Па немој тако, Ђоле.
Ево, мени паде на памет један текстић који сам саставио и окачио на врата студењака у своје време (можда није баш за пред учитељицу с њиме
): „Скреће се пажња свој
прасади [еуфемизам, персонификација, синегдоха
] која су очигледно до скора
’становала’ [иронија] у обору, и, логично, посвуда унутра вршила нужду [елипса, нпр.], да сада живе у студентском дому, где (претежно) живе људи. Дакле, ако сте тек сад по први пут у животу видели четку за ве-це, она не служи да се њоме брише ду*е, већ нормалним особама служи да њоме обришу шкољку након велике нужде [сарказам]. Раширено је мишљење да су свиње интелигентна бића [алузија] — ако сте у стању да ово прочитате [парадокс, оксиморон], молите се најлепше да горенаречено утувите, и понашате се достојно човеку макар овде међу људима, и не мајмунишете се.“
Ето, колицни састав, а колико стилских фигура: и персонификација, и иронија, и сарказам, и алузија, и еуфемизам, и све то перифразично и алегорично написано и описано.
