Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
07.09 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3] 4 5 ... 11
  Штампај  
Аутор Тема: Ћирилица  (Прочитано 73635 пута)
0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #30 у: 17.37 ч. 19.01.2010. »

Дарко, ово што причаш више нема ама баш никакве везе са лингвистиком, већ са политиком. И морам ти још једном рећи, да ми веома смета кад неко ко толико родољупски брани ћирилицу и српски језик, прави правописне грешке. Грчки се пише малим словом ако није на почетку реченице, и тачка се не пише иза редног броја који се нађе у загради. Ако ти је толико стало да се користи "правилно" писмо српског језика, па могао би да се мало потрудиш и да научиш правопис истог.
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #31 у: 17.40 ч. 19.01.2010. »

Примедба је уважена.
Сачувана

Како треба или никако!
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #32 у: 17.52 ч. 19.01.2010. »

Баш зато што српски није приватна својина не може нико да намеће двоазбучје које је противно законима лигвистике.

Да ли је нешто противно законима лингвистике или не, одређују линвисти. Овде пише многи учен и школован свет, а ни од кога тако нешто нисам чуо. Двоазбучје су аминовали и српски лингвисти и српска држава. Мотиви и разлози за то су небитни, јер ми овде говоримо о чињеничном стању, а не о томе како је требало нешто решити у прошлости. А то чињенично стање је да латиница јесте једно од два српска писма. Могле би бити и глагољица, арабица или неко треће писмо да су уведени у употребу као такви, али нису. Понављам, латиница се може и избацити (исто као и ћирилица), али то неће променити чињеницу да је у једном историјском периоду од њеног увођења до њеног укидања она била српско писмо. А пошто још није укинута, а јесте уведена, српска је и даље.

Надам се да се разумемо, битно је да под истим терминима подразумевамо исте појмове и зато сам дао образложење, да не буде оно „Ја о Вршцу, он о Смедереву“. Твој начин употребе придева „српски“ није правилан (погледај пример за град Ниш), а, заиста, разлози које наводиш нису прави разлози, већ накнадно покриће стварних разлога који почивају на ирационалним мотивима (не у негативном смислу, него у смислу да почивају на личним жељама и афинитету, а који су условљени сопственим схватањем националног идентитета и идеологије уопште).
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #33 у: 18.07 ч. 19.01.2010. »

Лингвисти су ти који раде супротно законима лингвистике.

Српска држава није аминовала двоазбучје, јер Устав и његов члан десет прописују једно писмо.

Да српски лингвисти уважавају реалност они би увели у најављени правопис троазбучје, "ћелаву гајевицу" као треће писмо српског језика. Тако да се наши лигвисти нису определили за гајевицу из разлога "таква је реалност".

Прави разлог због чега инсистирам на једноазбучју јесте да ће нам се оно десити без обзира шта наши лингвисти зборе. С тим у вези боље је да се свесно, него да се несвесно, определимо за једноазбучје. Имамо два писма. Скоро сви, да не кажем сви, аргумети су на страни ћирилице као писма за које се треба определити. Шта то може гајевица, а не може вуковица!?
Сачувана

Како треба или никако!
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #34 у: 18.18 ч. 19.01.2010. »

Цитат
Шта то може гајевица, а не може вуковица!?
Управо сам ја тебе то исто питала, али у обрнутом смеру и нисам добила неки задовољавајући одговор. Друго, зашто бисмо било шта укидали? Што ти толико смета двоазбучност?
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #35 у: 18.30 ч. 19.01.2010. »

Можда ми и не би сметало двоазбучје када би оно било могуће, али није. Друго, двоазбучје нигде у свету није призната категорија као језичко богаство.

Свако дуплирање је непотребо и ствара проблеме.

Ако си хтела да ме питаш "Шта то може вуковица, а не може гајевица?" мој одговор гласи: Са вуковицом се недвосмислено могу правилно писати речи попут "инјекција".
Сачувана

Како треба или никако!
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #36 у: 19.09 ч. 19.01.2010. »

Извини, Дарко, али морам се сложити с Белопољанским. Твоји аргументи су више него шупљи и заснивају се на томе "Што је баби мило", а не на објективним лингвистичким критеријумима. Ко каже да двоазбучје није могуће? И зашто није могуће? Па српски језик је живи пример да јесте. И ко каже да нигде у свету двоазбучје није призната категорија као језичко богатство? Осим тога, па шта и да није? Да ли је језичко богатство или није је прво апсолутно нерелевантно, а друго, постојање два писма је реалност српског језика и ту нема шта више да се дискутује. О томе да ли је дуплирање непотребно или није, не иде да се расправљамо, јер је и то потпуно субјективна категорија. Теби је непотребно и ствара проблеме, мени није. А таквих као ти има много, а богами и оваквих као ја. Ради се о личним преференцијама, не о објективном аргументу. Осим тога, ако ћемо већ да причамо о практичности, онда би баш латиница, а не ћирилица, била та која би била практичније писмо, с обзиром да много више народа у свету користи латиницу, а не ћирилицу (из истог разлога је и Ататурк укинуо оне куке и кваке и увео латиницу у турски језик). Но, мени лично, расправа о практичности је да ти право кажем, тотално беспредметна и несувисла, баш зато што је опет, субјективна категорија. 
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #37 у: 19.29 ч. 19.01.2010. »

Не знам само где се двоазбучје одржало, а имало је толико прилика широм света?

Два писма у српском језику су могућа као што је у Републици Србији могуће да буду две валуте у оптицају. Све је могуће. Ми смо имали државу у којој су евро и динар била два платежна средства...

Не знам ко је у свету од лингвиста рекао да је двоазбучје богаствo језика. Да је то тако у Азербејџану се не би у прошлој деценији укинула ћирилица и увела латиница већ би се увело двоазбучје, тј. увела латиница без укидања ћирилице.

Има везе ако се дефинитивно испостави, а испоставило се,  да двоазбучје није богаство јер управо проф. Ранко Бугарски не жели да допусти излажење новог Правописа правдајући се некаквим "двоазбучним језичким богаством" због тога што не знају како да дефинишу којим ће се писмом писати српски језик.

Двоазбучје није субјективна категорија. Рецимо, ја не могу да знам како се један одређени ресторан зове, јер не знам на ком је писму исписан назив. А желео бих да га пријавим инспекцији због неког преступа око хигијене. 

« Задњи пут промењено: 19.40 ч. 19.01.2010. од Дарко Бабић » Сачувана

Како треба или никако!
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #38 у: 20.31 ч. 19.01.2010. »

Лингвисти су ти који раде супротно законима лингвистике.

Српска држава није аминовала двоазбучје, јер Устав и његов члан десет прописују једно писмо.

Да српски лингвисти уважавају реалност они би увели у најављени правопис троазбучје, "ћелаву гајевицу" као треће писмо српског језика. Тако да се наши лигвисти нису определили за гајевицу из разлога "таква је реалност".

Онда нема друге него завршити ванредно филолошки и савладати све оно градиво које један лингвиста мора да зна, па магистрирати, докторирати и бранити лингвистику са ваљаног становишта и са праве позиције, а не причати у празно и учити друге како да раде посао за који су се школовали. Или оно прво што сам сугерисао, доћи на позиције власти и једноставно ставити латиницу ван закона и променити чињенично стање, јер је управо чињенично стање главни разлог српског двоазбучја, а не неки разлози да је то добро или лоше.

Примедба за ошишану латиницу не стоји. Њена употреба није регулисана државним актима, лингвисти о њој не говоре као званичном писму, а њоме се народ уопште не служи осим при примени савремене комуникационе технологије попут мобилних телефона или интернет-дописивања, што спада у неформални вид комуникације, а не формални. Ниједан дневни лист, недељени или месечни магазин не излази на ошишаној латиници, нити се на њој издају књиге.

Прави разлог због чега инсистирам на једноазбучју јесте да ће нам се оно десити без обзира шта наши лингвисти зборе. С тим у вези боље је да се свесно, него да се несвесно, определимо за једноазбучје. Имамо два писма. Скоро сви, да не кажем сви, аргумети су на страни ћирилице као писма за које се треба определити. Шта то може гајевица, а не може вуковица!?

Знаш због чега постоји двоазбучје? Само због неговања и чувања ћирилице из сентименталних разлога и јер смо једини народ који се њоме (у овом, српском облику) користи. Све практичне предности су на страни латинице и када би се уводило једноазбучје, оно би се увело по румунском моделу, а не по моделу који ти предлажеш. Ћирилица само ствара непотребне трошкове, а и у народу је све непопуларнија, иако је држава одређује као примарну. Можда то не видиш из своје перспективе, али под овим околностима борба против двоазбучја је заправо борба против ћирилице, а не против латинице.

И због чега за латиницу користиш тај тако карактеристичан и неуобичајен назив „гајевица“, када се овде ради о писму које се разлике од Гајевог модела латинице и представља хибрид Гајевог и Даничићевог модела? 
« Задњи пут промењено: 20.34 ч. 19.01.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Бојана
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 15


« Одговор #39 у: 21.10 ч. 19.01.2010. »

Пошто је ово већ друга конзерва "црвића" ја бих само нешто питала: по ком резону или по ком праву или већ чему ми у овој земљи Србији имамо два равноправна писма и молим лепо, од када то? Заиста сам тотално необразована.
А што се тиче филозофије све што могу на напишем на ћирилици могу и на латиници онда ево  "Наш ОФФИЦЕ неће радити за празнике"
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #40 у: 13.39 ч. 20.01.2010. »

Цитирано: Belopoljanski
[...] Све практичне предности су на страни латинице [...]

„Све“ повлачи и „свима“, а мени лично ћирилица је практичнија, у мерљивом смислу: за оно што очекујем да радим у, са и над текстом на српском, ћирилица ми одузима мање времена. Дакле, постоји један контрапример твојој тврдњи, па она не може бити тачна у потпуном облику.

Ипак, ако ограничимо тврдњу на то да су неке (уместо све) практичне предности на страни латинице, занима ме које су то? Конкретни примери. (Мени пада на памет бар један и по, али који се не односи на моје потребе.)

Само да напоменем да „волим да пишем стране речи квазиизворно латинички“ не спада у ваљане примере практичности, јер, прво, реч „волим“ означава субјективност (или „ирационалност“, како кажеш), и друго, по самој формулацији захтева латиницу (као кад би се рекло „латиница је практичнија јер је латиница“).

« Задњи пут промењено: 13.44 ч. 20.01.2010. од Часлав Илић » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #41 у: 15.41 ч. 20.01.2010. »

„Све“ повлачи и „свима“, а мени лично ћирилица је практичнија, у мерљивом смислу: за оно што очекујем да радим у, са и над текстом на српском, ћирилица ми одузима мање времена. Дакле, постоји један контрапример твојој тврдњи, па она не може бити тачна у потпуном облику.

Ипак, ако ограничимо тврдњу на то да су неке (уместо све) практичне предности на страни латинице, занима ме које су то? Конкретни примери. (Мени пада на памет бар један и по, али који се не односи на моје потребе.)

„Све практичне предности су на страни латинице и када би се уводило једноазбучје, оно би се увело по румунском моделу, а не по моделу који ти предлажеш.“ Хтео сам да кажем да ми делује да би се, када би се уводило једноазбучје, лакше и практичније увело латинично једноазбучје него ћирилично због обима употребе латинице у штампи, литератури, фирмама и натписима, свом штампаном материјалу, амбалажама производа и сл. Саму практичну предност видим на примерима типа куцања текстова из области математике, технике и природних наука где се често позива на појмове и величине које се означавају латиничним словима – не могу да говорим у тоталу, али дефинитивно је већина математичке, информатичке и техничке литературе и радова на латиници вероватно због овог разлога. Чини ми се да је данас општом компјутеризацијом употреба ћирилице постала много лакша, али време када употреба ћирилице на рачунару није била толико лака, када ни штампање на ћирилици није било толико лако, а ћириличних писаћих машина готово нигде, није толико далеко иза нас. Ето и још једне практичне предности латиничног једноазбучја – довољно је постављање само једног тастатурног распореда на рачунару и да он буде довољан за сав рад, забаву и комуникацију и на српском и на енглеском.

На те ствари сам мислио када сам писао ону реченицу. Грешим ли?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #42 у: 16.16 ч. 20.01.2010. »

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Odumiranje-cirilice/t3267.lt.html

Mišljenje stručnjaka. Mali citat (bold moj):

Ćirilicu svakako treba da sačuvamo, ali iz kulturnih i istorijskih razloga, ne iz utilitarnih. Ja sam godinama podržavao apele novosadskog udruženja "Ćirilica", jer verujem da su im pobude plemenite. Ono u čemu se ne slažem s njima, to je kad latinicu hoće da poklone Hrvatima, nazivajući je "gajevicom", tvrdeći da su Srbi jedini narod koji "piše pismom drugog naroda". Po njima, srpska latinica uopšte ne postoji. Ja i većina mojih kolega smatramo da postoji, još od dubrovačke književnosti pa do naših dana. Same zabrinjavajuće statistike koje "Ćirilica" iznosi – preko 80 odsto latiničkih natpisa u Beogradu, reklame isključivo na latinici i tako dalje – dokaz su da Srbi osećaju i latinicu kao svoju: nisu je sigurno "uzajmili" iz ljubavi prema Hrvatima. Dvoazbučnost je, dakle, naša sudbina, a zakoni treba da nađu načina da ćirilicu zaštite od odumiranja.

1. Što da poklanjamo nešto što je naše drugima?
2. Srbi su se već izgleda odlučili za latinicu. Zašto ići protiv njihove volje?
3. Dvoazbučnost je realnost, svidelo se to nekima ili ne.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #43 у: 18.06 ч. 20.01.2010. »

Цитирано: Belopoljanski
Хтео сам да кажем да ми делује да би се, када би се уводило једноазбучје, лакше и практичније увело латинично једноазбучје него ћирилично због обима употребе [...]

Тачно, уз ограду да ме то о „увођењу једноазбучја“ много не тангира, па слабо и размишљам о томе. Односно, не занима ме тај део о практичности увођења једног писма, него о практичности употребе датог писма...

Цитат
Саму практичну предност видим на примерима типа куцања текстова из области математике, технике и природних наука где се често позива на појмове и величине које се означавају латиничним словима [...]

То су управо текстови који мене занимају, и за које тврдим да ми ћирилица штеди време док их куцам, у односу на време које бих потрошио куцајући их латиницом. То су такође текстови које бих радије читао на ћирилици него на латиници, јер они писани ћирилицом у просеку пружају више информација (тамо где на то већ утиче писмо). Радо ћу дати примере за обе тврдње, ако некога занима.

Текст за који ми је апсолутно небитно којим га писмом пишем и на којем га писму читам, био би, рецимо, неки белетристички или историјски који се бави углавном домаћим просторима.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #44 у: 18.09 ч. 20.01.2010. »

Цитат
Радо ћу дати примере за обе тврдње, ако некога занима.
Mene zanima.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3] 4 5 ... 11
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!