Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
12.39 ч. 27.09.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3] 4 5 ... 65
  Штампај  
Аутор Тема: Najveća budalaština koju ste do sada videli  (Прочитано 388287 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Јуродиви
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Филолошки факултет
Поруке: 17


« Одговор #30 у: 00.22 ч. 24.12.2006. »

Врло занимљива тема: кад сте споменули филмове, сетио сам се официјелног превода за Трифоов филм Les quatre cents coups који је преведен као "400 удараца", иако израз "faire les quatre cents coups" на француском значи "искалити свој бес; претерати". Остаје нам дакле само да усвојимо овај израз као идиом, да га посрбимо.

А пропо Народне књиге, дајем вам неколико примера из превода Љосиног романа "Дон Ригобертове бележнице" (uklonjeno ime prevodioca*). којима нисам могао да одолим:

Стр. 139:
"Роџер Вајланд је о томе теоретизовао у Le regard froid."
Преводитељка је поенглезила име француског писца Рожеа Вајана (у оригиналу: Roger Vailland, 1907-1985), познатог по роману Ћутање мора (Le silence des mers).

стр. 184: "... Рубенс, Тицијан, Курбе и ИНГРЕ..."

Име познатог сликара Доминика ЕНГРА (Dominique Ingres, 1780-1867) у неколико је наврата пренешено као да преводилац (и лектор) нису упознати са нашом транскрипцијом галицизама (среће се и Ингрес), или што је још горе, са националношћу самог сликара. Неправда је нанета и његовој најпознатијој слици Le bain turc, која је названа Турском купком, уместо купатилом.

стр. 204: "...слика коју сматрам супериорном Герниси"

Сви знамо да је реч о Герники или Герници (Guernica), најпознатијој слици Пабла Пикаса.


Пре неки дан дискутујем са једним колегом који студира енглески: он ми даје пример дословног превођења које нема никаквог смисла: "as cold as a cucumber" преведено је "хладан као краставац": реч је о Госпођи Даловеј Вирџиније Вулф, издавач Граматик.

У суштини, ако бисмо поновили три-четири пута ову кованицу, можда би и звучала природно: можда је то преводилац и хтео... Cheesy

Смешно је... Надам се, до извесне границе!


*Napomena moderatora: Nema potrebe za postavljanjem prevodioca na stub srama. Uvodna poruka pita za greške a ne imena onih koji greše. Hvala na razumevanju.Smiley
« Задњи пут промењено: 21.59 ч. 24.12.2006. од natasha2000 » Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #31 у: 00.31 ч. 24.12.2006. »

Uf, za Engrea (Engra?? Kako ide nominativ? Engr ili Engre?) i ostale Francuze, mogu da razumem (ali ne i da opravdam), pa ne možemo govoriti sve jezike na ovom svetu i poznavati sve slikare, vajare itd.. Ali GerniSa Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked
Pa ona je prevodilac SA ŠPANSKOG!!!! Shocked Shocked Shocked Shocked

Za 400 udaraca, ne znam, ali čini mi se da možda i nije tako strašno, ali neću da dajem mišljenje jer ne govorim francuski. Ono što hoću da kažem, je u stvari da ponovim ono što sam već rekla - ponekad je u prevodu naslova filmova dozvoljena veća sloboda iz prostog razloga što se uvek pokušava naći neki naslov koji bi bio privlačan, zapao za oko i uho, tako da nije toliko bitno da bude "baš baš" prevod...

A krastavac.... Pa može neko da bude hladan kao krastavac, ako zamislimo krastavac sveže izvađen iz frižidera... Ali mislim da je špricer mnogo bolje rešenje... Grin Grin Grin
« Задњи пут промењено: 00.33 ч. 24.12.2006. од natasha2000 » Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Јуродиви
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Филолошки факултет
Поруке: 17


« Одговор #32 у: 00.45 ч. 24.12.2006. »

Просечан читалац није дужан да зна за све сликаре итд. али преводилац, иако не зна, дужан је да прелиста све што може да буде сигуран - што очито овај преводилац није чинио - преводилац мора да зна све што писац зна, зар не? нису то толико страшне грешке, али су битни пропусти.

За Енгра.

Бацићу још неких дословних граматичких превођења ових дана. Народна књига је спонзор
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #33 у: 00.55 ч. 24.12.2006. »

Просечан читалац није дужан да зна за све сликаре итд. али преводилац, иако не зна, дужан је да прелиста све што може да буде сигуран - што очито овај преводилац није чинио - преводилац мора да зна све што писац зна, зар не? нису то толико страшне грешке, али су битни пропусти.
Ma potpuno se slažem, zato sam i rekla, mogu da razumem, ali ne i da opravdam. To je isto kao što smo već pominjali, citiranje Biblije ili već prevedenih pesama... Jedino što se od prevodioca traži je da se RASPITA.

Nego ovde po forumu sam videla još neke bisere koje su korisnici navodili nekim drugim povodima u nekim drugim temama:
I am fine. Ja sam fino.
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #34 у: 00.59 ч. 24.12.2006. »

(Engra?? Kako ide nominativ? Engr ili Engre?)

Engr je nominativ, -es se ne izgovara.

Što se tiče transkripcije uopšteno, ako bismo krenuli da kritikujemo sve nebulozne transkripcije koje viđamo po televizijama, novinama, pa čak i knjigama s uredno potpisanim lektorima, ne bi nam bila dovoljna ne ova tema, nego ni kapaciteti celog ovog sajta. Ipak, dodao bih jednu stvar koja je mene lično posebno dotakla. Kupio sam knjižicu Zanimljiva imena Ivana Klajna i prva stvar zbog koje sam se začudio je to što je na koricama potpisan lektor. Dobro, rekoh, sigurno je u pitanju neka formalnost. Međutim, mom čuđenju nije bilo kraja kad sam video kako je taj lektor uredno „ispravljao“ transkripcije, stavljajući pogrešne umesto ispravnih (Klajnovih)! Neke od vrlo grubih grešaka koje pamtim (da ne tražim sad knjigu) je Malkolm umesto ispravnog Malkom (za englesko Malcolm) i Olivije umesto Olivje (za francusko Olivier); povrh svega, na nekoliko mesta se pominje „...da Vinči“ (ne znam koja ličnost u pitanju, stavio sam ime samo za primer greške na koju hoću skrenuti pažnju) i „Leonardo Da Vinči“! Jasno, lektor je upamtio da pisanje velikih slova zavisi od toga je li navedeno lično ime ili ne, samo je malo pobrkao kad ide šta. I takvi onda uzmu da ispravljaju knjigu koju je pisao Ivan Klajn.
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #35 у: 01.08 ч. 24.12.2006. »

A da li je moguće da Klajn nije video tu knjigu posle lektorske ispravke?

Meni to zvuči malo neverovatno - šta to znači, lektor onda može da ti iskasapi rad u koji si uložio trud od nekoliko meseci, možda godina u slučaju pisaca, i da ti to vidiš tek kad je knjiga objavljena? Mislim da sam ipak ja dosta naivna...
« Задњи пут промењено: 09.19 ч. 28.12.2006. од .., » Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #36 у: 01.14 ч. 24.12.2006. »

Zar je igde praksa da prevodilac (ili pisac, ako je knjiga s domaćeg područja) dobije knjigu na uvid nakon lektorisanja? Ne znam kako je u Španiji, ovde se, koliko sam upućen, to nigde ne praktikuje.
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #37 у: 01.37 ч. 24.12.2006. »

Ali meni to zvuči malo neverovatno - šta to znači, lektor onda može da ti iskasapi rad u koji si uložio trud od nekoliko meseci, možda godina u slučaju pisaca, i da ti to vidiš tek kad je knjiga objavljena? Mislim da sam ipak ja dosta naivna... Embarrassed

Zato bi trebalo da lektori budu stručni, provereni ljudi, kojima se slična „kasapljenja“ ne bi mogla dogoditi. Neću sad da pominjem to što smo baš s ovog parčeta zemaljske kugle gde su „treba“ i „jeste“ nebo i zemlja.
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #38 у: 10.08 ч. 24.12.2006. »

Ali meni to zvuči malo neverovatno - šta to znači, lektor onda može da ti iskasapi rad u koji si uložio trud od nekoliko meseci, možda godina u slučaju pisaca, i da ti to vidiš tek kad je knjiga objavljena? Mislim da sam ipak ja dosta naivna... Embarrassed

Zato bi trebalo da lektori budu stručni, provereni ljudi, kojima se slična „kasapljenja“ ne bi mogla dogoditi. Neću sad da pominjem to što smo baš s ovog parčeta zemaljske kugle gde su „treba“ i „jeste“ nebo i zemlja.

Neprofesionalan rad nije isključivo osobina "ovog parčeta zemaljske kugle", Bojane. Grin Grin Grin I ovde sam videla neprofesionalnog rada, ne samo u oblasti prevođenja, nego u svim oblastima života. Jedina razlika između "ovde" i "tamo" je što možda "ovde" mogu da odgovaraju za svoj neprofesionalni rad, ako nalete na nekoga ko neće to da toleriše - tužiš ga, pa mu kako ovde kažu, "otpadnu sve dlake" od muke, a koliko vidim, u Srbiji zakon još uvek stoji pomalo haotično... Druga stvar je konkurencija. Ako nisam zadovoljan, jednostavno promenim onoga koji pruža usluge. Zato se ovde mnogo ceni mušterija koja se vraća. To je siguran znak da je bila zadovoljna uslugom.
Što se tiče toga da li prevodilac ili pisac imaju uvid u tekst posle lektorskog pregleda, raspitaću se, pa ću da javim. Sad sam se i ja zaintrigirala... Grin
« Задњи пут промењено: 22.00 ч. 24.12.2006. од natasha2000 » Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #39 у: 14.02 ч. 24.12.2006. »

стр. 204: "...слика коју сматрам супериорном Герниси"

Сви знамо да је реч о Герники или Герници (Guernica), најпознатијој слици Пабла Пикаса.
Ja sam se naježila i na ostatak rečenice... superioran sa dativom, brrrr... doslovan prevod, brrrr...
Ali Narodna knjiga stvarno... bez komentara. Ne znam rade li njima lektori išta ili se samo ko bilo potpiše da bi imalo šta da piše na zadnjoj strani. Sad

Trifoov film je i na druge jezike doslovno preveden, nije to samo kod nas slučaj. Smiley

Što se tiče lekture, možda zavisi od izdavačke kuće. U moje obaveze kao prevodioca, osim da predam prevod, ulazi i kontrola lekture tog prevoda I KONAČNO ODOBRENJE iste. Desi se da se sa lektorom ne složim, ali to su uglavnom stilska a ne gramatička pitanja, i u tom pogledu još nisam imala problema; oko spornih stvari se čovek dogovori, naravno ako je lektor normalna osoba, što nije uvek slučaj. Trenutno imam sreće. Smiley
« Задњи пут промењено: 14.04 ч. 24.12.2006. од alcesta » Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #40 у: 14.15 ч. 24.12.2006. »

Jedino čega se sećam je da su nam komentarisali na fakultetu kako su lektori ispravljali kod Unamuna reči koje je on izmislio (tipa nivola umesto novela), pa se on onda svađao sa njima i na kraju je prestao da daje knjige na lektorsku korekciju...
Klasičan primer je Tolkin. Čovek, filolog po struci, izmislio je sopstvene jezike i svoja pravila etimologije i razvoja "prevoda" istih na engleski, a onda mu je u prvom izdanju sve to lepo poispravljano i pola stvari je izgubilo smisao... što je još gore ta izdanja su kasnije preštampavana u Americi i bile su potrebne godine da vrati neke nazive na pravo stanje stvari. Sad

Sad me podseti ovo pominjanje Narodne knjige... njihove verzije Umberta Eka su blagi užas. I to verzije, a ne prevodi, posebno ono Iz minimalnog dnevnika. Tamo em je pola originala ispreskakano em je štošta pogrešno,  sva strana imena su transkribovana po italijanskim pravilima (pa tako imamo grčko ostrvo Kio, a čini mi je i Zante, umesto Hija i Zakinta), nigde nema nikakvih objašnjenja za neke pojmove i ličnosti koje naš prosečan čitalac sigurno ne prepoznaje, a najveći biser koga se sećam jeste da jezik jednog od njihovih pisaca "nije ni riba ni meso"! (Idiom "né carne né pesce" bilo bi otprilike naše "ni voda ni vino", "nit' smrdi nit' miriše" ili tako nešto... ali zamislite kad odjednom pročitate "nije ni riba ni meso", i samo možete da gledate belo... Huh
« Задњи пут промењено: 14.29 ч. 24.12.2006. од alcesta » Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #41 у: 16.03 ч. 24.12.2006. »

Zar je igde praksa da prevodilac (ili pisac, ako je knjiga s domaćeg područja) dobije knjigu na uvid nakon lektorisanja? Ne znam kako je u Španiji, ovde se, koliko sam upućen, to nigde ne praktikuje.

Практикује се и те како, мада можда не код свих издавача - ту је Алцеста вероватно у праву. Ја (к)од свог издавача сасвим уредно добијам оба "круга" лектуре на увид, дискусију и одобрење.
« Задњи пут промењено: 22.57 ч. 26.12.2006. од .., » Сачувана
Јуродиви
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Филолошки факултет
Поруке: 17


« Одговор #42 у: 18.05 ч. 24.12.2006. »

Ево ме са новим примерима из феномена Народна књига. Реч је о преводу романа Преиначење Мишела Битора; преводитељка (uklonjeno ime prevodioca*).

1. Стр. 20: "...обоје се смеше, као да им је то било прво путовање у животу."

Коментар: Читаоцу који не зна француски, овај пример, иако звучи рогобатно, може и да промакне. Али ово је очито неправилан превод израза "comme si c'était leur premier voyage" – имперфекат претпоставке иза везника comme si који се, како све граматике прописују, код нас преводи презентом: "као да им је то прво путовање". Преводилац је вероватно имао намеру да сложи време (јер је контекст присећање); али тога у српском нема.

2. Стр. 25: "...човек коме сте још јуче дали да се пошаље..."

Коментар: Ова реченица нема смисла. На француском пак има: "un homme auquel vous avez fait envoyer…" – јер тај језик има категорију фактитивних конструкција, као и енглески – а српски, на жалост преводитељке, нема. Il lui avait fait envoyer cela би могло да се преведе донекле описно: Oн му је то послао по некоме, а никако он је дао, учинио да му се то пошаље.

3. Стр. 37: "...фирма би видела ту ствар сасвим лошом..." 

Коментар је непотребан: замерка прво на дословном преношењу (не превођењу) структуре "elle trouverait (que) cette chose (soit) mauvaise" – за шта би најадекватнији превод био "о томе би фирма просудила лоше, неповољно". Друга замерка на варварски инструментал лошом; ако је лектор и прихватио у српском ову прву конструкцију, морао је тај инструментал да замени: "видела би ту ствар као сасвим лошу" – или на неки други начин, рецимо прилогом лоше.

4. Стр. 178: "...примећујете Ањес која се приближава..."

Коментар: Типичан калк. Реченица на француском гласи: Vous apercevez Agnès qui approche: тачно је да је qui релативна заменица и да значи која – али и у француском, она у овом случају означава истовременост: правилан превод би био: Видите како се Ањес приближава.

Plus неколико примера који спадају у категорију "без коментара":

5. Стр.8: "...нешто је мало млађи... вишљи од вас"  Lips Sealed

6. Стр. 19: "...које венчање по реду она прослављава?" (К: И прославља сасвим добро изражава идеју понављања!)

Углавном - ја сам ове, благо речено, примедбе, упутио на адресу Народне књиге, притом, не очекујући никакав одговор, али још мање резултат мог бесмисленог ангажовања - само да бих изашао из пакленог круга расправљања са осталим згроженим филолозима поводом лоших превода и учинио тим поводом нешто конкретно. Издавач се, свакако, неће стидети: а преводилац, ако има и трунку одговорности која се не мери ценом по шлајфни, макар би требало да се замисли.

Читање превода објављених под окриљем Миличка Мијовића полако постаје изазов. Следећи у низу биће роман француског писца Филипа Солерса Француске лудости, који је такође потписала (*uklonjeno ime prevodioca). (Ако је неко већ наишао на њега, нек одмах пријави бисере (лудости)!)
 
*Napomena moderatora: Nema potrebe za postavljanjem prevodioca na stub srama. Uvodna poruka pita za greške a ne imena onih koji greše. Hvala na razumevanju.Smiley
« Задњи пут промењено: 22.06 ч. 24.12.2006. од natasha2000 » Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #43 у: 18.27 ч. 24.12.2006. »

Bukvalno prevođenje slaganja vremena već je postalo standardno kad god se radi o prevodu s jezika koji ga imaju.
Još više od nepotrebnog insistiranja na prošlom vremenu, meni bode oči pogrešno prevođenje budućeg. Naime redovno se dešava da se kondicional prošli, kada u slaganju vremena izražava budućnost, prevodi našim potencijalom kad je iz konteksta sasvim jasno da se odnosi na buduću radnju. Sad

P.S. Meni se čini da i ne postoji oblik proslavljavati... grozota...
« Задњи пут промењено: 18.29 ч. 24.12.2006. од alcesta » Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #44 у: 18.36 ч. 24.12.2006. »

Мени једино није јасно зашто је 4. НЕПРАВИЛНО. Могу схватити да је трапаво, да је било ЛЕПШЕ рећи "Примећујете да Ањес прилази" или нешто слично, али не могу никако осетити да је "Примећујете Ањес која прилази" неисправно - њен прилазак се, наравно, не може дешавати ни пре ни после тренутка у коме се тај прилазак посматра, те је синхроност обезбеђена сама по себи.
« Задњи пут промењено: 19.58 ч. 24.12.2006. од Фаренхајт » Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3] 4 5 ... 65
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!