Dobro, sama zamisao nije "gilding the lilly" — ako je zamisao poboljšati pismo tako da bude "elegantnije, jednostavnije, ekonomičnije pri pisanju", to je sasvim u redu, ali rezultat do koga je ovaj entuzijasta došao nimalo nije niti elegantniji niti jednostavniji niti ekonomičniji od ćirilice koju već imamo — štaviše, čak je i rogobatniji, nezgrapniji i teži za pisanje (ne mogu pisana slova imati takve uglaste krajeve i prelaze kao kod njega, na primer).
Cela motivacija njegova zapravo se svela na to da izmeni isključivo ono što u ćirilici podseća na — latinicu. Tako i sâm piše na nekoliko mesta: "to je latinično, ergo nije lepo tako".
У нашим школама се и данас учи да се ова слова пишу као што је приказано на овој слици. Или као слова којим је писан овај текст, у недостатку бољих.
Ако погледамо старе текстове нашег писаног наслеђа уочићемо да оваквих слова (с изузећем слова Љ, које је Вук увео у нашу ћирилицу касније) нема ни у једном старом тексту. Уместо оваквих слова налазимо слова као што су приказана на следећим сликама.
Поставља се питање, зашто су ликови ових слова промењени и када се то догодило. Зашто слова нашег наслеђа нису примарна слова наше азбуке и зашто та слова наша деца не уче у школи као основна слова наше азбуке?
Као што знате, то је највероватније последица једног од првих налета латинизације ћирилице, само што овог пута тај налет долази преко Русије у облику ГРАЖДАНИЦЕ, у којој су многа ћирилична слова латинизирана, између осталог и да би се Русија и на тај начин приближила Европи.
Тако кажу. Ја не знам, јер нисам стручан за ту материју. Али, посматрајући ликове ових слова, не могу да се отмем утиску да у томе, вероватно, има неко зрнце истине. Слово Л је вероватно настало спајањем латинских слова Ј и I , као што се види на овој слици.
На исти начин је, вероватно, настало и слово Љ.
Слово Д је, да би било у истом стилу, последица ових промена. Једино слово А није подлегло овом стилском нападу, због свог посебног облика.
Има више разлога зашто слова наше ћирилице треба да изгледају као наша стара слова и зашто та слова треба да су примарна у нашем буквару.
Наводимо неке од ових разлога.
1. - Први разлог је да треба да следимо стил и ликове слова нашег наслеђа, а не да усвајамо туђе, лошије.
2. - Ако упоредимо наша слова са овим латинизираним уочићемо да су наша слова стилски складнија ако овој групи додамо слово А.
3. - Наша слова су лакша за рукопис.
4. - Латинизација ових слова се није проширила и на писана слова па ова латинизирана слова одступају од стилског склада ове шире групе слова. Слова нашег наслеђа су у стилском складу са истим писаним словима. Овде треба изузети писано слово Д, које је уствари позајмљено латинско слово ку Q.
Itd. Te onda u svojoj "lepšoj ćirilici" promeni upravo ta slova koja ga podsećaju na latinička — jer su latinička, dakako, "lošija" i "teža za rukopis".
