Prekobrojna
одомаћен члан
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
 |
« у: 21.41 ч. 28.10.2009. » |
|
Sve češće viđam da se KAO skraćuje kao KO, sa dugosilaznim akcentom na O (možda je i dužina, ne znam), a ne kao K'O. Sad sam u nedoumici. Čak i neki poznanici, profesori jezika rekoše da može samo k'o (tako ga i sama skraćujem). Kako pronalazite akcente na forumu? Vidim da su na dosta mesta upotrebljeni, a ja ne umem da ih nađem  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.43 ч. 28.10.2009. од Jelena3 »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #1 у: 21.47 ч. 28.10.2009. » |
|
Па ти професори који су ти рекли да се као скраћује на кô апострофом нека прелистају граматику. Ту није дошло до испадања слова а, већ је дошло до сажимања у о. То сажимање не обележавамо дугосилазним нагласком, већ угластим знаком дужине (ˆ). Испадање, тј. губљење слова обележава се апострофом. Погледај овде о употреби акцената. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #2 у: 21.57 ч. 28.10.2009. » |
|
Hvala  Profesorima ne bih rekla da prelistaju gramatiku (ne umem, a nemam ni prava na to), jer među njima ima i onih koji su završili književnost, a nekad davno su me neki ubeđivali da slabo stoje s gramatikom (kod nekih je moglo da se kaže i svo vreme). Gore mi je kako početi to upotrebljavati tamo gde ne postoji mogućnost, a javi se potreba (Kô grom iz vedra neba, npr). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #3 у: 22.04 ч. 28.10.2009. » |
|
Напоменуо бих разлику између реко’ и рекô: прво је скраћено од 1. л. јд. аориста гл. рећи, рекох; друго је скраћено од 3. л. јд. садашњег времена гл. рећи, рекао — случај сажимања а у о. У ЦГ може се наићи и на случај рекâ, где је обрнут случај сажимања.
Нпр.: Ја реко’ да видим шта се ту ради., Рекô је да ће доћи касније.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #4 у: 22.08 ч. 28.10.2009. » |
|
To mi je jasno, s obzirom da u prvom slučaju apostrof zamenjuje h, a u drugom su se saželi a i o. Jedino me brine kako ću to pisati (u elektronskom obliku)...  (i ovo iz prethodnog posta jedva pronađoh) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #5 у: 22.25 ч. 28.10.2009. » |
|
С обзиром на то што пишеш латиницом, има свих акцената, а њих дадох у оној теми. Само ископираш и налепиш где ти треба. П. С. Обрати пажњу на „с обзиром на то што“, ев. „с обзиром на то да“ — тако је једино правилно. Није исправно „с обзиром да“. Пошто је ово језички форум, не узми за зло када те неко исправи.  То овде сви чине с најбољом намером када виде да је неко погрешио. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #6 у: 05.47 ч. 29.10.2009. » |
|
...Пошто је ово језички форум, не узми за зло када те неко исправи. То овде сви чине с најбољом намером када виде да је неко погрешио. Naravno da neću uzeti za zlo! Da sam se plašila bilo šta da kažem, ne bih otkucala ni reč. Па ти професори који су ти рекли да се као скраћује на кô апострофом нека прелистају граматику... Listala sam i ja gramatiku zbog ovoga, ali nisam ništa našla. Imam Stevanovićevu školsku verziju (ne znam da l' se tako kaže, ako već postoji ono dvotomno izdanje koje nemam). |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 05.50 ч. 29.10.2009. од Jelena3 »
|
Сачувана
|
|
|
|
bojanica7
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 10
|
|
« Одговор #7 у: 09.43 ч. 29.10.2009. » |
|
Напоменуо бих разлику између реко’ и рекô: прво је скраћено од 1. л. јд. аориста гл. рећи, рекох; друго је скраћено од 3. л. јд. садашњег времена гл. рећи, рекао — случај сажимања а у о. У ЦГ може се наићи и на случај рекâ, где је обрнут случај сажимања.
Нпр. : Ја реко’ да видим шта се ту ради. , Рекô је да ће доћи касније.
Dobro jutro! Miroslave, zar ovo drugo reko nije 3. l. jd. prošlog vremena, a ne sadašnjeg? I, stvarno, kako pisati to reko u elektronskom obliku? Ja sam dosad pisala rek'o :( |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #8 у: 10.20 ч. 29.10.2009. » |
|
Listanje gramatike vam neće mnogo pomoći oko ovoga, jer ovo nije gramatičko već pravopisno pitanje. Stoga, listajte Pravopis.  Oblik „rekao“ nije niti 3. l. prezenta niti perfekta (molim vas koristite ustaljene lingvističke termine koliko god možete; ako ne možete ili ih ne znate, nije problem, ali ustaljena stručna terminologija, tamo gde je imamo, dakle ova grčko-latinska, nam umnogome olakšava diskusiju negoli svačije svojeručno imenovanje na narodnom jeziku — nažalost, odvratno zvuči, ali jeste tako), nego je oblik muškog roda jednine radnog glagolskog prideva. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.30 ч. 29.10.2009. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
bojanica7
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 10
|
|
« Одговор #9 у: 10.25 ч. 29.10.2009. » |
|
Upravo sam se setila zašto samo čitam ovaj vokabular a ne i pitam nešto ili odgovorim :)
Hvala
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #10 у: 10.34 ч. 29.10.2009. » |
|
Zašto? Tvoja primjedba je bila sasvim na mestu.
Zaista to nije sadašnje vreme već jedan, recimo tako, "prošli oblik" pomoću koga se gradi perfekat, tj. prošlo vreme.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #11 у: 11.11 ч. 29.10.2009. » |
|
Пардонирам, погреших на глупом месту.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Милан
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 50
|
|
« Одговор #12 у: 21.50 ч. 29.10.2009. » |
|
Добро је да је неко ово питао. Док сам гледао серију "Моје драге комшије" на Б92 увек је било у преводу к'о. Забринуо сам се да нисам нешто погрешно научио.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Flyfish
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 7
|
|
« Одговор #13 у: 14.02 ч. 30.10.2009. » |
|
Само да додам да је ко са дугосилазним акцентом заменица, а као и не може да има никакав акценат јер је поредбени везник.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #14 у: 14.14 ч. 30.10.2009. » |
|
Само да додам да је ко са дугосилазним акцентом заменица, а као и не може да има никакав акценат јер је поредбени везник.
Bolje da nisi ništa dodavao... Zamenica ko nema dugosilazni nego kratkosilazni akcenat. Veznik kao ima kratkosilazni akcenat na prvom slogu. Veznici mogu da imaju (i obično imaju) akcenat. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #15 у: 17.16 ч. 01.11.2009. » |
|
Zamenica ko nema dugosilazni nego kratkosilazni akcenat.
Veznik kao ima kratkosilazni akcenat na prvom slogu. Veznici mogu da imaju (i obično imaju) akcenat.
Flyfishа је вероватно за ово прво понело језичко осећање, пошто се у огромном делу Србије изоловано и финално (у акценатској целини) ко изговара ко̑ ( Ко̏ је до̀шао?, али Ко̑ и̏де̄?). Наравно, норма је норма. (Исто се дешава и са шта, в. Ђорђев пример.) А везници, напротив, најчешће нису акцентогене речи. Као, чак, у Једнотомнику није ни акцентовано. Изузеци су од овога обично вишесложни везници, заменице/прилози у функцији везника и неки везници када су посебно наглашени. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #16 у: 08.58 ч. 06.11.2009. » |
|
А везници, напротив, најчешће нису акцентогене речи. Као, чак, у Једнотомнику није ни акцентовано. Изузеци су од овога обично вишесложни везници, заменице/прилози у функцији везника и неки везници када су посебно наглашени.
Ne bih se sasvim složio, bar u vezi sa kao. Ja bih ga nazvao "opciono akcentabilnim", a razmatranje verovatno važi i za druge slične veznike. Naime, kao može biti i naglašen i nenaglašen, zavisno od pozicije u rečenici i intonacije rečenice. (HJP ga daje sa kratkosilaznim, doduše u skraćenom obliku ko je nenaglašen). Složićemo se, najpre, da kao nije klasična enklitika, i da njime može da započne rečenica (vertikalnom crtom ću razdvojiti akcenatske grupe, tj. naznačiti pauze): Kȁodasam|znȁō|dȁćese|òvō|dȅsiti. ali i: Kodasamznȁō|dȁćese|òvō|dȅsiti. Kada se nađe između dve akcentabilne grupe, kao je opciono naglašeno. Oba naredna izgovora su po meni validna (slobodno popravite ako pomešam silazne i uzlazne). Prve verzije, sa naglašenim "kao", imaju blag fokus na drugom delu rečenice: 1)D`ržīšse|tȍga|kȁo|pìjan|plòta. Sméješse|kȁodase|nȉšta|níje|dȅsilo. 2) D`ržīšse|tȍga|kaopìjan|plòta. Sméješse|kaodasenȉšta|níje|dȅsilo. U primerima pod 2), nenaglašeno "kao" se može zameniti skraćenim oblikom "kô". Međutim, skraćeni oblik zaista ne može (ili teško može) primiti naglasak. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #17 у: 13.10 ч. 06.11.2009. » |
|
Дујо, чуј:
1. Ја нисам рекао да никад не може имати акцента, већ да је нетачно да га увек има.
2. Ненаглашено као никако није енклитика, него проклитика (као и сваки други везник).
3. Кажеш да наглашеност зависи од позиције у реченици, а онда за исту позицију наводиш и акцентован и некацентован пример. Даље, не видим разлику између прва два и друга два пара (било да су иза енклитике, било акцентогена реч, ти кажеш да као може бити и акцентовано и неакцентовано).
4. Зашто сажето као (ко̑) не би имало акценат: Др̀жӣ се ко̑ пѝјан пло̀та?
5. Термин акцентабилан не постоји у нашој акцентологији. Речи које су у реализацији наглашене зову се акцентованима, а оне које по природи могу носити акценат — акцентогеним или ортотоничним (вероватно си на њих мислио).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #18 у: 14.12 ч. 06.11.2009. » |
|
2. Ненаглашено као никако није енклитика, него проклитика (као и сваки други везник).
3. Кажеш да наглашеност зависи од позиције у реченици, а онда за исту позицију наводиш и акцентован и некацентован пример. Даље, не видим разлику између прва два и друга два пара (било да су иза енклитике, било акцентогена реч, ти кажеш да као може бити и акцентовано и неакцентовано).
4. Зашто сажето као (ко̑) не би имало акценат: Др̀жӣ се ко̑ пѝјан пло̀та?
5. Термин акцентабилан не постоји у нашој акцентологији. Речи које су у реализацији наглашене зову се акцентованима, а оне које по природи могу носити акценат — акцентогеним или ортотоничним (вероватно си на њих мислио).
U pravu si po tačkama 2-5: pod 2 i 5 sam labavo koristio terminologiju. Pod 3, slažem se da akcentovanost ne zavisi od pozicije u rečenici, nego pre od namere govornika da naglasi određenu sintagmu. Pod 4, takođe se slažem da kô može imati naglasak — moj previd. 1. Ја нисам рекао да никад не може имати акцента, већ да је нетачно да га увек има.
Nisi rekao tim rečima, ali si rekao: А везници, напротив, најчешће нису акцентогене речи. Као, чак, у Једнотомнику није ни акцентовано. Meni ovo prilično snažno implicira da "kao" nije akcentogena reč, i s time sam polemisao. Dakle, slažemo se da kao jeste akcentogena, ali ne nužno i akcentovana reč? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #19 у: 17.42 ч. 06.11.2009. » |
|
Meni ovo prilično snažno implicira da "kao" nije akcentogena reč, i s time sam polemisao.
Dakle, slažemo se da kao jeste akcentogena, ali ne nužno i akcentovana reč?
Ја сам рекао да везници (па и као) најчешће нису акцентогене речи, а податак из Једнотомника није мој став, већ доказ да може бити и неакцентовано. И заиста, само један мали број везника у понекој наглашеној ситуацији може носити акценат. Али изузетак од тога би, мислим, могло бити иако, које је, изгледа ми, чешће наглашено него ненаглашено. На крају, не слажемо се да је као акцентогена реч. Акцентогена реч увек мора да носи акценатску целину, била та реч акцентована ( у ку̏ћу) или накацентована ( у̀ кућу), док као у неким ситуацијама може бити акцентогена, а у неким не (када је проклитика). То би се могло назвати, рецимо, факултативном акцентогеношћу. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #20 у: 17.53 ч. 06.11.2009. » |
|
То би се могло назвати, рецимо, факултативном акцентогеношћу.
...što sam ja ad hok nazvao akcentabilnošću. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #21 у: 18.01 ч. 06.11.2009. » |
|
Не, ти си то назвао опционом акцентабилношћу (што је плеонастично), а после си исти термин користио да означиш чисту акцентогеност („између две акцентабилне групе“).  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #22 у: 18.55 ч. 01.06.2010. » |
|
Samo bih jedno pitanjce još da postavim. Zašto se onda kô retko pojavljuje u tekstovima (udžbenicima, štampi, televiziji)? Jasno mi je da je nepravilno k'o, ali šta ako i profesori jezika tako pišu i još druge ispravljaju?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #23 у: 19.03 ч. 01.06.2010. » |
|
Ништа, брате сестро, имаћемо још неколико генерација деце која то неће научити како треба. Ни ја нисам знала док нисам прочитала на форуму. Нити бих сазнала да нисам прочитала на форуму. И сумњам да ико од мојих познаника и надређених зна за правило (добро, неки морају знати, дружим се ја и са људима који студирају књижевност и са онима који студирају друге ствари а труде се да буду писмени, али већина сигурно не зна. Нити, као што си лепо приметила, има одакле да сазна).
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.06 ч. 01.06.2010. од Соња »
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #24 у: 19.11 ч. 01.06.2010. » |
|
Istina, ni sama to nisam znala dok ovde nisam naučila. Malo mi je glupo da ispravljam pametnije i školovanije od sebe, a možda je još gluplje da se loše osećam što ispadam nepismena. Ma nek sam i nepismena, ne marim. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #25 у: 19.15 ч. 01.06.2010. » |
|
Сам' ти исправљај. Наравно, кад си потпуно сигурна у оно што тврдиш. Код нас смо дошли дотле да мене питају како шта треба писати (мо'ш мислити!); некад лепо знам, па одмах признам, а често замолим за пар минута стрпљења и приступ интернету, како бих могла да посетим форум, па онда описмењујемо заједно. И докле год се трудиш више него они, мање си неписмена од њих (чим примећујеш да их треба исправљати значи да нису довољно школовани). Ето.
Мени су недавно рогови израсли кад сам у "наслову" извесног уговора пристиглог из одређеног министарства нашла: "... у вези пројекта...". Нисам се уздржала и мало сам им ишарала те сироте две стране текста, јер је било још омашки.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.18 ч. 01.06.2010. од Соња »
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #26 у: 19.22 ч. 01.06.2010. » |
|
Malo mi pristojnost ne dozvoljava da ispravljam ljude oko sebe (naročito one koje ne poznajem dobro, kolege naročito). Bila sam sigurna da se nek piše bez apostrofa, ali kad me je koleginica (prof. srpskog) ispravila, bilo mi je neprijatno da joj odgovorim. Ljudi se odmah naljute. Neprijatno mi je mnogo toga da kažem ako me niko ne pita. Kad me pitaju, uvek se plašim da koga nisam uvredila. Prilično smo surevnjivi na svoje znanje, je l'? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #27 у: 19.29 ч. 01.06.2010. » |
|
Та пристојнос' уме да отежава живот. Јес' непријатно, признајем. Али, ваљда ће се некад и то изменити.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #28 у: 19.47 ч. 01.06.2010. » |
|
Nije to ni stvar pristojnosti. Mislim da mi više smeta da se neko naljuti na mene.
Promeniće se to već nekad.
Valjda.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #29 у: 20.58 ч. 01.06.2010. » |
|
(мо'ш мислити) Stavlja li se "inč" ili navodnik ako se mijenjaju dva slova? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #30 у: 21.09 ч. 01.06.2010. » |
|
(мо'ш мислити) Stavlja li se "inč" ili navodnik ako se mijenjaju dva slova? Не мењају се слова, већ се изостављају ( -же-), а ставља се апостроф (Alt + 0146) [’]. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #31 у: 21.14 ч. 01.06.2010. » |
|
(мо'ш мислити) Stavlja li se "inč" ili navodnik ako se mijenjaju dva slova? Не мењају се слова Mijenjaju, al' kad su ti prsti brži od pameti. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #32 у: 21.20 ч. 01.06.2010. » |
|
Аха, ти мислиш „мијењају“ као „узмеш два, не вратиш ниједно“?  Свеједно мора туриш апостроф... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #33 у: 21.31 ч. 01.06.2010. » |
|
Pa ako sam mazn'o dva slova što ne bih "vrn'o" dva apostrofa? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #34 у: 21.50 ч. 01.06.2010. » |
|
Nema veze koliko slova mazneš, uvek koristimo samo jedan apostrof da označimo kako je nešto maznuto; količina nije važna. Dva’es’, mo’š mis’ti, ku’š (< kud ćeš). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #35 у: 22.39 ч. 01.06.2010. » |
|
Pa ako sam mazn'o dva slova što ne bih "vrn'o" dva apostrofa? Da li bi trebalo maznô, vrnô? Ne ispravljam; pitam |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #36 у: 22.40 ч. 01.06.2010. » |
|
Mislim da bi bilo bolje tako. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #37 у: 22.49 ч. 01.06.2010. » |
|
Pa ako sam mazn'o dva slova što ne bih "vrn'o" dva apostrofa? Jesam li to i ovdje fulio tj. jesam li nepravilno napisao? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
