Svejedno je da li ne nesto istina ili nije: sustina je da turas nos u nesto sto se tebe ne tice. Niko nema pravo da diskutuje o necijem privatnom zivotu, ukoliko taj neko direktno ne zatrazi misljenje. Stoga, cak i da jest afera tacna, to diskutovanje je krajnje neukusno i zlobno, sto se ne razlikuje od vase definicije opanjkavanja...
А зашто ова расправа одлази у неком нелингвистичком правцу? Ни Зоран ни ја нисмо рекли да је баш фина ствар оговарати и опањкавати људе, нити се трудимо да изнађемо што више глагола како бисмо могли да именујемо радње којима се неукусно и злобно бавимо у слободно ванфорумско време, већ само покушавамо да ти објаснимо да то нису две једнаке ствари. Да јесу, речник би написао:
опањкавати = оговарати, или би после описне дефиниције ставио синонимски део.
Још једном, није ми јасно какве везе има нечији став према оговарању других људи са синонимијом глагола који ту појаву именују. (Ако се не подразумева, нека се зна да и ја мислим да је оговарање нечасна ствар, али не видим везу тог мог мишљења са темом.)