkve, i u nekim starijim transkripcijama grčkolatinskih imena, dosta starijim. A kako nisu svi govornici srpsko(hrvatsko)ga jezika pravoslavci, niti su jezička pitanja pitanja crkve, treba biti oprezan kada se kao nekakvo opšte pravilo daju transkripcije isključivo zasnovane na pravoslavnoj Bibliji.
Jer, i "baraba" je sa B u govornom jeziku, neko se može zvati i "Elizabeta" (
Elizabet, ne volim te višeee, i mrzim parfem i mejkap koji stavljaš tiii... 
) itd.
Ма нисам мислио да дајем икакво правило, већ кажем како је на нашим просторима од почетака писмености у књижевности била заступљена таква транскрипција /уз мало изузетака, можда у речима које су дошле са Запада: тачно је да је "бараба" а не "варава", али мислим да је више примера са "в": варвари (бет. барбари), Варнава (б. Барнаба), Варава (б. Бараба), Витлејем (б. Бетелехем), Витанија (Б. Бетанија), Вирсавеја (б. Берсабеја), Витезда (б. Бетезда) итд./ /истина, ово све јесу библијска имена и топоними, међутим стара књижевност уопште је била под снажним - ако не и одлучујућим - утицајем хришћанске традиције/. Чини ми се да је бетацизам у српском језику приметно заступљен тек у новијој историји, можда као последица тога што су људи стицали образовање на Западу, и тако доносили нову транскрипцију.
Сама реч "Библија" (коју толико помињемо) је, занимљиво, транскрибована бетацистички (није "Вивлија", како би Грци рекли), међутим, мишљења сам да је то због тога што се овај назив за свету хришћанску књигу код нас користи од скора: у средњовековном српском језику реч Библија није постојала, већ се Свето Писмо просто звало "Писмо", "Писма", "Писаније" /под утицајем црквенословенског/. "Библија" је назив који је постојао на Западу.
Укратко, мислио сам на следеће: ценим да би се браћа Барух, да су живели у средњовековној Србији или чак и у 19. веку, презивали Варух; међутим, како су живели у 20. веку, презивају се Барух. Поздрав!
