Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« у: 17.09 ч. 12.09.2009. » |
|
Једна особа ме је замолила да поставим следеће питање:
Потребно је детаљно описати одређене глаголе: радња, стање, збивање, вид (почетно, завршно, тренутно, трајни, учестали) и род (прелазни, непрелазни, повратни прави, неправи узајамни).
Глаголи су следећи:
истерати, умукнути, јахати, димити, потрчати, изгубити, лутати, храбрити се, сазнати, ћутати, завијати (пси завијају), шумети, покрити, скочити, доћи, рећи, учинити, осрамотити, опростити, оставити, чинити се, одрећи се, проговорити носити, прогањати, ломити, пасти, запјевати, слетјети, прохујати, поклонити, фијукати, лупити, насмијешити, прескакати, страдати, живјети, уперити, јурити, смањити, испружити.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #1 у: 23.02 ч. 16.09.2009. » |
|
Evo da probam: истерати - radnja, završno-svršeni, prelazni умукнути - radnja, trenutno-svršeni, neprelazni јахати - radnja, trajni, prelazni димити - proveri da li ovaj gl. u ovom obliku postoji u rečniku, povratni oblik dimiti se je uobičajen потрчати - radnja, početno-svršeni, neprelazni изгубити - radnja, završno-svršeni, prelazni лутати - radnja, trajni, neprelazni храбрити се - radnja, učestali, (ovde sam neodlučna:) nepravi povratni ili pravi povratni, čini mi se da je tačno ono prvo сазнати - radnja, završno-svršeni ?, prelazni ћутати - radnja (valjda), trajni, neprelazni завијати (пси завијају) - radnja, trajni, neprelazni шумети - stanje, trajni, neprelazni покрити - radnja, završno-svršeni ?, prelazni скочити - radnja, trenutno-svršeni, neprelazni доћи - radnja, završno-svršeni, neprelazni рећи - radnja, završno-svršeni, prelazni учинити - radnja, završno-svršeni, prelazni осрамотити - radnja, završno-svršeni, prelazni опростити - radnja, završno-svršeni, prelazni оставити - radnja, završno-svršeni, prelazni чинити се, одрећи се, проговорити носити, прогањати, ломити, пасти, запјевати, слетјети, прохујати, поклонити, фијукати, лупити, насмијешити, прескакати, страдати, живјети, уперити, јурити, смањити, испружити. Nastavak sledi, spremam se na spavanje, znaš, radni narod ... Ovo neka proveri, ispravi i dovrši neko drugi ako ima volje, ako nema takvog, prihvatam se posla sutra ponovo.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #2 у: 23.06 ч. 16.09.2009. » |
|
Hvala, Ena u ime osobe koja je postavila pitanje...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #3 у: 23.10 ч. 16.09.2009. » |
|
Bolje da mi se sada ne zahvaljuje, ako vrvi od grešaka biće me posle sramota |
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #4 у: 00.11 ч. 17.09.2009. » |
|
Evo da probam: димити - proveri da li ovaj gl. u ovom obliku postoji u rečniku, povratni oblik dimiti se je uobičajen je, ako nema takvog, prihvatam se posla sutra ponovo. Пчелари диме пчеле, па им после краду мед. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #5 у: 09.43 ч. 17.09.2009. » |
|
Molim, i seljaci dime pršutu! Pa se posle slade.  Ili ju jednostavno skupo prodaju neobaveštenim turistima, zašto da ne... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #6 у: 20.19 ч. 17.09.2009. » |
|
димити - radnja, trajni, prelazni чинити се - stanje?, učestali, nepravi povratni одрећи се - radnja, završno-svršeni, nepravi povratni проговорити - radnja, početno-svršeni, prelazni носити - radnja, trajni, prelazni прогањати - radnja, trajni, prelazni ломити - radnja, trajni, prelazni пасти - stanje, trenutno-svršeni, neprelazni запјевати - radnja, početno-svršeni, prelazni слетјети - radnja, završno-svršeni, neprelazni прохујати - zbivanje, završno-svršeni, neprelazni поклонити - radnja, završno-svršeni, prelazni фијукати - zbivanje, trajni, neprelazni лупити - radnja, trenutno-svršeni, prelazni насмијешити - radnja, neodređeno-svršeni?, prelazni прескакати - radnja, učestali, prelazni страдати - stanje, završno-svršeni, neprelazni живјети - stanje, trajni, prelazni уперити - radnja, završno-svršeni, prelazni јурити - radnja, trajni, prelazni смањити - radnja, završno-svršeni, prelazni испружити - radnja, završno-svršeni, prelazni ... i to bi bilo sve  |
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #7 у: 20.48 ч. 17.09.2009. » |
|
Svaka cast! Eto, ja samo mogu jos jednom da ti se zahvalim na trudu!!! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #8 у: 14.54 ч. 18.09.2009. » |
|
Ена, имаш доста грешака, највише у вези с глаголским видом. Ево шта се мени све учинило лошим: Јахати може бити и непрелазни ( Цео дан јаше). Изгубити може бити и непрелазни ( Изгубио је на тежини, Наш тим је данас изгубио). Храбрити се је, мислим, или прави повратни (јер постоји прелазни облик храбрити некога, па тако може и храбрити себе) или узајамно-повратни (према РМС). Сазнати, покрити, рећи, осрамотити, учинити, оставити, одрећи се — сви су тренутно-свршени. Шумети именује збивање. Опростити може бити и непрелазни (нарочито у императиву Опрости ми! и сл.) Чинити се је трајни глагол. Проговорити може бити и непрелазни ( Наше дете је проговорило, Проговорили [= ’поразговарали’] смо мало). Прогањати је учестали. Пасти може бити и прелазни ( пасти испит). Запјевати може бити и непрелазни ( Птице су запјевале). Поклонити — тренутно-свршени. Фијукати — може се тумачити и као учестали. Ја га тако доживљавам, али је неспорно и трајни. Насмијешити увек уза себе мора имати се, тако да је неправи повратни. Страдати може бити и трајни (РМС). Живети је чешће непрелазно. Ређе се чује с објектом у Живети живот, Живео је своју младост пуним плућима, али и тада углавном с префиксом про-. Уперити је тренутно-свршени. Јурити може бити и непрелазни ( Воз јури 200 на сат, нереално за наше железнице ). Смањити је чешће тренутно-свршени. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #9 у: 15.04 ч. 18.09.2009. » |
|
Što se tiče kat. gl. roda, pošto su svi glagoli dati van konteksta, birala sam uobičajeniju (školsku) opciju, jer moraš da se odlučiš za jednu, i mislim da nisam pogrešila.
Za ovo drugo mrzi me sad da proveram, moguće da si na mnogim mestima u pravu, pogledaću kad budem imala više vremena.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #10 у: 19.44 ч. 18.09.2009. » |
|
Kao što rekoh, dodatne opcije u pogledu gl. roda neću da komentarišem, jer sam pošla od toga da je onome ko pita potreban školski odgovor i da su prema tome pojednostavljenja neizbežna - tj. bavimo se jedino tim apstraktnim infinitivom koji imamo - glagoli su samo nabrojani, nemamo njihovo rečeničko okruženje.
Evo ostalih stvari:
Храбрити се је, мислим, или прави повратни (јер постоји прелазни облик храбрити некога, па тако може и храбрити себе) или узајамно-повратни (према РМС). Rekla bih da je pravi povratni, vidiš nisam se setila da bi mogao da bude i uzajamno-povratni (uzajamno su se hrabrili), pa mi je zato izgledala primamljivija treća mogućnost.
Сазнати, покрити, рећи, осрамотити, учинити, оставити, одрећи се — сви су тренутно-свршени.
Molim za objašnjnje. Ne liči mi da opisuju radnju koja se izvrši cela u jednom trenutku. Pre su rezultati nekog procesa, prema mom osećaju.
Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja?
Чинити се је трајни глагол. Tačno.
Прогањати је учестали. Ne mislim tako, ovde je radnja trajna, nije isprekidana. Proganjati nekog/nešto satima i danima.
Поклонити — тренутно-свршени. Možda, ali opet nisam sigurna. Zašto nije završno-svršeni? Koliko mora da je kratak taj trenutak u kome se radnja izvrši da bismo se negde opredeljivali za TS, a drugde za ZS?
Насмијешити увек уза себе мора имати се, тако да је неправи повратни. Ne može nasmiješiti nekoga = učiniti da se nasmeši kao što može nasmijati nekoga= učiniti da se nasmeje? Pa da, u stvari kad bolje razmislim, glupo zvuči! Da li si konsultovao rečnik?
Живети је чешће непрелазно. Ређе се чује с објектом у Живети живот, Живео је своју младост пуним плућима, али и тада углавном с префиксом про-. U pravu si, ovde je varijanta s objektom ređa.
Уперити је тренутно-свршени. Verovatnije.
Смањити је чешће тренутно-свршени. Možda, meni ipak izgleda kao završno-svršeni.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.47 ч. 18.09.2009. од Ena »
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #11 у: 13.24 ч. 19.09.2009. » |
|
Сазнати, покрити, рећи, осрамотити, учинити, оставити, одрећи се — сви су тренутно-свршени.
Molim za objašnjnje. Ne liči mi da opisuju radnju koja se izvrši cela u jednom trenutku. Pre su rezultati nekog procesa, prema mom osećaju.
Није баш паметно глаголски вид одређивати ван контекста. Можда би ти за све ове глаголе могла дати контекст у којима заиста постоји некаква радња пре извршења дате радње, али мислим да су такви случајеви изузеци. Тако и најтипичнији завршно-свршени глаголи (отпевати у Отпевао је он своје) могу бити неодређено-свршени (јер су истовремено и почетни и тренутни и завршни), као у реченици Отпевај нам нешто.
Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja?
То што нико не трпи радњу. Мораш да имаш пацијенс за стање.
Прогањати је учестали. Ne mislim tako, ovde je radnja trajna, nije isprekidana. Proganjati nekog/nešto satima i danima.
У том смислу јесте тако: радња се не прекида (мада има и супротних примера). Ипак, по начину творбе (суфикс -ати и превој вокала са дуљењем), то је типични итератив.
Поклонити — тренутно-свршени. Možda, ali opet nisam sigurna. Zašto nije završno-svršeni? Koliko mora da je kratak taj trenutak u kome se radnja izvrši da bismo se negde opredeljivali za TS, a drugde za ZS?
Није битан тренутак извршења радње (од ње зависи подела свршено : несвршено), него радња која се одвијала пре радње именоване глаголом. Каква се то радња одвијала пре поклонити?
Насмијешити увек уза себе мора имати се, тако да је неправи повратни. Ne može nasmiješiti nekoga = učiniti da se nasmeši kao što može nasmijati nekoga= učiniti da se nasmeje? Pa da, u stvari kad bolje razmislim, glupo zvuči! Da li si konsultovao rečnik?
Јесам, не бележи прелазни облик.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #12 у: 21.02 ч. 20.09.2009. » |
|
Hvala na objašnjenjima. Idemo redom. Сазнати, покрити, рећи, осрамотити, учинити, оставити, одрећи се — сви су тренутно-свршени. Molim za objašnjnje. Ne liči mi da opisuju radnju koja se izvrši cela u jednom trenutku. Pre su rezultati nekog procesa, prema mom osećaju. Није баш паметно глаголски вид одређивати ван контекста. Можда би ти за све ове глаголе могла дати контекст у којима заиста постоји некаква радња пре извршења дате радње, али мислим да су такви случајеви изузеци. Тако и најтипичнији завршно-свршени глаголи (отпевати у Отпевао је он своје) могу бити неодређено-свршени (јер су истовремено и почетни и тренутни и завршни), као у реченици Отпевај нам нешто. U principu i meni je bilo teško da se odlučim za jedno (TS), drugo (ZS) ili treće (NS) ovako kada su glagoli dati van konteksta. Jedini priručnik koji sam koristila je žuta gramatika, a tamo su kao primeri za trenutno-svršene glagole dati sledeći glagoli: sesti, pasti, kucnuti, trepnuti, lupiti sa definicijom da oni označavaju radnju koja se cela izvrši u jednom trenutku. Radnja njima označena stvarno se izvrši za jedan tren, za vrlo kratko vreme. E, sad , pošto mi nijedan od gornjih nije "ličio" na ove primere iz knjige, posle kraćeg premišljanja, nisam ih stavila u to sanduče. To je bila logika kojom sam se rukovodila, što naravno ne znači da sam svuda pogodila.Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja? То што нико не трпи радњу. Мораш да имаш пацијенс за стање. Zar nije ovde pretpostavljeni (zamišljeni) pacijens npr. lišće? Lišće šumi; gora šumi ... U žutoj gramatici su kao primeri za gl. stanja dati: žuteti, venuti, opadati. Zato sam se ovde pre odlučila za stanje nego za zbivanje (kao glagoli zbivanja navedeni su neki uslovno rečeno "klimatski": naoblačiti, zagrmeti, sevati.Прогањати је учестали. Ne mislim tako, ovde je radnja trajna, nije isprekidana. Proganjati nekog/nešto satima i danima. У том смислу јесте тако: радња се не прекида (мада има и супротних примера). Ипак, по начину творбе (суфикс -ати и превој вокала са дуљењем), то је типични итератив. Šta je to prevoj vokala sa duljenjem? Tačno je da iterativi imaju sufiks -ati, ali opet ovaj sufiks imaju i glagoli koji su trajni. I drugo pitanje, zašto prilikom određivanja vidskog lika način tvorbe ima prednost u odnosu na ono kako nam radnja u pogledu trajanja "zvuči"? Поклонити — тренутно-свршени. Možda, ali opet nisam sigurna. Zašto nije završno-svršeni? Koliko mora da je kratak taj trenutak u kome se radnja izvrši da bismo se negde opredeljivali za TS, a drugde za ZS? Није битан тренутак извршења радње (од ње зависи подела свршено : несвршено), него радња која се одвијала пре радње именоване глаголом. Каква се то радња одвијала пре поклонити? Nemam pojma, recimo priprema da se preda poklon. Šalim se. Ipak, priznajem, ovaj glagol je sigurno bliži trenutno-svršenom od npr. gl. saznati, ovde je saznavalac imao da pređe mučan put da bi nešto saznao . |
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #13 у: 00.28 ч. 21.09.2009. » |
|
Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja? То што нико не трпи радњу. Мораш да имаш пацијенс за стање. Zar nije ovde pretpostavljeni (zamišljeni) pacijens npr. lišće? Lišće šumi; gora šumi ... U žutoj gramatici su kao primeri za gl. stanja dati: žuteti, venuti, opadati. Zato sam se ovde pre odlučila za stanje nego za zbivanje (kao glagoli zbivanja navedeni su neki uslovno rečeno "klimatski": naoblačiti, zagrmeti, sevati.Изгледа да смо и ти и ја погрешили. Према РМС (шумити = ’правити шум’) рекло би се да је овде ипак реч о радњи, а не стању нити збивању јер је дефиниција дата активно (уп. жутети = ’постајати жут’).Прогањати је учестали. Ne mislim tako, ovde je radnja trajna, nije isprekidana. Proganjati nekog/nešto satima i danima. У том смислу јесте тако: радња се не прекида (мада има и супротних примера). Ипак, по начину творбе (суфикс -ати и превој вокала са дуљењем), то је типични итератив. Šta je to prevoj vokala sa duljenjem? Tačno je da iterativi imaju sufiks -ati, ali opet ovaj sufiks imaju i glagoli koji su trajni. I drugo pitanje, zašto prilikom određivanja vidskog lika način tvorbe ima prednost u odnosu na ono kako nam radnja u pogledu trajanja "zvuči"? Нема предност, али се може узети у обзир. (И не ради се овде нимало о „звучању“, него о значењу тих глагола.)
Превој вокала са дуљењем подразумева промену квантитета вокала, а стога и његовог квалитета (пошто су у прасловенском вокали могли бити само дуги или само кратки, па се дуљењем редовно могао добити само дуги вокал). Од примера ми на памет пада уба́дати (: убо̀сти), набра́јати (: набро̀јити).Поклонити — тренутно-свршени. Možda, ali opet nisam sigurna. Zašto nije završno-svršeni? Koliko mora da je kratak taj trenutak u kome se radnja izvrši da bismo se negde opredeljivali za TS, a drugde za ZS? Није битан тренутак извршења радње (од ње зависи подела свршено : несвршено), него радња која се одвијала пре радње именоване глаголом. Каква се то радња одвијала пре поклонити? Nemam pojma, recimo priprema da se preda poklon. Šalim se. Ipak, priznajem, ovaj glagol je sigurno bliži trenutno-svršenom od npr. gl. saznati, ovde je saznavalac imao da pređe mučan put da bi nešto saznao .Тако може. Цело поподне сам учио, а тек на крају сам сазнао шта је то, или: Јеси ли сазнао новости? Али уп. ово: Данас сам отишао на факултет и сазнао да су ми одложили испит. Ту је тренутни. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #14 у: 09.39 ч. 21.09.2009. » |
|
Ostala je još samo jedna stvar. Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja? То што нико не трпи радњу. Мораш да имаш пацијенс за стање. Zar nije ovde pretpostavljeni (zamišljeni) pacijens npr. lišće? Lišće šumi; gora šumi ... U žutoj gramatici su kao primeri za gl. stanja dati: žuteti, venuti, opadati. Zato sam se ovde pre odlučila za stanje nego za zbivanje (kao glagoli zbivanja navedeni su neki uslovno rečeno "klimatski": naoblačiti, zagrmeti, sevati. Изгледа да смо и ти и ја погрешили. Према РМС (шумити = ’правити шум’) рекло би се да је овде ипак реч о радњи, а не стању нити збивању јер је дефиниција дата активно (уп. жутети = ’постајати жут’). Glagol šumeti, znači, ne postoji (još jedan od pogrešno napisanih u postavci zadatka). Sada smo ga ispravili i pričamo o šumiti (praviti šum). Dozvoli, zar ovaj glagol ipak ne znači stanje ? Lišće ne šumi voljno, to je nešto što mu se dešava mimo njegove volje (na stranu to što lišće upošte nema volju na onaj način na koji je ljudi imaju ). |
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
|
