VladKrvoglad
староседелац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
 |
« Одговор #15 у: 10.38 ч. 03.11.2013. » |
|
Marko, ovo sto cu napisati je samo moje razmisljanje. Zasto bi bas 'o' preslo u 'a' - ne bih znao da odgovorim. Osim sto se radi o dva razlicita akta, oba u vezi sa zaustavljanjem, pa je jasno da ih treba odvojiti. Evo, prezenti su sledeci: stojim, stojis, stoji... stajem, stajes, staje... "Stajem pred semaforom i nastavljam da stojim." Uporedi i ove dve recenice: "Ubija me to stojanje" (proces gde stojim, stojim i samo stojim) "Ubija me to stajanje" (stalno, iscrpljujuce zastajanje) S toga nije cudo da postoji ime StOjan, a ne StAjan.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
mare011
Гост
|
|
« Одговор #16 у: 19.07 ч. 03.11.2013. » |
|
Hvala na odgovoru, Vlad. To je i moje mišljenje. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Марко С.
посетилац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Студент
Поруке: 31
|
|
« Одговор #17 у: 23.19 ч. 26.10.2015. » |
|
Да ли ово онда значи да радни глаголски придев треба бити од стати - стајао, нпр. „Аутобус је стајао на станицу.”, а од стојати - стојао, нпр. „Стојао сам на станици и чекао аутобус.”?
инф.: стати, стајати
през.: стајем, стајеш, стаје, итд.
р. гл. пр.: стајао, стајала, стајало, итд.
инф.: стојати
през.: стојим, стојиш, стоји итд.
р. гл. пр.: стојао, стојала, стојало, итд.
Ово ми изгледа логично, иако то „стојао” звучи мало чудно.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #18 у: 08.41 ч. 27.10.2015. » |
|
Zanimljivo pitanje. POmalo nocna mora za lingviste?
Evo i mojeg razmisljanja, mada mislim da je u gramatici stvar pojednostavljena...
Koji pojavni oblici postoje?
stati stanem
stajati stajem
(stojati) stojim
Verujem da je kriterijum u determinaciji - svrseni/nesvrseni glagol.
"Stati, stanem, stao" je svrseni vid.
Stajati (stOjati), stajem, stojim" - nesvrseni.
Verujem da je dodatni element zabune - znacenje glagola 'stajati':
a) zaustavljati se
b) stajati ' a ne sedeti/kretati se' - ovde se mesa sa glagolom 'stOjati'.
Koliko su ova dva znacenja prozeta, ilustruje nam i cinjenica da ni glagol 'stati' nije jednostavnog znacenja (zaustaviti se) vec ima i naznake onog drugog: 'ne sedeti'.
Evo primera: "Stati na svoje noge".. ( = stajati na svojim nogama/stojim na svojim nogama !!!)
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 09.03 ч. 27.10.2015. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960
|
|
« Одговор #19 у: 10.26 ч. 27.10.2015. » |
|
Interesantno, da se koristi se samo 'stoj', nema verzije sa 'a'.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
MasaMalinovski
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374
|
|
« Одговор #20 у: 11.39 ч. 27.10.2015. » |
|
Ne koristi se mnogo ali postoji. Ja bih rekao staj ali hjp kaze staji (dugouzlazni pretpostavljam), pa što se toga tiče ne znam. Oko znacenja:
a) stoj - (ne krećes se) nemoj počinjati kretanje
b) stani - (krećes se) zaustavi se
b') staji ili staj - uzastopna verzija 'stani' (zaustavi se više puta u toku jedne kretnje) ili trajna verzija ovoga (započni radnju zaustavljanja kako bi se u potpunosti zaustavio)
stani / staj je isto što i zaustavi (se) / zaustavljaj (se)
znači "ne staj dok ne stignemo" = "nemoj se zaustavljati dok ne stignemo"
ili putnik vozaču: "staj često, da bih napravio fotke" = "zaustavljaj se često, da bih napravio fotke"
ili instruktor vožnje učeniku: "sada staj polako uz liniju" = "sada se zaustavljaj polako uz liniju"
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #21 у: 12.42 ч. 27.10.2015. » |
|
Marko, ovo sto cu napisati je samo moje razmisljanje. Evo, prezenti su sledeci: stojim, stojis, stoji... stajem, stajes, staje... "Stajem pred semaforom i nastavljam da stojim." Uporedi i ove dve recenice: "Ubija me to stojanje" (proces gde stojim, stojim i samo stojim) "Ubija me to stajanje" (stalno, iscrpljujuce zastajanje) S toga nije cudo da postoji ime StOjan, a ne StAjan. KOliko je tesko u jeziku naci jedinstvenu logiku - evo ja moram da se ispravim sto se tice one sale oko imena: prosle godine sam upoznao osobu koje se zove... StAjka. Dakle, ne radi se o StOjki...!!!? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #22 у: 14.35 ч. 27.10.2015. » |
|
Interesantno, da se koristi se samo 'stoj', nema verzije sa 'a'.
Malo bih prosirio Masin odgovor. Stati: stani! ("Stani malo, nemoj toliko zuriti") Stajati: staj! ("Staj tu kraj mene i zajedno cemo se boriti kad pocne napad" = "Stani (i ostani stojeci) tu kraj mene i...) Stojati: stoj! / stoji ("Stoj, ko ide?" / "Stoji u tom cosku i cekaj na mene" = stani u taj cosak i cekaj (stojeci) na mene") |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 14.37 ч. 27.10.2015. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
Марко С.
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Студент
Поруке: 31
|
|
« Одговор #23 у: 15.37 ч. 27.10.2015. » |
|
Можда је Пеђа мислио на именицу „стој” за коју не постоји еквивалент са а. Можда је „стаја” тог порекла?
Дакле, сви бисте се сложили са речницима и интернетима и књигама у томе да је боље „Даљински је стајао на столу.” и „Стајао сам на станици.” него „стојао” у тим случајевима. Или оба? Или како? Мени сад то „стајао” не да да спавам. Ја бих рекао да је мешање та два глагола настало непознавањем језика и континуираном неправилном употребом. Можда таквим нијансама није суђено да преживе у народу.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #24 у: 01.19 ч. 28.10.2015. » |
|
Дошло је до вишеструке забуне.
Реч 'стојати' уопште не постоји. Постоји само 'стајати', и то као две засебне речи са различитим значењима, акцентима и коњугацијама: ста̏јати и ста̀јати. Облици са 'о' су део конјугације ове друге речи, а неправилан облик 'стојати' је једноставно настао под утицајем исправних конјугованих облика 'стојим', 'стојиш', 'стоји'.
ста̏јати:
- Непрелазни глагол са само једним значењем: престајати се кретати, престајати са неком радњом ('Побогу, зашто стајеш?').1
- Конјугација: стајем, стајеш, стаје, стајемо, стајете, стају.
ста̀јати:
- Сва друга значења речи 'стајати' односе се на ову реч. Бити лоциран на одређеном месту ('Даљински стоји на столу'), стајати на месту ('На послу морам доста да стојим'), стајати на ногама ('Ноге ме заболеше од стајања!'2), коштати ('То би вам стало неких пет хиљада динара'), одговарати нечему ('Баш му стоји!').
- Конјугација: стојим, стојиш, стоји, стојимо, стојите, стоје.
1Владе, од ове речи је настало то 'Стајка'. Име је наизглед погрдно. Није то више она постојана Стојка, већ Стајка која застајкује, ваљда у раду. Могло је настати по узору на шаљиви надимак особе која је остала у добром сећају, и поред слабије радне навике, па је неко дете именовано по њој. Или се ипак ради о некој данас нестандардној конјугацији? Ни могућност грешке не треба искључити. Тешко је рећи. У прошлости се имена ове врсте нису давала тек тако. Мала је вероватноћа да би неко свом детету свесно дао погрдно име, што донекле ограничава могућности.
2У ову реченицу може да се уклопи и једна и друга реч, зависно од контекста. Ако је бол изазван наглим заустављањем, онда значење одговара речи 'ста̏јати'. Ипак, овакав коментар ћемо најчешће чути од некога ко је провео доста времена на ногама, што одговара другој речи, 'ста̀јати'.
Императив 'стој' је помало проблематичан. Употреба узвика 'Стој! Руке у вис!' није сасвим логична ако се обраћате лопову у бегу. Јасно је да од њега желите да стоји, уместо да бежи, али да би стајао, он прво мора стати - престати да бежи. Наређења се обично дају тако што се наводи жељена акција, а не жељени исход неопходне акције. Мислим да је у случају лопова у бегу прикладнији узвик 'Стани!', док је 'Стој!' на месту при упаду у неки објекат, где (још) нисте у трку. Вероватно цепидлачим.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 02.39 ч. 28.10.2015. од s.z. »
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #25 у: 08.35 ч. 28.10.2015. » |
|
S.z., znam za to gramaticko resenje. Nasao sam ga bio kod Hrvata. Ali nisam mogao proveriti kod nas, a njihova gramaticka resenja su ponekad nesto drugacija: u ovakvom slucaju je pitanje 'korektnosti u gramatici' - prosto izabiranje nekog od mogucih resenja. Primer:
Kod nas postoje 3 pomocna glagola: jesam, biti i hteti, kod Hrvata dva: biti i hteti, a 'jesam' im je oblik prezenta, dok je nas prezent biti (budem, budes...) kod njih proglasen subjonktivom glagola biti.
Tako je i sa ovom dilemom: stajati/stojati versus stajati/stajati
Nemajuci mogucnost da proverim kod nas, napisah: "Verovatno je to u gramatici pojednostavljeno". Okej, ako je tako. Mada, meni se licno to resenje manje svidja.
Naime, mislim da oblik 'stojati' (pa da li je pravilan ili ne, nema sad veze) nije nAstao od oblika za prezent 'stojim, stojis..." - morao je postOjati i koristiti se u narodu, jer imamo licna imena Stojan; Stojadin, Stojko, Stojak...kao i oblik glagola postOjati (postOjim, postOjis...) ili nastOjati (nastOjim, nastOjis...) - a za razliku od nastajati 'nastAjem, nastAjes...) ili ustajati, rastajati, prestajati...
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 09.47 ч. 28.10.2015. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #26 у: 16.05 ч. 28.10.2015. » |
|
У праву си. Ово изнад нисам свесно преузео од Хрвата, али јасно је да постоје две речи 'стајати', што оставља само то 'стојати', које вероватно можемо сматрати верзијом ове друге речи. Верујем да 'стојати' чак и старији облик те друге (или можда чак и обе?) речи. Имам утисак да су облици са 'о' и 'а' некада постојали напоредо, па су се временом стопили - очигледно не сасвим, што објашњава шаролику конјугацију друге речи (понегде видимо 'о', понегде 'а'). Постоји и доста примера где је значење ове две речи нејасно. Рекло би се да одговара једној, а конјугација указује на другу. Вероватно додатан доказ да ствари нису баш тако јасне у пракси. Нисам противник ових вештачких решења - чак их подржавам, јер су неопходна за изградњу нормираног стандардног језика. Волео бих да сус е ауторитети огласили по овом питању.
Извињавам се што нисам боље прочитао претходне коментаре
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 16.09 ч. 28.10.2015. од s.z. »
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
|
