Мени се ове две слике не учитавају, не знам зашто, али и без њих вреди дати коментар — Боже, сачувај!
Prvo, mi nemamo niti jedan dobar pravopis savremenog srpskog jezika.
Имамо:
Правопис Пешикана, Јерковића и Пижурице (издавач Матица српска), а у школама се користи и
Правопис Милорада Дешића.
Drugo, kriterijumi za preskripciju normativnih oblika su jako labavi i nekonzistentni.
Откуд ово?! Да си завирио макар у неки од правописа, видео би да је већина правила егзактна и смислена. У траговима се може наћи понеки пропуст, а неконзистентност се може изразити једним или двама примерима.
Trece, mnogo ih briga za Sokobanju.
Откуд тек ово?! Не знам како би се могла уопште јавити идеја да је правописцима мање или више стало до одређених правила.
Ja, kao lingvista,
Без зле намере, морам да приметим да за лингвисту правиш неочекиване правописне и стилске грешке.
3. Naglasak-pošto akcenat nemamo je u sred lekseme "Sokobanja"
Још једном:
. Требало ми је неколико покушаја да дешифрујем ову реченицу, због мањка интерпункције, разуме се. И после дешифровања морам да питам — откад су
нагласак и
акценат различите ствари (осим што ова потоња реч има више значења)?
1. Niška Banja, Vrnjačka Banja - prvi deo imena je prisvojni pridev, te se shodno tome i piše odvojeno i nemoguće je spojiti, sa "Sokobanja" to nije slučaj. Bio bi da je oblik *Sokogradska Banja
2. Banja Koviljača, Banja Vrujci - drugi deo imena je naziv toga mesta,takođe nije slučaj *Banja Soko
4. deklinacija - Sokobanj-a;Sokobanj-e;Sokobanj-i . . . , dakle, osnova je Sokobanj, za slučajeve naziva drugih banja, a tako rade normativci jer to su najvece lencuge i nikakvi lingvisti, Nišk-a Banj-a;Nišk-e Banj-e; Nišk-oj Banj-i . . .
Banj-a Koviljač-a; Banj-e Koviljač-e . . . mislim da je bilo dovoljno primera.
Da zaključimo, po lingvističkim kriterijumima Sokobanja je jedna leksema, dakle piše se zajedno, ali, kako normativce mrzi da razmišljaju, a mislim i da to ne umeju, oni po analogiji, u odnosu na druge banje, propišu zajedno.
Вероватно си на крају хтео рећи
одвојено (?).
Закључак је мање-више лепо изведен (осим што је у аргументима тачка 4 у суштини једнака тачки 1), само те је у њему предухитрио (неких деведесетак година) — Александар Белић, наш први озбиљни правописац. Још од његових првих правописа (1920-их), преко оног двеју Матица из 1960, па до свих издања правописа тројице аутора — правилно је само
Сокобања.
