I ti vrlo dobro znaš da je kalkiranje prema engleskim terminima i naknadno sklapanje novih reči, ma kako pravilno sklopljene one bile, jedna stvar, jer to je individualno i individualističko, a ovo tvorenje ženskih likova sasvim druga stvar, jer se ono uklapa u već postavljeni sistem koji u našem jeziku postoji.
Kada već imamo
učitelj : učiteljica, i slične parove, sistemski i gramatički se očekuje da imamo i
učesnik : učesnica u nekom skupu, jer ovo izvođenje ženskih oblika mocionim sufiksima sistemski zahvata naš jezik. Napremase toga,
sučelje je i te kako palo s neba. Jedno je puristička terminologija koja nam ni za šta ključno ne treba baš takva, već možemo pozajmiti i latinske i mongolske i japanske reči ako hoćemo, i nije nam uopšte neophodna baš takva, a drugo je jedan sistem kojim naš jezik raspolaže, a u kome su u drugoj polovini XX veka nastale neke rupe usled loših standardizacijskih postupaka, i to isključivo rupe kod naziva zanimanja i titula višega i visokoga društvenog ranga, a to pak iz tradicionalističkih patrijarhalnih pobuda.
Uostalom, i nije na nama da raspredamo o tome. Jedni druge u svoje stavove nikako nećemo ubediti; te je i najbolje da jezik ostavimo jezičarima, onima koji se bolje razumeju u tu problematiku, a oni će dati konačan sud o tome hoće li i kako će jezik pratiti društvene promene. (Uočite, molim vas, to da je "društvena promena" već odavna izvršena — ma koliko i dalje prilično patrijarhalističko naše društvo bilo, žene danas ipak zauzimaju, doduše ne u dovoljno velikom broju, sve profesionalne pozicije. Zašto reči za njih nema? Čekamo da "spontano" nastanu, nije nego; već ih patrijarhalni zazor i kod samih žena jako sprečava.)
A pri tome vas molim da budemo profesionalni i kulturni, a ne svojeglavi i nadobudni. I Svenka Savić je lingvistkinja stručnija od sviju nas, kao i ostali lingvisti i lingvistkinje koji se pojavljuju u novinama i pišu radove o ovoj stvari. Oni, ili neki drugi, daće konačnu stručnu i akademsku presudu, a nas samih radi nije u redu da se s njihovim stručnim i akademskim zapažanjima izmotavamo samo zato ako nam se ne sviđaju.
A zasto bismo to radili? Ja jos ne znam da je neko smisljao rec za nesto sto ce tek da se pojavi. Obicno su se stvari pojavljivale pa se tek onda smisljao naziv za njih.
Ovo nije "smišljanje reči" u klasičnom smislu, već popunjavanje rupa u jednome sistemu. Kao kada imaš
kuća : kućica : kućetina i gomilu istih takvih tvorbenih nizova, a ovamo imaš recimo
trava : travica, i ti jednostavno prirodno popuniš taj niz oblikom
travetina. Time nisi izmislila neku novu reč ("brand new", što bi rekli anglofoni), već si se poslužila prirodnim tvorbenim procesima u okviru jednoga većeg sistema izvedenica.
Time se ovakav način izvođenja suprotstavlja tvorenicama tipa
slovolik, u kojima smo po prvi put kombinovali te dve osnove i smislili pravu "brand new" reč, i to samo jer je nekome došao takav trenutak inspiracije, a ne kao deo većeg sistema tvorbenih procesa i od njih rezultujućih reči koji je imanentan našem jeziku.