Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  god
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.36 ч. 03.11.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: god  (Прочитано 24634 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
zoranbog
Гост
god
« у: 16.14 ч. 14.11.2009. »

zanima me da li neko zna kada je i kako nastala rec "GOD".  Voleo bih da saznam nesto vise o upotrebi ove reci
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #1 у: 16.32 ч. 14.11.2009. »

Петар Скок у своме Етимологијскоме рјечнику хрватскога или српскога језика каже да је то индоевропска, свесловенска, прасловенска и балтословенска реч временскога значења: 1° светковина, 2° имендан (Водице), 3° annus (чакавци и хрв.-кајк.), 4° колико дрво урасте у годину дана. Још наводи неке примере, па каже да су данас махом непозната три првонаведена значења.

Година је изведено од тога.
Сачувана
zoranbog
Гост
« Одговор #2 у: 18.22 ч. 14.11.2009. »

U redu to mi je prilicno poznato. Ali kad se kaze: Koliko god, Kako god, Sta god,. . . Kako je to pravopisno definisano u nasem jeziku? Nemam pri ruci grmatiku srpskog jezijka (za VI ili VII razred osnovne). Ostarelo se brate a deca otisla svojim putem odavno.
ZB
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #3 у: 18.26 ч. 14.11.2009. »

Петар Скок у своме Етимологијскоме рјечнику хрватскога или српскога језика каже да је то индоевропска, свесловенска, прасловенска и балтословенска реч временскога значења: 1° светковина, 2° имендан (Водице), 3° annus (чакавци и хрв.-кајк.), 4° колико дрво урасте у годину дана. Још наводи неке примере, па каже да су данас махом непозната три првонаведена значења.

Година је изведено од тога.

Možda ne bi bilo na odmet da vidimo šta o tome kaže Fasmer. On tu pominje latvijske reči kao što su gadities 'doći, desiti se, dogoditi se' i slično (reči koje se mogu uporediti sa srpskim goditi, do-goditi, ugoditi, ugodno; latv. gadigs 'pošten, trezven, sposoban), ali, začudo, tu nema latvijske reči gads, koja ima isto značenje kao i srpska godina! A znamo da je rusko год isto što i srpska godina.

Pažljivo prateći Fasmerovu "nit", možda bismo mogli da zaključimo da je on rusku reč god 'godina' svrstao u istu grupu s gotskim goþs 'dobar' (eng. good, nem. gut) i time, na izvestan način, stavio znak jednakosti između ruskog год 'godina' i угодныj 'pogodan'.

U kontekstu glavnog pitanja na ovoj temi, mislim da bi se pre moglo reći da je reč god izvedena od godina. Meni to nekako deluje logičnije: dakle, kada već imamo termin godina, tada tek možemo da nazovemo god po tome koliko drvo naraste za godinu dana. Zapravo, kad bolje razmislim moglo bi da bude i obrnuto, ali onda nije jasno zašto bi se jedna kružna linija nazvala god. Svakako, ovo je veoma zanimljivo pitanje, na koje će, možda, neko ovde dati daleko smisleniji odgovor.

Možda je pravom rešenju najbliži Brückner, koji upoređuje godinu s "ugodnim" vremenom (srp. ugođaj); zato možda reč gadi, u latvijskom, ima značenje 'leto', a, kako vidimo, leto je i u srpskom sinonim za godinu (koliko ti je leta?).


« Задњи пут промењено: 08.50 ч. 15.11.2009. од ArsLonga » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #4 у: 18.35 ч. 14.11.2009. »

U redu to mi je prilicno poznato. Ali kad se kaze: Koliko god, Kako god, Sta god,. . . Kako je to pravopisno definisano u nasem jeziku? Nemam pri ruci grmatiku srpskog jezijka (za VI ili VII razred osnovne). Ostarelo se brate a deca otisla svojim putem odavno.
ZB

Па, требало је да нагласиш шта те тачно занима: да ли речца гȍд, или именица гȏд, што сам већ објаснио, или -год као други, наглашени део општих заменица или прилога са упитно-односним првим делом — нешто ми је кристална кугла у квару... Не знам порекло речци, нажалост.

@ArsLonga: наишао сам и ја на то тумачење, да гȏд потиче од старовисоконемачког gout ’добар’, а ко је сад ту у праву...
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #5 у: 18.42 ч. 14.11.2009. »

U redu to mi je prilicno poznato. Ali kad se kaze: Koliko god, Kako god, Sta god,. . . Kako je to pravopisno definisano u nasem jeziku? Nemam pri ruci grmatiku srpskog jezijka (za VI ili VII razred osnovne). Ostarelo se brate a deca otisla svojim putem odavno.
ZB

Budibogsnama, Zorane, ti nas skroz naskroz zabuni.

Uzgredno pitanje: da li se ovo "budi bog s nama" može pisati zajedno, onako kako sam to gore već učinio?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #6 у: 18.47 ч. 14.11.2009. »

Гȍд речца, други, наглашени део опиших заменица или прилога у којима је први део нека односно-упитна реч: ко год свако, што год све што, какав год било какав, кад год свакад кад, колико год ма колико итд.;

-год речца, други, ненаглашени део сложених неодређених заменица или прилога у којима је први део нека односно-упитна реч: когод неко, штогод нешто, какавгод некакав, кадгод некад, коликогод неколико.

То су дефиниције ових речци.


Uzgredno pitanje: da li se ovo "budi bog s nama" može pisati zajedno, onako kako sam to gore već učinio?

Застарело: будибокснама. Неправилно: будибогснама. Правилно: буди-бог-с-нама или буди бог с нама.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #7 у: 18.48 ч. 14.11.2009. »

@ArsLonga: наишао сам и ја на то тумачење, да гȏд потиче од старовисоконемачког gout ’добар’, а ко је сад ту у праву...

A može li se znati izvor gde si to našao?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #8 у: 18.49 ч. 14.11.2009. »

@ArsLonga: наишао сам и ја на то тумачење, да гȏд потиче од старовисоконемачког gout ’добар’, а ко је сад ту у праву...

A može li se znati izvor gde si to našao?

Не може! Angry  Grin Шала мала — ево овде.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #9 у: 18.50 ч. 14.11.2009. »


Uzgredno pitanje: da li se ovo "budi bog s nama" može pisati zajedno, onako kako sam to gore već učinio?

Застарело: будибокснама. Неправилно: будибогснама. Правилно: буди-бог-с-нама или буди бог с нама.

Hvala na brzom odgovoru!
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #10 у: 18.54 ч. 14.11.2009. »

Упс, мало сам пермутофао: немачка реч је гласила guot.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #11 у: 19.27 ч. 14.11.2009. »

Mislim da si to pogrešno protumačio, Miroslave. Taj znak ≃ ne znači poreklo reči, već ←. Vidi, recimo, natuknice hljeb ili šljem, i tamo je germansko poreklo praslovenske reči označeno strelicom, a ne znakom ≃. Biće da ovaj znak obeležava neku vrstu srodnosti ili kontaktnoga uticaja, a ne izravno poreklo reči iz toga jezika kako ti tumačiš. Evo i ovde uputa: http://hjp.srce.hr/download/12_etimologija.pdf

Hm, ArsLonga... budiboksnama! Samo to ti kažem, pa tumači po volji, kada si mi već ponudio dobar dvosmislen kontekst da se mogu tako izraziti. Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #12 у: 19.42 ч. 14.11.2009. »

Опасно ми скаче по живцима та моја навика да све летимице читам... Roll Eyes Још једном, хвала на исправци.

Ено, тамо међу Знаковима стоји:

Цитат
≃   znak kojim se označuje da etimološka veza između dvije riječi nije neposredna (neposredno posuđivanje, nasljeđivanje ili morfološko izvođenje)

П. С. Еј, ал’ пази који сам ја ћорча: трипут(!) се враћам на страну, и гледам у оно нем. guot, и превидим знак испред: једном кад сам ја погледао, па кад је ArsLonga затражио извор, па још једном да проверим јесам ли добро упамтио... Roll Eyes

Мораћу подробније да читам убудуће.
« Задњи пут промењено: 19.45 ч. 14.11.2009. од Мирослав » Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #13 у: 19.47 ч. 14.11.2009. »

Цитат
Mislim da si to pogrešno protumačio, Miroslave. Taj znak ≃ ne znači poreklo reči, već ←. Vidi, recimo, natuknice hljeb ili šljem, i tamo je germansko poreklo praslovenske reči označeno strelicom, a ne znakom ≃. Biće da ovaj znak obeležava neku vrstu srodnosti ili kontaktnoga uticaja, a ne izravno poreklo reči iz toga jezika kako ti tumačiš. Evo i ovde uputa: http://hjp.srce.hr/download/12_etimologija.pdf

To je nakakva oznaka, slična onoj u matematici/geometriji o kongruenciji, da je nešto približno jednako ili saglasno jedno drugom.

Цитат
Hm, ArsLonga... budiboksnama! Samo to ti kažem, pa tumači po volji, kada si mi već ponudio dobar dvosmislen kontekst da se mogu tako izraziti. Smiley

Čudni su putevi Božji, zar ne?  Wink
Ipak, ni na kraj pameti mi nije na kakvu dvosmislenost ovde ukazuješ. Priznajem, oduvek sam bio malo poteži "na razumevanje". Znaš onaj vic o Bosancu, međedu i bukvi?
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #14 у: 19.55 ч. 14.11.2009. »


П. С. Еј, ал’ пази који сам ја ћорча: трипут(!) се враћам на страну, и гледам у оно нем. guot, и превидим знак испред: једном кад сам ја погледао, па кад је ArsLonga затражио извор, па још једном да проверим јесам ли добро упамтио... Roll Eyes
Мораћу подробније да читам убудуће.

Ama, nemo' da se nerviraš. Tu smo da grešimo, ljudi smo... a i da ponešto naučimo. Kao ja od tebe o "akcenti" i o "budi bog s nama" (u mom kraju bi se reklo "budi bog s nami").  Cool

Ustvari, nije džabe rečeno, da se "na greškama najbolje uči".
Сачувана
Тагови: god bog godina Jarilo 
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!