BladeRunner
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Поруке: 19
|
 |
« Одговор #15 у: 00.00 ч. 05.03.2010. » |
|
Bruni Poljubac žene leptira Manuela Puiga Poljubac žene pauka, ne leptira (mada, bilo bi ljepše da je leptir  ). Da ne bude da skrećem sa teme - ništa nisam imao protiv lektire, kada bejah u srednjoj školi. Volio sam i "Anu Karenjinu", i Dostojevskog, a bogami i Crnjanskog, kao i Desnicu. Takođe, ne slažem se sa onim da se neke knjige moraju čitati kad ste mladi, jer ih u suprotnom ne shvatate kako treba. Ne mislim da sada išta bolje shvatam "Malog princa" nego kad sam bio u osnovnoj školi. Tada sam tu knjigu čitao kao bajku, kasnije se desila i ta famozna prva ljubav (davno bješe) pa je i ta knjiga postala romantična, još kasnije sam je čitao kao opis ljudskog društva, ali teško je reći šta je ispravno čitanje ove knjige. U stvari, knjiga je ostala ista, a ja sam taj koji se mijenja. Takođe, teme koje obrađuju klasici su neprolazne. Savjest Raskoljnikova, umovanje Hamleta, putešestvija bez kraja Vuka Isakoviča, pomirenost Ivana Galeba, Njegoševe izreke... to ne može da zastari. To je kao da kažete da su prirodne nauke danas dosadne, jer učenici svakodnevno vise na internetu. Žao mi je, ali prirodne nauke ne zavise od površnosti novih generacija. Ako nisu u stanju da shvate njihovu kompleksnost, to je njihov problem, a ne problem tablice množenja ili Njutovnog zakona. Ne može sve da se zbloguje ili fejsuje, za neke stvari mora malo i mozak da se uključi. Sve ovo, pa i mnogo više, važi za književnost. I da, učenicima TREBA nametati Dostojevskog ili Njegoša. Sigurno je da bi oni radije čitali neki roman Isidore Bjelice, ali koliko će im to zaista u životu koristiti? Jedno ispravno shvaćeno:"Čašu meda jošt niko ne popi..." napraviće od nekoga bolju i plemenitiju osobu. Od trideset učenika, pravi smisao će shvatiti petoro. Pametnome dosta. Bruni Vala, ja Karenjinu NISAM pročitala i ništa mi ne fali. Ovo je tačno samo ukoliko neko čita knjige kako bi udario recku. Da li si nešto izgubila ili nisi nečitanjem "Ane Karenjine" ne možeš da saznaš dok je ne pročitaš. Dakle, rečenica treba da glasi:"Ja sam pročitala Anu Karenjinu i to mi ništa nije trebalo u životu" (ja to mogu da napišem za famoznog Beketa koji me nije ič dodirnuo). Da ne bude zabune (ili popovanja), ja od klasika nisam pročitao Geteovog "Fausta" (iako planiram godinama), ama baš ništa od Viktora Igoa, i ovako mogu da nabrajam do sutra. Međutim, nemam pojma da li mi nešto fali ili ne zbog toga. Ne znam to ni za famoznu Anabelu Basalo, ali javlja mi se da ne propuštam mnogo |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #16 у: 00.01 ч. 05.03.2010. » |
|
Немојте се љутити, али је за правилно доживљавање наведених дела потребан виши ниво погледа на уметност и очекивања од дела. Hm. Da li si pročitao i jednu od knjiga koje sam ja navela? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #17 у: 00.02 ч. 05.03.2010. » |
|
Ја сам, шта ћу, провео један немали део живота проучавајући, махом из обавезе, класике до у детаљ и ни за милион година се не бих могао сложити да су Ана Карењина, Злочин и казна, Горски вијенац... превазиђени.
Ne sumnjam u to, ali koliko danas ima profesora koji su to pročitali na takav način a kamoli sreće da to znaju približiti djeci. S obzirom da sam u studentskom domu vrijeme nerijetko provodio i sa studentima srpskog jezika i književnosti, veliku većinu bih vratio u osnovnu a kamoli dozvolio da mi podučavaju dijete. Ali moram, takav je sistem. Nema provjere, jednom se zaposli i unakazi generacije i generacije. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #18 у: 00.05 ч. 05.03.2010. » |
|
Slažem se s vama u potpunosti da je nastava književnosti kod nas spala na najniže grane, i da joj treba dosta, dosta osavremenjavanja, i to ne samo u lektiri. I slažem se da bi trebalo da deca sama biraju lektiru i onda na času sami analiziraju to što su odabrali da pročitaju, samo mislim da bi izbor ipak mogao biti malo bolji od Koelja i Vidojkovića — neka to čitaju u slobodno vreme ako hoće, a zadatak nastave književnosti i jeste da im usadi ukus za vešalice. Dakle, mogućnost izbora da, ali neograničenog izbora ne. S tim što to ne znači da učenici sa profesorom ne bi mogli na času analizirati i takve romane, zašto da ne, pa da diskutuju o njihovom kvalitetu, temama koje se provlače u šund literaturi, i tako dalje... Ali lektira da im bude obavezna ipak sa spiska vrednijih dela, pa da onda odatle biraju što im srcu drago. Nego, ljudi — Ana Karenjina? Molim vas, pa to je divan roman! Ne znate šta propuštate.  Miroslave, upravo si opisao razliku između žena i muškaraca. Ženama su svakako bliži opisi i realni događaji „sada i ovde“, a muškarci su više zagledani u dubine kosmosa, raspredaju unutarnje borbe i dumaju o nekom višem cilju...  Bruni, hispanoamerički pisci su stvarno nepravo zapostavljeni u našoj nastavi. Borhes jedva da se pominje, ostalo ništa. A to je veliki propust. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.07 ч. 05.03.2010. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #19 у: 00.07 ч. 05.03.2010. » |
|
Ovo je tačno samo ukoliko neko čita knjige kako bi udario recku. Da li si nešto izgubila ili nisi nečitanjem "Ane Karenjine" ne možeš da saznaš dok je ne pročitaš. Dakle, rečenica treba da glasi:"Ja sam pročitala Anu Karenjinu i to mi ništa nije trebalo u životu" (ja to mogu da napišem za famoznog Beketa koji me nije ič dodirnuo). Ma pročitala sam ja Karenjinu, ali to čitanje je bilo kao udaranje recke, zato je i ne računam u "pročitanu"... Sećam se samo da sam se na smrt izdosađivala, kao i sa Ratom i mirom, koji doduše je imao ipak vrlo zanimljive delove uglavnom one koji su se dešavali u gradu, kad dođe do bojnog polja, kuku lele... Tako da ja, iako sam obe knjige pročitala, računam prvu kao nepročitanu, a drugu kao pola pročitanu, jer ako meni knjiga ništa ne kaže, ne natera me na razmišljanje, ne zaokupi me toliko da zaboravim da siđem na svoju stanicu, nego moram da se vraćam, to nije knjiga. Barem ne za mene. Takođe mislim da si Joe, vrlo krut u određivanju nečije umetničke senzibilnosti. Šta sad, ne sviđa mi se Karenjina to znači da volim Karleušu? Mislim stvaaaarnooooo....  Svaka od onih knjiga koje sam ja navela je sto pedeset puta bolja od Ane Karenjine, jer svaka od njih tretira od spoljnih događaja do sasvim unutrašnjih dešavanja unutar jedne osobe. Takođe ima i neobično dugih rečenica (čini mi se da Pedro Paramo ima nekoliko takvih, na par stranica), ali to je ipak nešto drugo. Pa majku mu božju, pa nisu Rusi jedini PRAVI književnici na ovome svetu... Kao da niko drugi nije napisao ništa ozbiljno, do samo Rusi... PS:Jao, jeste pauka, ne leptira, vreme mi je za spavanje, počela sam da brljavim... |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.15 ч. 05.03.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #20 у: 00.12 ч. 05.03.2010. » |
|
Miroslave, upravo si opisao razliku između žena i muškaraca. Smiley Ženama su svakako bliži opisi i realni događaji „sada i ovde“, a muškarci su više zagledani u dubine kosmosa, raspredaju unutarnje borbe i dumaju o nekom višem cilju... Hhahaa.. Jel to ono da muški ne mogu da prate radnju ako u njoj učestvuje više od dve osobe? Šalim se, i moram reći da se ne slažem. Pa baš žene stalno nešto preispituju te sebe, te one oko sebe, mnogo su misaonije nego muški, koji daj samo neku akciju, daj samo da pršti i pljušti na sve strane, da se puca, jurca, lome kola i tako dalje, a radnja kao radnja, nije mnogo bitna... U stvari, mislim da je pogrešno deliti na muške i ženske čitaoce. Svako ima svoj senzibilitet, i pol zaista ništa ne znači da li će neko više oleti akciju ili unutrašnji monolog. Šta god da je, bitno je da te pokrene. Da te naljuti, da te nasmeje, da te natera da razmišljaš. Bilo šta, samo da te ne ostavi indiferentnog. A Karenjina je na mene delovala jedino kao ... Sedativ. Kad god sam je uzela čitati, vrlo brzo bih... Zaspala...  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Шишмиш
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: ждера
Поруке: 126
|
|
« Одговор #21 у: 00.25 ч. 05.03.2010. » |
|
I da, učenicima TREBA nametati Dostojevskog ili Njegoša.
Намет = порез, харач, данак... Зар не? Баш дивне ствари. Па ко још воли да му се нешто намеће? Ко обавезу воли да има? Мислиш ли да сам ја (или ти, или било ко други) заволео Достојевског зато што су ми га у школи наметали? Или је по среди нешто друго? |
|
|
|
|
Сачувана
|
[citation needed]
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #22 у: 00.28 ч. 05.03.2010. » |
|
Šalim se, i moram reći da se ne slažem. Pa baš žene stalno nešto preispituju te sebe, te one oko sebe, mnogo su misaonije nego muški, koji daj samo neku akciju, daj samo da pršti i pljušti na sve strane, da se puca, jurca, lome kola i tako dalje, a radnja kao radnja, nije mnogo bitna... Не слажем се. Управо ми се к**а од таквих филмова (кад их већ помену), то и не памтим кад сам погледао — волим психолошке трилере и драме, мало и утопистичке: 21 грам ( 21 Grams), Кеј пакс ( K-PAX), В као вендета ( V for Vendetta), Клопка, Седам ( Se7en) итд. Волим и Татијеве бозе-комедије о животу свих слојева и томе слично. А можда сам и само нашао добро друштво са којим могу да поделим афинитете. Потпуно се слажем са Ђорђем: Ženama su svakako bliži opisi i realni događaji „sada i ovde“, a muškarci su više zagledani u dubine kosmosa, raspredaju unutarnje borbe i dumaju o nekom višem cilju... То што жене преиспитују себе своди се на то да се поставе у улогу главне јунакиње љубавног филма (који су њихови драгани погледали заједно с њима да их не увреде а већину времена играјући џепни билијар), а онда се преиспитују како би се оне поставиле у ту ситуацију и како би њихова јача половина одреаговала или се поставила. Мушкарци баш размишљају о нечему дубљем, траже неки виши смисао живота. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.38 ч. 05.03.2010. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #23 у: 00.30 ч. 05.03.2010. » |
|
Joj, nemojte tako! Nisam na te stereotipe mislio. Evo, treba neko da ti dođe u goste za pet minuta, a tebi je kuća u neredu. Šta će uraditi žena, a šta muškarac? Žena će za tih pet minuta (generalno govorimo, naravno, ima razlike od osobe do osobe svakako) srediti kuću tako da izgleda kao da nikada nije bila u neredu, svaku stvar će vratiti na njeno mesto, napraviti atmosferu i sesti da dočeka gosta. Muškarac će napraviti još veći nered nego što je bio. Ispreturaće stvari, pogubiće se u prostoru, i kada gost dođe, naći će domaćina zatrpanog džumbusom. To nije generalizacija koju pravim, nego je prosto biološka podela koju nosimo u genima. Žene su mnogo praktičnije, mnogo sređenije od muškaraca, jer su one usredsređene na „sada i ovde“, imaju pregled cele situacije i mogu smisleno da reaguju u skladu s prilikom. Takvima ih je napravila evolucija, najpre jer su one gajile mladunčad i morale su razviti takav način reagovanja i razmišljanja. A muškarci su sasvim indiferentni za trenutno stanje, oni ne gledaju priliku i situaciju nego planiraju unapred, razmišljaju o uzrocima i posledicama, dumaju i postupno razrađuju plan akcije koji će žena u trenutku razraditi i obaviti. I njih je takvima napravila evolucija, jer su oni morali loviti, boriti se za ženku, boriti se za status alfa-mužjaka itd., što se sve odrazilo na njihov način reagovanja i razmišljanja. Polovi, dakle, jesu različiti, a to sam povezao i sa onom Miroslavljevom opaskom o romanima sa deskripcijom i romanima sa unutarnjom borbom glavnog lika. To, naravno, ne znači da su svi muškarci i žene takvi, ili da je to primarna osobina svakoga ili da se ona ne može i izgubiti u nekim ljudima, nego uvek ima individualnih razlika beskrajno, ali ovo je deo neke biološke baze. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.33 ч. 05.03.2010. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #24 у: 00.33 ч. 05.03.2010. » |
|
Ђорђе и ја пишемо исто, једино — свако описује на свој начин! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Шишмиш
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: ждера
Поруке: 126
|
|
« Одговор #25 у: 00.34 ч. 05.03.2010. » |
|
Ženama su svakako bliži opisi i realni događaji „sada i ovde“, a muškarci su više zagledani u dubine kosmosa, raspredaju unutarnje borbe i dumaju o nekom višem cilju... То што жене преиспитују себе своди се на то да се поставе у улогу главне јунакиње љубавног филма (који су њихови драгани погледали заједно с њима да их не увреде и већину времена играјући џепни билијар), а онда се преиспитују како би се оне поставиле у ту ситуацију и како би њихова јача половина одреаговала или се поставила. Мушкарци баш размишљају о нечему дубљем, траже неки виши смисао живота. Где ли је онај смајли што крепава од смеха? |
|
|
|
|
Сачувана
|
[citation needed]
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #26 у: 00.36 ч. 05.03.2010. » |
|
Овај:  ? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #27 у: 00.37 ч. 05.03.2010. » |
|
haha. Miki pazi kako odlučno odbijaš da budeš svrstan u kliše, a s druge strane u isti kliše trpaš sve žene a a za muške opet izmišljaš drugi, tebi prijatniji kliše? Pa JA PREZIREM ljubavne filmove. Toliko su mi dosadni i sladunjavi da mi se povraća od njih. Šta ćemo sad? Ili ti nisi tipičan muškarac, ili ja nisam tipična žena... Jesu polovi različiti, ali ja tu razliku ne bih svodila na tako banalne stvari. Naravno da ima i muškaraca koji od filma ili knjige traže nešto više od akcije (i ne pogube se kad ima više od dva lika), kao što i ima žena koje se smrtno dosađuju sa ljubavnim filmovima i ne zaluđuju se da to što su videle (ako uopšte i pogledaju takav film) primene u stvarnom životu, jer ZNAJU da je to ipak samo film, i da život funkcioniše na malkice drugačiji način... Kao što ima i žena koje su nesposobne da žive u redu, i muškaraca kod kojih je svaka stvar na svom mestu... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Шишмиш
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: ждера
Поруке: 126
|
|
« Одговор #28 у: 00.39 ч. 05.03.2010. » |
|
|
|
|
|
|
Сачувана
|
[citation needed]
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #29 у: 00.39 ч. 05.03.2010. » |
|
Горски Вијенац, На Дрини ћуприја, Ана Карењина, Дервиш и смрт, Злочин и казна... Углавном сам све те књиге прочитао неколико година након гимназије.
Горски Вијенац нисам физички могао да поднесем када се радио у првом разреду, од читања ми је било физички лоше. Ниједна реч није допирала до мене, радња ми је била одвратно досадна, а за сваки стих сам морао да се лаћам објашњења на крају књиге, молећи Бога да је уопште објашњено. Када сам му се у двадесетим вратио, прочитао сам га неколико пута у неколико дана и чинило ми се да ништа боље од тога нисам до тад прочитао. Враћао сам му се стално и знао сам га малтене напамет.
Од Ане Карењине сам бежао као ђаво од крста. Покушавао сам да је читам, није ишло. Када сам чуо радњу од оних који су у читању одмицали или који су са читањем завршили, читало ми се још мање. Извукао сам се тако што сам се дохватио Рата и мира једини у разреду (било је опционо, Рат и мир или Ана), једини одговарао из те лектире и био касније миран цело полугодиште. Ану Карењину сам прочитао са 24 и толики је утисак оставила на мене да сам о роману размишљао недељама. А сећање на анализу Ане Карењине са часова српског није избледило. Када се сетим оних разговора, запитам се шта 15-годишњак уопште паметно може да каже или закључи одатле, шта је у стању да разуме. Вероватно има ко може, ја и моји другови из разреда нисмо.
Не критикујем средњошколски програм лектире, само кажем како сам га ја доживео.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
