Дозвољена су оба облика (Правопис), али се предност даје овом са -а- (Клајн).
Ја не знам како се овај са -е- успео уврежити чак и у Правопис када је белодано јасно да глаголска именица глагола разочарати (се) може бити само разочарање.
Сад ми паде на памет нешто друго, слично.
Глагол је
усисавати, а справа је
усисивач. Замрз
авати и замрз
ивач.
Ту је реч о посебном суфиксу
-ивач, који се у (релативно) новије време почео појављивати код основа свих глагола (па и на
-авати, где имамо редукцију основе). О томе је први писао Мирослав Николић деведесетих, чини ми се. Најпознатији „сумњиви“ пример тог типа је
појачивач, који је моја професорка физике без изузетка звала
појачавач, живећи у уверењу да је само тако правилно. Ко да јој објасни перинтегрисане суфиксе!
Ипак, код
разочарење немамо посебан такав суфикс (да постоји, морали бисмо га наћи макар у још некој речи), већ на трпни придев
разочаран калемимо
-је.
