Ћирилица

[Зоран Ђорђевић]

Пошто је ово већ друга конзерва "црвића" ја бих само нешто питала: по ком резону или по ком праву или већ чему ми у овој земљи Србији имамо два равноправна писма и молим лепо, од када то?

   Нисам се још укључивао, иако је ово моја омиљема тема. У ранијим рсправама на ову тему питао сам зашто се у покојној Југославији нису производиле ћириличне писаће машине. Производиле су се само латиничне, иако је технологија потпуно иста. Нико ми није одговорио. Или није знао, или није хтео.
   Моја вршњакиња Бојана је сад са нама, па ће моћи да потврди до које границе толеранције су Срби морали да иду у свему и свачему, а остали нису. Причао сам вам о песми „Тамо далеко“, која је морала да се пева са безличним и уопштеним стиховима: „ ...тамо је домовина“. Хрвати су у то време ладно пјевали лијепу њихову где год су и кад год су хтјели. Страх да ће нас прогласити великосрпским националистима ишао је до самопонижавања и додворавања онома који то ни на који начин нису заслуживали.
   Ипак, тачно је да су за све то најкривљи Срби, али већина вас не памти време кад су се Срби са великим зазором изјашњавали као Срби. Само су се Срби изјашњавали (са врло малим изузецима које су углавном чинили људи рођени у мешовитим браковима) као Југословени, остали, нарочито Хрвати, нису ни помишљали на то.
   Још једну ствар сам рекао, па ћу да је поновим. Имам утисак да Срби ћирилицу доживљавају као писмо полуписмених, основношколски писмених, и да свако ко је имао макар велики одмор у некој средњој школи мисли да ту своју школованост некако покаже.
   Којим су писмом писали Слободан Јовановић, Никола Пашић, Јован Цвиjић и остали шкoловани људи који су свакако знали и латиницу?

[Бојана]

Зоране, све је то тачно.  И још  више тих примера.  Ја сам, као и моја сестра од ујака у Загребу некада давно морала да учим и латиницу и ћирилицу.  Али, када сам јој, у осмом разреду основне школе послала писно написано ћирилицом она га је вратила јер пола није разумела (имам врло читљив рукопис).  А ја сам још кроз целу средњу школу (гимназија) морала да пишем писмени задатак један латиницом-један ћирилицом и тако у недоглед.   Ја поново "кажем" ја сам писменија, немам апсолутно ништа против латинице, али сада, када више (ваљда) никоме не морамо да се удодворавамо, када коначно имамо оно што се зове држава Србија онда ваљда можемо и да користимо то наше писмо.  Али, све је политика па тако и српска латиница (!!!!??) или хрватска ћирилица. 
Не слажем се са колективном одговроношћу ("да су за  све то најкривљи Срби"), не тражим кривце и не могу више да базам по прошлости овог народа, већ покушавам да сада исправим оне неправде (бар мало) и објасним да имамо сјајно писмо, да треба да га користимо што више и на што више места.  Па нисмо ми ваљда једини који имамо проблем што пишемо ћирилицу (мислим у комуникацији математичара, биолога, хемичара и сл. )

[Зоран Ђорђевић]

Пре тридесет година у загребачкој пошти нису хтели да ми приме писмо које сам адресирао ћирилицом. Откачили су ме, врло нељубазно, као да сам писао на арапском. Могло им се. О томе ја причам онима који нису живели у то време. Њима се могло, а нама није. Ни приближно.

[Зоран Ђорђевић]

Не слажем се са колективном одговроношћу ("да су за  све то најкривљи Срби")

Слажем се. Мислио сам на српске продане душе, на оне који су могли нешто да ураде са својих положаја, а нису.

[Бојана]

Сада сам се нешто сетила из те прошлости.  Дођем ја на коло-двор и тражим возну карту за Београд.  Он нељубазно одговори да они продају карте за влак.  А мени онако излете пред целим редом иза мене: " Али ја хоћу да се возим а не да се навлачим".  Поздрав до следеће теме.

[Зоран Ђорђевић]

Зајебавали су нас и кад смо у продавницама хтели да купимо хлеб. Нема, не знамо шта је то. Имали су само крух. И не дају ти док не кажеш крух.

[Belopoljanski]

Да је међу њима онолико много одушевљених Хрвата који би прихватили ћирилицу и који је не би схватали као нешто туђе и силом власти државе наметнуто, или да је међу Србима постојала таква хомогеност у схватању тог проблема, ситуација не би била таква. Али кад већ залазимо у политичке воде, мора се споменути да Срби имају разлог за прихватање латинице због оних крајева и оне књижевности која се сматрала српском, а католичком, а да је латиница међу Србе почела да улази управо у то време када су те идеје биле популарне. Јесу Цвијић, Стерија и Змај писали ћирилицом, али је зато цео Дубровник и цео католички део Босне и Херцеговине (укључујући младог Андрића) писао латиницом и варијантама латинице. Овде историјско-политички говоримо о периоду након Првог светског рата када је идеја о БиХ и јужној Далмацији са Боком Которском у оквиру Србије била политичка реалност и када национална подела у тадашњој Југославији није била јасна, већ замагљена југословенством. Социјалистички период након Другог светског рата и нову Југославију нису Срби доживели са једнаким отпором као Хрвати, а мир и заједнички живот се постижу умиривањем оне стране која није задовољна и која прави проблеме. У таквој атмосфери, за Хрвате ћирилица није представљала ништа друго него апсолутно туђе писмо, а предрасуде везане за то ко га користи и због кога је уведено, оставићу по страни. Латиница јесте туђе писмо у контексту православног српства у Војводини, Црној Гори и Краљевини Србији, али у контексту српства Боке, јужне Далмације и амбиција према територијалном проширењу српске државе на те територије, укључујући и БиХ у којој проценат католика није био занемарљив, а за које се није остављао простор да су било шта друго осим Срби, латиница није баш толико туђа.

Да не идем много у ширину, хоћу да кажем да није у питању вишак или мањак толеранције према туђем писму, већ схватање тога шта је уопште туђе, а шта не, и схватање идеје о националном заједништву. По мени, уопште није чудно што је латиница постала доминантно писмо СФРЈ, а да се ћирилица користила, ето као доказ равноправности и доказ да и она постоји. Имамо Србе који већински стварно нису правили проблем око ње, имамо Хрвате који су већински имали отпор према ћирилици и имамо Муслимане који се ћирилицом нису служили, али су још вукли симпатије и културне везе према Турској, а која је одбацила арапско писмо зарад латинског. Џаба, рецимо, мојој баби анимозитет према латиници, када је на једног таквог долазило њих пет који су фаворизовали латиницу, попут мог деде, за кога је она била симбол нечег новог и нечег „југословенскијег“.

[Belopoljanski]

Зајебавали су нас и кад смо у продавницама хтели да купимо хлеб. Нема, не знамо шта је то. Имали су само крух. И не дају ти док не кажеш крух.

Не знам, мени је црње било када су након 1995. они наши несрећници оданде у овдашњим продавницама тражили крух (а тако и сви Срби из Хрватске и Босанске крајине говоре), па им овде људи псовали матер хрватску.

[Зоран Ђорђевић]

Углавном се слажем, нарочито са овим:

Социјалистички период након Другог светског рата и нову Југославију нису Срби доживели са једнаким отпором као Хрвати, а мир и заједнички живот се постижу умиривањем оне стране која није задовољна и која прави проблеме. У таквој атмосфери, за Хрвате ћирилица није представљала ништа друго него апсолутно туђе писмо, а предрасуде везане за то ко га користи и због кога је уведено, оставићу по страни.

[Madiuxa]

Preterujete, Zorane i Bojana. Ja sam letovala do rata stalno u Hrvatskoj, i iako sam čula za te fantastične priče tipa kruh/hleb i vlak/voz, nikad u životu nisam tako nešto doživela. To je obična demagogija. Ovamo pričate da se ne slažete s kolektivnom odgovornošću, a oboje ste zdušno navalili da ukalupljujete ceo jedan narod u neku vrlo kroatofobičnu sliku koja nimalo ne odgovara stvarnosti. Šta bi Zorane s onim da generalizacije nisu dobre? Nismo li to ovde na forumu pomenuli ne jednom, nego sto i jedan put?

[Madiuxa]

Зајебавали су нас и кад смо у продавницама хтели да купимо хлеб. Нема, не знамо шта је то. Имали су само крух. И не дају ти док не кажеш крух.

Не знам, мени је црње било када су након 1995. они наши несрећници оданде у овдашњим продавницама тражили крух (а тако и сви Срби из Хрватске и Босанске крајине говоре), па им овде људи псовали матер хрватску.

Tačno. To je nebrojeno puta strašnije. Osim toga, čisto sumnjam u te kruh/hleb priče iz doba YU. A ovo drugo je svako od nas video.

[Зоран Ђорђевић]

Šta bi Zorane s onim da generalizacije nisu dobre? Nismo li to ovde na forumu pomenuli ne jednom, nego sto i jedan put?

У праву си.
Ипак, Бојана и ја смо знатно старији и наше искуство се разликује од твога. Можда претерујемо, али приче о влаку и круху ниси сад први пут чула од нас.

Боље да прекинемо.

[Madiuxa]

Ali niste stariji od mojih roditelja. A oni imaju isto iskustvo kao i ja.

A ako insinuirate da sam te SF priče čula od svojih roditelja, gorko se varate.

[Зоран Ђорђевић]

A ako insinuirate da sam te SF priče čula od svojih roditelja, gorko se varate.

То ми није пало на памет.

А ово:

Не знам, мени је црње било када су након 1995. они наши несрећници оданде у овдашњим продавницама тражили крух (а тако и сви Срби из Хрватске и Босанске крајине говоре), па им овде људи псовали матер хрватску.

има своје разлоге и пре рата се није дешавало.

[Belopoljanski]

Tačno. To je nebrojeno puta strašnije. Osim toga, čisto sumnjam u te kruh/hleb priče iz doba YU. A ovo drugo je svako od nas video.

Било је тога још, само није свако на то наилазио. Породици једног мог пријатеља (иначе Мађари) су, на пример, на рецепцији у једном мотелу у једном мањем хрватском месту рекли како немају слободних соба и притом били врло нељубазни, за шта се испоставило да је све то било због нагласка и екавице (што је лоше), а када је након тога отац опсовао на мађарском што ће морати да вози целу ноћ и са породицом наставио да прича на мађарском, добио је информацију да соба ипак има, и извињење јер су мислили да се ради о Србима (што је још горе). А за хлеб/крух причу знам са сопственог летовања. Мада, овде се и у једном и у другом случају ради о другој половини 1980-их када је национализам већ почео да узима маха, ранијег периода се не сећам.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Нагађања о језику > Тема: Ћирилица