Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Људи са два имена
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
10.02 ч. 10.11.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Људи са два имена  (Прочитано 33318 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« у: 12.01 ч. 12.09.2009. »

Читајући тему о најсрпскијем имену, сетих се нечега о чему вероватно нисмо причали а може бити занимљиво. Наиме, вероватно вам је познато да поједини људи формално имају једно име, а сви их зову неким другим именом. Нпр., моју бабу су сви звали Драгица, а формално у папирима је носила име Недељка. Знате ли за сличне случајеве и откуд оваква пракса? Мајка ми није умела објаснити овај феномен везано за моју бабу.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #1 у: 15.35 ч. 12.09.2009. »

I kod moje babe je isti slučaj, čak još upečatljiviji. Po rođenju je dobila ime Ilona, kako joj i stoji u krštenici, ali je danas svi zovu Olgica, kako joj i stoji u ličnoj karti (i ne, nije nikad podnosila zahtev za promenu imena). Smiley
Сачувана
Милош Бркушанин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: biologist-to-be
Поруке: 93



« Одговор #2 у: 16.09 ч. 12.09.2009. »

Мој ујак се зове Бранислав, а зову га Мишко. Обично драгим, блиским особама наденемо таква имена (Миле, Мики, Мишић, Мила...), па ми то и није толико необично с обзиром на то да је надимак потекао из куће и да су га сковали чланови породице.
Оно што је било изненађујуће не само за мене када сам скоро сазнао, већ и за моју мајку када је она својевремено сазнала, јесте то да се моја тетка (мамина заова), коју сви одувек зовемо Драгица, у ствари зове Миља. Требало је да је назову Драгица, али ју је отац, ваљда пијан након рођења ћерке, пријавио под именом Миља. Сазнали су тек када је требало да пође у школу...

Ту је и једна пријатељица коју сам одувек звао Цана, а она се зове Ирина (и сада тражи да је тако сви ословљавамо, иако сам је ја упознао као Цану и већ годинама је тако зовем)...

Та друга имена (не бих их назвао надимцима) се толико користе да ја у већини случајева и не знам право име особе или ово друго име сматрам за право. Што је још занимљивије, те особе се често представљају наводећи своје друго име.
Сачувана

Нека тајна се плела међу нама, дивна лудост што се зове говор, чинила је чудо.
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #3 у: 16.40 ч. 12.09.2009. »

Читајући тему о најсрпскијем имену, сетих се нечега о чему вероватно нисмо причали а може бити занимљиво. Наиме, вероватно вам је познато да поједини људи формално имају једно име, а сви их зову неким другим именом. Нпр., моју бабу су сви звали Драгица, а формално у папирима је носила име Недељка. Знате ли за сличне случајеве и откуд оваква пракса? Мајка ми није умела објаснити овај феномен везано за моју бабу.

Moja baka je u krstenici imala ime Vjekoslava Filomena, a svi su je zvali Slavica. Moja majka je u krstenici imala Vjera Olga, a svi su je zvali Vera. I jedna i druga su se ceo zivot potpisivale drugim, nezvanicnim imenom. Sva dokumenta, i jedna i druga imale su na ova nezvanicna imena, i obe su, kad je doslo vreme za peMziju, morale zvanicno da menjaju ime kako bi mogle istu da dobiju...
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #4 у: 01.49 ч. 14.09.2009. »

Mislim da u mojoj porodici nije bilo takvih slučaja, osim moje čukunbabe, koja se zvala Jovanka, ali su je neki zvali Jelenom, pošto ima nekakva legenda u vezi s njom i Tarabićima i tim imenom, bla-bla... Wink Ali Užičani imaju veoma razvijenu kulturu nadimaka, no neću vam sada pričati o njima (o njima je već pisao Ljuba Simović), nego ću vam ispičati jednu zanimljivost u vezi sa ovdašnjim prezimenima.

Naime, svako prezime ima i nadimak koji ide uz njega, pa ljude nekada češće zovu po tome prezimenu nadimku, nego pravim prezimenom — osim onih uobičajenih poput Šuljagića, koje zovu Šuljagama, ili Ršumovića, koje zovu Ršumima, Stamatovića, koje zovu Stamatima itd., postoje i takva poput Jeremića, koje zovu Kučinarima i sl. Takva su prezimena i nadimci često alternirali kao porodična prezimena tokom istorije — nekad bi se neki na popisima stanovništva predstavljali ovako, nekada onako, sve dok se nisu početkom 20. veka samo jedna konačno ustalila.

Ali i do dan-danas se retko ljudi ovde poznaju po tima, zvaničnim prezimenima sa sufiksom -ić, već se znaju po tima drugima prezimenima nadimcima. Tako se neko u selu, u društvu, i ovako inače, preziva Ršum ili Stamat ili Šuljaga i Kučinar, recimo, a samo u papirima Ršumović i Stamatović i Šuljagić i Jeremić. Smiley

Moje je, recimo, takvo drugo prezime kojega nema u papirima, već samo u narodu — Simović. Moje znaju kao Božoviće Simoviće, jer ima i drugih Božovića u ovome kraju, ali moju užu granu porodice i kao Čikanoviće, takođe po jednom znamenitom pretku ove moje grane, koga su zvali Čikan. A toga Čikana je pravo prezime, inače, bilo — Kostić. Cheesy

Tako ovde jedan čovek obično ima sijaset nezvaničnih prezimena i prezimena nadimaka, pored onih inače nadimaka koje svi ljudi imaju ponaosob, a koji su u ovome kraju takođe posebna zanimljiva priča. Smiley
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #5 у: 21.33 ч. 09.10.2009. »

Давање два имена је појава која  вуче корене из далеке прошлости. О томе је писао Чајкановић, не могу сад да се сетим у којој књизи, али ево покушаћу, укратко, онако по сећању, да испричам како је то он објаснио.

Сваком новорођенчету су давана два имена, једно тајно, које нико ван куће није знао, и једно јавно за свакодневну употребу у средини у којој живи. Ово тајно име је било право име, а ово друго лажно.
Зашто је то тако рађено?
Сматрало се да ако је нешто скривено, оно је недоступно и самом нечастивом илити ђаволу, те је тако недоступна и сама особа која носи то име. Све што је јавно је на "на извол`те" и самом ђаволу, a он не оре и не копа, него смишља разне "несташлуке". Уколико се ђаво намери на некога са општепознатим именом, неће му моћи ништа јер то није та особа. Права особа се крије испод неког другог, непознатог имена.



Ја сам се изненадио кад сам чуо да се и дан данас, приликом крштења детета у цркви, дају два имена. једно крштено и једно световно. Оно крштено остаје записано у црквеним књигама, и мали број људи зна за њега, док се ово световно употребљава на уобичајен начин. Не знам да ли је ово тачно, нисам питао ни једног свештеника, али ако искрсне нека згодна прилика, питаћу.

Наравно, постојали су и постоје и други разлози, због којих је неко добијао неки надимак,или чаки и друго име; ово с презименима, што пише Ђорђе је много раширеније и није везано само за Ужице, али врло је могуће да су то "рецидиви прошлости", у ствари, трагови онога о чему говори Чајкановић. 

   
Сачувана
(: Mark :)
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 69


« Одговор #6 у: 13.38 ч. 24.08.2010. »

Један Ром који је ишао са мном у први разред (а после су га пребацили у специјалну школу јер није могао ништа да постигне) увек се представљао као Миле, иако му је право име било Зоран. Учитељица га је уписала у дневник као Мила и просто се забезекнула када је после пар месеци чула да се зове Зоран и морала ј исправљати. Зашто су га тако звали ја не знам, додуше ми смо га покушавали питати али ,нажалост, са њим није могло много да се прича. Sad

Него, да ли је могуће да се и законски има два имана какав је случај нпр. у Шпанији. Ја претпостављам да може, али нисам сигуран.
« Задњи пут промењено: 13.40 ч. 24.08.2010. од Marko Todorovic » Сачувана
delboj
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 33


« Одговор #7 у: 22.31 ч. 19.08.2016. »

Ja poznajem nekoliko ljudi koji zakonski imaju dva imena, a ove koje drugačije zovu zaista je teško nabrojati koliko ih ima. Znam da je dosta ljudi pričalo da su ih prozvali Ratko zato što su rođeni za vrijeme rata, ali za ostale slučajeve ne postoji nikakvo objašnjenje. Ovo često izaziva zabune, recimo neko pomiješa ljude različitih imena, jednog zovu pravim imenom, drugog tim drugim.
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #8 у: 15.36 ч. 22.08.2016. »

У неким друштвима та пракса има везе са оним што је Вук описао, али код Срба то није случај. Сасвим је прихватљиво за особу да има одвојено крштено име - које употребљава напоредо са световним, или га уопште не употребљава - али код нас је то пре био изузетак него правило. Наши преци су бирали имена за која се сматрало да имају 'заштитно' дејство, али давање тајних имена и сличног, колико ми је познато, није био распрострањен обичај. Гледано из хришћанског угла, такви обичаји засновани су на празноверју, па је тешко веровати да би данашње, махом врло образовано свештенство, подржавало такве традиције - ако су уопште и постојале.

Када говоримо од људима са два имена, треба да имамо на уму да тај опис одговара низу неповезаних ситуација:
1. Два имена која су оба део пуног имена (слично томе, можемо имати и два презимена, или патроним типа 'Марков' испред презимена);
2. Два имена једнаког ранга која се користе напоредо (на пример, световно име и крштено име у срединама у којима је употреба крштеног имена из неког разлога немогућа или непожељна);
3. Два имена неједнаког ранга, која се користе напоредо:
а) Име и надимак (сам надимак не мора бити нешто попут 'Мића', већ може бити и име типа 'Душан' или 'Мићић', што може довести до забуне);
б) Име и уметничко име;
4. Званично и тајно име (из ритуалних разлога);
5. Законска промена имена;
6. Грешка (пијани отац);
7. Промена одлуке и свесна употреба другог имена након пријаве једног;
8. Неслагање међу члановима породице и упорност појединих чланова породице у употреби имена које су они изабрали.

Дајем само пример низа различитих категорија. Списак није целовит, а избор категорија можда није најбољи. Углавном, треба да имамо на уму да поједини коментари изнад немају везе са појавом описаном у коментару којим је тема започета.
« Задњи пут промењено: 15.38 ч. 22.08.2016. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!