Стране топониме можемо пренети према томе да ли осећамо да је друга реч у вишечланом називу заједничко име, као што јесте, па писати малим словом, што сам ја и учинио.
Поменута епизода ми је једна од омиљених, јер је протагониста представљен у правом светлу: једно обично г***о, јер — својски се труди да добије Нобелову награду за мир, па је ишао и у Босну да се бави „добротворним радом“ имајући на уму наречени циљ, а воли и другима да с*** шта и како да раде итд., да не дужимо причу, али ваљда они Швеђани нису толики дудуци.
Знам да постоји песма коју је написао неки познати наш песник у којој уопште нема речи него само слова склопљених тако да лепо звуче. Не могу сад да се сетим ко је то написао и како се зове песма, али питаћу маму, она се вероватно сећа пошто се њој баш свидела.
Уф, надам се да то није „О, мама, зумба, зумба, бакалар“, већ нешто што помену Ђорђе.
