B.n. je objasnila:
Колико се сећам (а то није нов израз) позитивни закони су експлицитно формулисани закони, дакле не нешто што се подразумева или изводи из нечег другог као код обичајног права.
To su, dakle, oni zakoni koji su eksplicitno formulisani, kao na primer ako važi zakon koji zabranjuje prodaju žive piladi nedeljom popodne, i on je donet i eksplicitno kaže: „Zabranjuje se prodaja žive piladi nedeljom popodne“, to je pozitivni zakon, onaj koji je eksplicitno tako formulisan, a ne koji se podrazumeva na osnovu nečega drugog. Ako pak on nije donet, nego se zabrana prodaje žive piladi nedeljom popodne izvodi iz, recimo, nekog drugog zakona koji kaže: „Živa pilad se mogu prodavati radnim danima“, gde to nije eksplicitno formulisano, nego se iz toga izvodi, ili ako se zabrana prodaje žive piladi nedeljom popodne izvodi na osnovu nekoga verskog zakona, običaja, nepisane tradicije u tom društvu, onda to nije zabrana na osnovu pozitivnog zakona.
Mislim, najbolji primer za ono što nije pozitivni zakon jeste upravo ovaj b.n. — običajno pravo.
Zašto su oni pozitivni? Pa prosto je takav termin, tako su im ime dali sociolozi i pravnici. Očigledna je i njihova inspiracija za takvo ime, zar ne? Dakle, od svih zakona koji važe u jednom društvu, neki mogu biti pozitivni (ako su eksplicitno formulisani), a neki i ne moraju biti (kao što znamo da ima i takvih drugih zakona: običajnih, nepisanih, onih koji slede iz nekih drugih i sl.).
