Naravno, više se isplati napraviti ugovor sa nekim izdavačem.
И то се променило. Стицајем околности радим у издавачко-штампарском предузећу (приватном, наравно) и сведок сам брзог напретка штампарске технологије у задњих десетак година. Дигиталне машине за штампање у колору могу се наћи ѕа релативно мале паре, не заузимају пуно простора и избацују од 100 д0 500 отисака у минуту (црено-беле и више). Идеалне су за штампање књига у тиражима до 1000 примерака (нема снимања текста на плоче, нема потребе да се покрећу скупе ротационе машине). Материјал се сними на ЦД у ПДФ-у, Корелу, свеједно), ЦД се убаци рачунар, машина се припреми за рад и за дан-два одштампа цео тираж од рецимо 1000 примерака. Цена по примерку је релативно ниска и не зависи од тиража (као код класичне штампе). Увезивање и коричење такође не представља неки велики проблем нити трошак, и кад се све сабере 1000 примерака неке књиге може се добити за 1000-2000 јеврића и то су сви трошкови финансијера књиге (да ли је то аутор, преводилац или сам штампар - небитно је). Много већи проблем је дистрибуција, ондосно продаја књиге. Ах, да, заборавио сам, финансијер након неког времена може доћи по додатни тираж (уколико прода почетни) при чему нема нове припреме за штампу као што је то случај код класичне штампе! То додатно смањује трошкове штампе и омогућује финансијеру да тираж одређује према темпу продаје књиге. Не требам напомињати да је квалитет штампе одличан, скоро као на професионалним машинама.
Наравно, крајњи резултат свега наведеног је
демократизација издаваштва, односно могућност да свако, ама баш свако ко има неколико хиљада доконих евра у џепу може издати књигу. Количина безвредног смећа је сигурно велика, али, мислим да ће се повећати и број квалитетних и паметних књига.
