Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« у: 13.41 ч. 07.08.2009. » |
|
Prenosim link za ovaj članak, ne zato što piše o očajnom stanju prevodilaštva u Srbiji (to nije ništa novo, jelte), već zbog pasusa na samom kraju, gde se izgleda navode glavni krivci za to stanje: Rasturači sistema
Bivša Jugoslavija je bila prevodilačka velesila uzevši u obzir veličinu zemlje, broj stanovnika i kupovnu moć, podseća Ljubiša Rajić. Sistem su rasturile devedesete godine kada su neki izdavači odlučili da izdaju knjige bez obzira na kvalitet prevoda. Posebno je prednjačila „Narodna knjiga”, a i temeljiti izdavači poput „Prosvete”, „Nolita”, „Književne zadruge” počeli su da posustaju u kvalitetu. Mnogi izdavači nisu plaćali prevodiocima autorski honorar i često bi im dali jedan broj knjiga da prodaju kako bi isplatili svoj rad. Bilo je slučajeva da podele knjigu u nekoliko delova, daju učenicima kao vežbu iz engleskog u školi, sastave to u celinu i izdaju.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
vojvodamm
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Miloš Milojević
Струка:
Поруке: 91
|
|
« Одговор #1 у: 19.25 ч. 23.08.2009. » |
|
Проблем је када неке делатности који су по природи ствари непрофитабилне морају да се комерцијализују. Онда јепад квалитета неизбежан. Многи издавачи издају само комерцијална издања односно разна серијска списатељска остварења која су за српску културу потпуно неважна (и не само за српску него за било коју културу) али која се добро продају. Сумњам да је неком ко чита такве књиге важан квалитет превода. Такође квалитет превода није важан ни оном ко те књиге издаје већ је битно да све буде што брже и што јефтиније.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #2 у: 19.30 ч. 23.08.2009. » |
|
Жалосно.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Срећко Петровић
одомаћен члан
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387
|
|
« Одговор #3 у: 23.51 ч. 25.08.2009. » |
|
Шта кукате, то су закони тржишта. Нису вам ваљали комунисти - е па ево вам!  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #4 у: 00.02 ч. 26.08.2009. » |
|
Slažem se. Ma koliko socijalizam u mnogim stvarima svakojako ne valjao, uopšteno gledavši, ovako ga se otarasivši kako smo ga se otarasili, nismo mu mogli izrabrati lošiju zamenu. Daleko je gore ovo tranzicijsko postsocijalističko stanje koje hoće da stvori kapitalizam i tamo gde kapitalizmu mesto nije, nego što je i socijalizam sve u svemu bio.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
vojvodamm
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Miloš Milojević
Струка:
Поруке: 91
|
|
« Одговор #5 у: 10.09 ч. 26.08.2009. » |
|
Па не може све да функционише по тржишним принципима јер нигде на белом свету то тако не функционише. Барем не колико је мени познато. Истина је да неке установе културе могу саме да се издржавају ако имају туристичку вредност али то је више изузетак него правило. С друге стране превођење и објављивање дела од кључног значаја за културу не може се и не сме препустити ентузијазму појединаца него би требало да буде помогнуто од стране државних установа (а шта све помажу нећу овде ни да набрајам).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #6 у: 11.46 ч. 27.08.2009. » |
|
Шта вам је бре? И за превођење и преведена дела важе ауторска права, тј. монопол на информацију (дакле супротно принципу слободног тржишта, стубу капитализма) који држава дарује појединцима (физичким и правним лицима) управо како би били мотивисани да гурају напредак наука и уметности боље него што би то могла држава. Није ваљда да у овом случају — не функционише?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #7 у: 12.43 ч. 27.08.2009. » |
|
који држава дарује појединцима (физичким и правним лицима) управо како би били мотивисани да гурају напредак наука и уметности боље него што би то могла држава. Није ваљда да у овом случају — не функционише?
Где ти, беше, живиш? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #8 у: 13.00 ч. 27.08.2009. » |
|
који држава дарује појединцима (физичким и правним лицима) управо како би били мотивисани да гурају напредак наука и уметности боље него што би то могла држава. Није ваљда да у овом случају — не функционише?
Где ти, беше, живиш? У Немачку, ако се не варам...  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
vojvodamm
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Miloš Milojević
Струка:
Поруке: 91
|
|
« Одговор #9 у: 18.00 ч. 27.08.2009. » |
|
Шта вам је бре? И за превођење и преведена дела важе ауторска права, тј. монопол на информацију (дакле супротно принципу слободног тржишта, стубу капитализма) који држава дарује појединцима (физичким и правним лицима) управо како би били мотивисани да гурају напредак наука и уметности боље него што би то могла држава. Није ваљда да у овом случају — не функционише? А за која то дела не важе ауторска права? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
vojvodamm
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Miloš Milojević
Струка:
Поруке: 91
|
|
« Одговор #10 у: 18.02 ч. 27.08.2009. » |
|
монопол на информацију (дакле супротно принципу слободног тржишта, стубу капитализма) који држава дарује појединцима (физичким и правним лицима) управо како би били мотивисани да гурају напредак наука и уметности Мислим да је се суштина ауторских права крије у много практичнијим стварима него што је то било чија тежња да се помогне напредак наука и уметности. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #11 у: 20.00 ч. 27.08.2009. » |
|
Шта вам је бре? И за превођење и преведена дела важе ауторска права, тј. монопол на информацију (дакле супротно принципу слободног тржишта, стубу капитализма) који држава дарује појединцима (физичким и правним лицима) управо како би били мотивисани да гурају напредак наука и уметности боље него што би то могла држава. Није ваљда да у овом случају — не функционише? Samo što se ovde autorska prava ne iskorišćavaju kako bi pogurala napredak nauke i umjetnosti, već kako bi prevodilac što bilo mogao zaraditi, rame uz rame sa izdavačem, pa su mu nešto malo manje važni napredak nauke i umjetnosti, a malo više tržište i biznis.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #12 у: 20.03 ч. 27.08.2009. » |
|
А за која то дела не важе ауторска права? На пример, у Америци не важе за било које дело чије је стварање финансирала држава. Сва таква дела су у јавном власништву. Чуо сам да овако најчешће није у европским државама, али лично сасвим подржавам амерички модел: ако сам ја (грађанин) већ платио стварање дела (порезом), онда је бесмислено да се потом неком појединцу додели монопол на то дело, да му опет плаћам за дозволу да копирам. Значи, што се мене тиче, или платиш из свог џепа и добијеш монопол на одређено време (за живота и кусур), па види како ћеш да га искористиш, или ти држава плати за урађен посао и заборавиш на ауторска права. Мислим да је се суштина ауторских права крије у много практичнијим стварима него што је то било чија тежња да се помогне напредак наука и уметности. Опет, Европљани су овде мало мутни. На пример, у Француској се за битну димензију узима некакво „природно право“ аутора на монопол над својим делом; дакле, разлог нимало практичан, већ сасвим идеолошки. Ово што сам ја навео као разлог, пак, записано је у америчком уставу. Амерички конгрес има право да, сходно процени околности, подари аутору дела ограничени (временски и опсегом) монопол над тим делом, искључиво ради поспешивања напретка наука и уметности: „ The Congress shall have power [...] [t]o promote the progress of science and useful arts, by securing for limited times to authors [...] the exclusive right to their respective writings [...]“ А не, рецимо, ради награђивања аутора, стављања им хлеба на сто, и сл. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
vojvodamm
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Miloš Milojević
Струка:
Поруке: 91
|
|
« Одговор #13 у: 20.08 ч. 27.08.2009. » |
|
Samo što se ovde autorska prava ne iskorišćavaju kako bi pogurala napredak nauke i umjetnosti, već kako bi prevodilac što bilo mogao zaraditi, rame uz rame sa izdavačem, pa su mu nešto malo manje važni napredak nauke i umjetnosti, a malo više tržište i biznis. Interesuje me da li kada izdavac plati prevodiocu zapravo otkupljuje prevodioceva autorska prava ili ne? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #14 у: 20.21 ч. 27.08.2009. » |
|
Interesuje me da li kada izdavac plati prevodiocu zapravo otkupljuje prevodioceva autorska prava ili ne? Ауторска права се могу пренети уговором, и у односима издавача и аутора (па тако и преводилаца, тј. аутора превода) по правилу тако и бива. Издавач преузме сва ауторска права. Једино право које не може да се пренесе јесте право на приписивање ауторства, тзв. „морално“ право. Издавач тако не може да уговори да као аутора (преводиоца) наведе неког другог до стварног аутора, нити да не наведе ауторство. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #15 у: 22.42 ч. 27.08.2009. » |
|
Da. Koliko ja znam, autor/prevodilac dobije novčanu naknadu (bilo honorar ili procenat od prodaje) u zamenu za to što izdavaču ustupa svoj tekst, pa ga ovaj prodaje za svoju dobit, i tekst je dalje njegov (izdavačev), ali autorstvo teksta je, je li, autorovo/prevodiočevo... Zato, ako se dogodi krađa ili plagijat toga teksta, izdavač se sudi s plagijatorima. A ako se povredi autorstvo (od strane izdavača ili plagijatora), dakako, autor će se buniti. A ima i autora koji sami izdaju svoje knjige (te su obično malog tiraža, jer sâm čovek najčešće sebi nešto više ne može da priušti), pa ih sami i prodaju, i sva zarada je njihova. Naravno, više se isplati napraviti ugovor sa nekim izdavačem.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #16 у: 23.45 ч. 27.08.2009. » |
|
Naravno, više se isplati napraviti ugovor sa nekim izdavačem. И то се променило. Стицајем околности радим у издавачко-штампарском предузећу (приватном, наравно) и сведок сам брзог напретка штампарске технологије у задњих десетак година. Дигиталне машине за штампање у колору могу се наћи ѕа релативно мале паре, не заузимају пуно простора и избацују од 100 д0 500 отисака у минуту (црено-беле и више). Идеалне су за штампање књига у тиражима до 1000 примерака (нема снимања текста на плоче, нема потребе да се покрећу скупе ротационе машине). Материјал се сними на ЦД у ПДФ-у, Корелу, свеједно), ЦД се убаци рачунар, машина се припреми за рад и за дан-два одштампа цео тираж од рецимо 1000 примерака. Цена по примерку је релативно ниска и не зависи од тиража (као код класичне штампе). Увезивање и коричење такође не представља неки велики проблем нити трошак, и кад се све сабере 1000 примерака неке књиге може се добити за 1000-2000 јеврића и то су сви трошкови финансијера књиге (да ли је то аутор, преводилац или сам штампар - небитно је). Много већи проблем је дистрибуција, ондосно продаја књиге. Ах, да, заборавио сам, финансијер након неког времена може доћи по додатни тираж (уколико прода почетни) при чему нема нове припреме за штампу као што је то случај код класичне штампе! То додатно смањује трошкове штампе и омогућује финансијеру да тираж одређује према темпу продаје књиге. Не требам напомињати да је квалитет штампе одличан, скоро као на професионалним машинама. Наравно, крајњи резултат свега наведеног је демократизација издаваштва, односно могућност да свако, ама баш свако ко има неколико хиљада доконих евра у џепу може издати књигу. Количина безвредног смећа је сигурно велика, али, мислим да ће се повећати и број квалитетних и паметних књига. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #17 у: 21.13 ч. 28.08.2009. » |
|
Gle, jelda? Pa dobro, i to je naravno u štočemu veliki napredak za modernog čoveka (pa makar i bilo više bezvrednog smeća među knjigama) u odnosu na "stari svet". Jer, onda je danas svakome pristupačnije da štampa i izdaje ono što želi, što dosta, verujem, suzbija i mogućnosti cenzure, između ostalog. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Срећко Петровић
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387
|
|
« Одговор #18 у: 21.21 ч. 30.08.2009. » |
|
Interesuje me da li kada izdavac plati prevodiocu zapravo otkupljuje prevodioceva autorska prava ili ne? Ауторска права се могу пренети уговором, и у односима издавача и аутора (па тако и преводилаца, тј. аутора превода) по правилу тако и бива. Издавач преузме сва ауторска права. Једино право које не може да се пренесе јесте право на приписивање ауторства, тзв. „морално“ право. Издавач тако не може да уговори да као аутора (преводиоца) наведе неког другог до стварног аутора, нити да не наведе ауторство. Imam pitanje koje je malo offtopic, možda ne bi bilo loše da se pokrene i nova tema o tome... Dakle, koliko se kod nas poštuju autorska prava? Naime, bio sam zbunjen kada sam saznao da neki izdavači kod nas ne mare nimalo za njih /ne bih navodio o kome je reč, neka ostane ovako uopšteno/, niti traže dozvole autora, niti ga uopšte obaveštavaju da je njegova knjiga prevedena i odštampana kod nas, a o nekoj naknadi autoru tj. procentu od eventualne zarade da ne govorimo... i stekao sam utisak da je ovo kod nas uobičajeno, ali kako ne znam mnogo ljudi iz tog sveta, ne mogu da tvrdim da je zaista tako. Znate li vi nešto više o ovome, i da li je kod nas bilo slučajeva da je neko kažnjen zbog povrede autorskih prava, ili da se bar povelo pitanje istih? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
