Како да започнем имејл асистенту на факултету?

[hmilos]

Поштовани колега <презиме>?

Први пут му се обраћам имејлом тако да не бих волео да се обратим сувише неформално.

[J o e]

Ја сам се управо тако обраћао.
Чини ми се да је сасвим на месту.

[Ђорђе Божовић]

I ja mislim da je to sasvim u redu i sasvim zgodno formalno, mada mi se čini kako prava, baš ona stroga pravila akademskog obraćanja nalažu da samo viši po zvanju niže od sebe po zvanju zovu kolegama, a ne i obratno, ali o tome, dakako, ne treba ni najmanje da razmišljaš, jer kako bi mu se inače i obratio?

[Бојан Башић]

...jer kako bi mu se inače i obratio?

Još jedan način jeste bez direktnog obraćanja, tj.:

Poštovani,

Pišem Vam u vezi sa...

[Зоран Ђорђевић]

Poštovani,

Pišem Vam u vezi sa...

Баш овако како је Бојан написао, један празан ред испод и велико почетно слово, иако иза "поштовани" стоји запета. Можда то већ одавно знаш.

[hmilos]

Хвала свима на одговорима. 

Мејл сам послао јуче и почео га са "Поштовани колега. . . ,".  Нисам знао за начин без директног обраћања.  Мислим да ћу убудуће њега да користим.

[Madiuxa]

Pa ako cemo po pe-esu, onda treba Postovani g. Petrovicu....

Ako je pismo zvanicno, onda nema razloga da se tako ne pise...

[Ђорђе Божовић]

Tačno, može i tako. A kada je u pitanju asistentkinja, a student ne zna je li udata ili nije, tj. je li „poštovana gđo“ ili „poštovana gđice“?

[Madiuxa]

Ajoj. To je stvarno nezgodno a Englezi imaju super stvar za takve slucaje — Ms. Trebalo bi i mi nesto slicno da smislimo, jer u danasnje vreme zaista je totalno nebitno da li je neko udat ili nije... No, da ne zapocinjemo opet temu o rodnoj ravnopravnosti...

[Бојан Башић]

Pa ako cemo po pe-esu, onda treba Postovani g. Petrovicu....

Ako je pismo zvanicno, onda nema razloga da se tako ne pise...

Lično mi se ovo ne dopada, jer „titula“ gospodin nekako izaziva sliku postarijeg ozbiljnog čoveka, dok su asistenti najčešće mlađi ljudi (verovatno je iz sličnog razloga i Miloš odustao od te mogućnosti, ne verujem da se prosto nije setio). Imam i zanimljivu priču u vezi s ovom razlikom u godinama između studenata i asistenata — naime, ja sam došao u situaciju da, kao sveže zaposlen asistent, podučavam kolege s kojima sam do tada studirao (oni su obnovili godinu)! Možete zamisliti koliko mi je bilo smešno kada me neko od njih pita „Izvinite, možete li da ponovite to što ste poslednje rekli?“, a pet minuta posle toga, kad se čas završi, „Ej, otkazan je onaj koncert na koji smo se dogovarali da idemo, samo da znaš“.

[Ђорђе Божовић]

I onda zamisli da ti od njih stigne pismo sa „poštovani g. Bašiću“.

Mislim da je najbolje prosto staviti „poštovanje“ u zaglavlje pisma, pa zatim jednostavno preći na stvar, bez nekog naročitog oslovljavanja.

[Madiuxa]

Pa ako cemo po pe-esu, onda treba Postovani g. Petrovicu....

Ako je pismo zvanicno, onda nema razloga da se tako ne pise...

Lično mi se ovo ne dopada, jer „titula“ gospodin nekako izaziva sliku postarijeg ozbiljnog čoveka, dok su asistenti najčešće mlađi ljudi (verovatno je iz sličnog razloga i Miloš odustao od te mogućnosti, ne verujem da se prosto nije setio). Imam i zanimljivu priču u vezi s ovom razlikom u godinama između studenata i asistenata — naime, ja sam došao u situaciju da, kao sveže zaposlen asistent, podučavam kolege s kojima sam do tada studirao (oni su obnovili godinu)! Možete zamisliti koliko mi je bilo smešno kada me neko od njih pita „Izvinite, možete li da ponovite to što ste poslednje rekli?“, a pet minuta posle toga, kad se čas završi, „Ej, otkazan je onaj koncert na koji smo se dogovarali da idemo, samo da znaš“.

Ja to ne vidim tako: gospodin nikako ne implicira stariju osobu, vec upravo to sto kaze: gospodina. Tako se obracamo nekome iz postovanja, a kad pisemo zvanicno pismo i zelimo da budemo zvanicni, onda je forumula Postovani gospodine taj i taj najbolja. Postovani kolega je malo familijarnije, i sve zavisi koji utisak zelis da ostavis. Takodje, mislim da asistenti i studenti jos uvek nisu kolege, pa samim tim student ne moze da se tako obrati jednom asistentu.

[Madiuxa]

I onda zamisli da ti od njih stigne pismo sa „poštovani g. Bašiću“.

Mislim da je najbolje prosto staviti „poštovanje“ u zaglavlje pisma, pa zatim jednostavno preći na stvar, bez nekog naročitog oslovljavanja.

Ja zaista ne kapiram sto se nas narod toliko ustrucava da bude kulturan. Na spanskom je forumla Muy señor mío, koja zaista zvuci grozomorno staromodno, ali ako se radi o pismu na visokom nivou, ta formula je obavezna. Meni eto BAS bilo sta drugo osim klasicnog Postovani g. Taj i taj zvuci nedovoljno ozbiljno ni profesionalno. Sta ja znam, mozda je stvar licnog ukusa, ali s druge strane, verujem da ipak postoje neka pravila poslovne korespondencije... Mislim, ako student pise asistentu, to se ne moze podvesti pod licnu prepisku, rekla bih ja...

[Ђорђе Божовић]

Slažem se s Brunhildom, „gospodin“ jeste prosto kulturno oslovljavanje bez obzira na starost, ali uviđam i gde Bojan cilja (a što je naš balkanski manir koji je Bruni, srećom po nju, naviknuta na špansku civilizovanost zaboravila ili previdela) — kod nas zaista retko ko tako koristi reč „gospodin“, već obično u značenju „postariji čovek“.

Recimo (što ide u prilog Bruninom tumačenju), ja sam jednu prepisku sa jednim „postarijim ozbiljnim čovekom“ bio započeo upravo tako — „Poštovani gospodine...“; a posle nekog vremena, kada se razvila neka vrsta neformalnijeg i prisnijeg odnosa i prijateljstva između nas, spontano se to i u prepisci zamenilo samo sa „Gospodine...“
(Čovek mi daje pare, stipendira me, da predupredim radoznala pitanja. )

Predavači i studenti jesu kolege, Bruni (čim ovi prvi tako oslovljavaju ove druge), ali obično nije sasvim prikladno da i studenti tako oslovljavaju fakultetsko osoblje. No, u jednom mejlu, to i nije tako bitno, tim pre što se između predavača i studenata na časovima neretko i razvija neka vrst kolegijalnosti i prisnosti, pa bi tu odjednom jedno vrlo formalno obraćanje asistentu sa kojim ste manje-više u nekoj vrsti kolegijalnosti i profesionalne prisnosti, makar u našim uslovima za razliku od španskih, moglo izgledati i neprirodno.

[Бојан Башић]

...(a što je naš balkanski manir koji je Bruni, srećom po nju, naviknuta na špansku civilizovanost zaboravila ili previdela) — kod nas zaista retko ko tako koristi reč „gospodin“, već obično u značenju „postariji čovek“.

Da, i ja sam pretpostavio da će Bruni imati drugačije mišljenje s obzirom na sredinu u kojoj obitava već duže vreme. Ovde zaista ne pamtim kad sam poslednji put čuo da neko nekog oslovljava sa gospodine ako ovaj oslovljavani ima manje od, ne znam ni ja , trideset godina. Štaviše, upravo postoji i fraza mladi gospodine (koja se koristi i u vrlo ozbiljnim prilikama, tj. nije nešto neozbiljno) — ali je kvaka u vezi s njom u tome što njome stariji ljudi oslovljavaju mlađe. Nedostaje, dakle, oslovljanje mladog gospodina od strane još mlađe osobe.

Naravno, naglasio sam u prošloj poruci da je ovo lični utisak, ne poturam ga kao jedini ispravan stav.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Стил у српском језику (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Како да започнем имејл асистенту на факултету?