Nagygyörgyfalva

[Stoundar]

Ali pazite šta kaže t. 57 velikog Pravopisa o spojenom i odvojenom pisanju stranih geografskih imena (podvlačenje je moje):

Složena imena koja transkribujemo iz drugih jezika, ako je izvorno pisanje sastavljeno, redovno i mi tako pišemo i ne smatramo ih složenicama.

Izgleda da ovo potvrđuje J o e-ov pristup, mada bih volio da vidim na kakve se primjere zapravo odnosi t. 103d.

[Бојан Башић]

Da malo zakuvam, našao sam simpatičan primer koji ide u korist udvojenom Đ.

U knjizi Stranputice smisla, na strani 66, navodeći iz raznih inostranih novinskih članaka primere za ono o čemu govori (nevezano za naš slučaj), Klajn kaže: „Evo i ’Ziddojče cajtunga’“ (tako transkribuje Süddeutsche Zeitung).

[Madiuxa]

Pa ne znam... Otkud mu to?

[Stoundar]

Valjda odavde (iz Klajnovog članka Lepo moje zidojče u knjizi Jezik oko nas, objavljenoj 1980):

Najzad, tu je još jedan naziv lista koji se dosta često javlja u transkripciji: više puta smo u našoj štampi imali prilike da čitamo šta o ovom ili onom događaju piše „Zidojče cajtung“. Ne treba imati diplomu iz germanistike da bi se u onoj prvoj reči prepoznao pridev „dojče“, nemački. Ali šta je ono „zi“?

Odgovor glasi: nije „zi“ nego „zid“, to jest Süd — jug. Ceo naslov znači „Južnonemačke novine“. Imamo, dakle, složenicu u kojoj se prvi deo završava na d, a drugi počinje istim glasom. Po analogiji s našim naddruštveni, preddržavni, poddijalekat, gde radi veće razumljivosti zadržavamo oba d, treba očigledno pisati i Ziddojče cajtung, sa dva d. Pisano s jednim d, „zidojče“ pre liči na neko tepanje zidu nego na naziv južnonemačkih novina.

[Madiuxa]

Vidis, nikad mi tako nesto ne bi palo na pamet. Zapravo, da budem iskrena, ja sam nesto mislila da je to Die Deutsche Zeitung, i oduvek se pitala kako to Die da se cita kao Sie...

Dakle, sa dva D?

[Ђорђе Божовић]

Neobična situacija. Klajnovo Ziddojče i Prćićevo Šarlottaun, gde obojica primećuju složenicu i u stranim imenima, iako Pravopis savetuje da to ne činimo, navodi i nas da Nađđerđfalva takođe prepoznamo kao stranu složenicu. Međutim, Pravopis nas ipak savetuje da to ne činimo, u kom slučaju će naša transkripcija glasiti Nađerđfalva, ali i Zidojče.

Očigledno danas trebamo od naše norme očekivati veći osećaj za strane jezike nego što ga je imao Pravopis. Zbog toga smo u nezgodnome položaju — poslušati Pravopis i ne izletati se s našim primerom, ili povesti se za Klajnom i Prćićem i u našem primeru. Prva opcija je možda sigurnija, druga je daleko razumnija; dakle, na težak smo izbor stavljeni.

[Madiuxa]

A sta je sa Sarlottaunom? Njega da ipak ostavimo sa dva t?

[Stoundar]

Ne znam traži li Prćić od korisnika da prepoznaje složenice, budući da ništa o tome ne nalazimo u prikazu sistema. U Longmanovom izgovornom rječniku imamo dva /t/ čak u IPA zapisu, pa je i prirodno da će bez dodatnih Prćićevih komentara adaptirani izgovor postati /šarlottaun/, kako ga i bilježi rječnik geografskih imena — dakle, kod Prćića to nije isključivo pravopisna specifičnost. A pošto ništa o tome nema ni među Prćićevim pravopisnim specifičnostima, prenosimo udvojeno t i u konačnu transkripciju: Šarlottaun. Nisam sasvim siguran da je ovo tumačenje ispravno, jer nisam potražio slične primjere u Prćićevim rječnicima, ali mi se čini najjednostavnijim.

[Психо-Делија]

Питање  је сад: Да ли и Нађ(ђ)ерђфалва спада у ту категорију.

[Madiuxa]

Pa ne znam, pre bih ga svrstala u onu drugu, sa Zidojce cajtungom, jer ovde se ipak radi o madjarskom, a ne o engleskom (kao sto je to slucaj sa Sarlottaunom).

[Психо-Делија]

Али, и мађарски и енглески су за нас страни језици, обе речи су сложенице (у оригиналу) и не видим разлога да за једну вреди једно правило, а за другу друго.

[Madiuxa]

Pa moje razmisljanje ide u pravcu da za madjarski (i ostale jezike za koje postoji transkripcija u Pravopisu), vaze i pravila koja se daju tamo (izmedju ostalog da dupla slova postaju jedno), a da za engleski vaze neka druga pravila tj. Prciceva pravila, koja je Stoundar pokusao da objasni. Ne znam, da se ja pitam (kao so se ne pitam), ja bih sve uproscavala, jer mi strasno bodu oci dva suglasnika jedan do drugog s obzirom da to nije fazon srpskog jezika.

[Stoundar]

Ne znam bi li Klajn udvojio d da mu nije zasmetala asocijacija sa zidom u tom imenu. Mislim da je pri transkripciji imena Nagygyörgyfalva najbolje pridržavati se t. 57, koja jasno kaže da se takva geografska imena ne smatraju složenicama (ako se slažete s mojim tumačenjem te tačke).

Ne bih automatski primjenjivao to pravilo i kod Prćića, s obzirom da za sada ne znamo kako se on prema njemu postavlja, mada ga najvjerovatnije prihvaća (i stoga ne pominje u prikazu sistema, jer ako korisnik sistema ne mora ulagati dodatan napor kod stranih složenica, suvišno je eksplicitno naglašavati da ih ne smatramo složenicama u transkripciji, pogotovo ako nema mnogo takvih primjera u praksi). Kao što rekoh, Šarlottaun nije dovoljan dokaz, jer udvojeno t imamo i u IPA zapisu i u adaptiranom izgovoru, pa je vjerovatnije da ga je Prćić iz tog razloga prenio u transkripciju.

[Madiuxa]

Ne znam bi li Klajn udvojio d da mu nije zasmetala asocijacija sa zidom u tom imenu.

A kako znas da je njega to bas asociralo na ZID? Pa logicnije je da bude ZI DOJČE a ne ZID OJČE... Jer, svima nama u toj reči sigurno najpoznatije zvuči ono DOJČE. OJČE nikako.

[Stoundar]

Ne znam bi li Klajn udvojio d da mu nije zasmetala asocijacija sa zidom u tom imenu.

A kako znas da je njega to bas asociralo na ZID? Pa logicnije je da bude ZI DOJČE a ne ZID OJČE... Jer, svima nama u toj reči sigurno najpoznatije zvuči ono DOJČE. OJČE nikako.

Pa sam je rekao:

Pisano s jednim d, „zidojče“ pre liči na neko tepanje zidu nego na naziv južnonemačkih novina.

U istom pasusu, Klajn se poziva na druge primjere koji se pišu s udvojenim d, „radi veće razumljivosti“. Je li problem u tome što je prosječnim poznavaocima njemačkog nerazumljivo zi umjesto zid, ili je Klajnu takođe zasmetala nesretna transkripcija koja liči na „tepanje zidu“?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Транскрипција страних речи (Уредник: Бојан Башић) > Тема: Nagygyörgyfalva