d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #75 у: 09.48 ч. 21.01.2010. » |
|
Valjda bi se i srbi iz RS i iz dijaspore trebali nešto pitati??? I oni valjda govore tim jezikom.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #76 у: 10.21 ч. 21.01.2010. » |
|
Бруни, опет ме не разумеш. Наравно да не оправдавам, само објашњавам. Ти питаш : „Pa šta ako se nije dešavalo pre rata?“ Не питаш зашто се није дешавало пре рата. А ја покушавам управо то да објасним. Већ ми је досадило да понављам једно исто – њима се могло, нама није. После, кад псовање мајке хрватске више није било јерес, неки (да не генерализујем) су то једва дочекали да се напсују и за све оно од раније. Не знам зашто оно што напишем изгледа као неко оправдавање. Баш се трудим да будем коректан и разложан. Иначе, да будем искрен, у личним контактима са колегама Хрватима (било је то пре рата), нисам имао никаквих проблема, чак ни ситних провокација.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #77 у: 10.37 ч. 21.01.2010. » |
|
Belopoljanski И због чега за латиницу користиш тај тако карактеристичан и неуобичајен назив „гајевица“, када се овде ради о писму које се разлике од Гајевог модела латинице и представља хибрид Гајевог и Даничићевог модела? Да, у питању је Гајево-Даничићево писмо. То је скраћење назива за које предпостављам да никоме не смета и не збуњује га. За новојулијански календар се каже да је миланковићевски календар. Заправо се ради од Типрковић-Миланковићевом календару, више Трипковићевом него Миланковићевом и поред тога се користи скраћена верзија - Миланковићев календар. Сада када сам ово разјаснио да пређем на конкретно. Мени је постало тешко да пишем синтагму "грчко писмо" па са се пребацио на једну реч - "хеленица". Исто, арапско писмо - арабица. Потребно ми је да именујем данашњу изведену латиницу која се користи у српском језику да би се боље разумели. Када користим израз "гајевица" више пута ми се десило да ме питају: "шта?", "како?", "од када?", "због чега?" и тако даље. И можда последњи разлог, реч "гајевица" пара уши. Сам призвук речи је двосмислен. Провокативан, не зна се да ли је то пежуративан назив. Зоран Ђорђевић Нисам се још укључивао, иако је ово моја омиљема тема. У ранијим рсправама на ову тему питао сам зашто се у покојној Југославији нису производиле ћириличне писаће машине. Производиле су се само латиничне, иако је технологија потпуно иста. Нико ми није одговорио. Или није знао, или није хтео. Постоји објашњење зашто се ћириличке писаће машине нису производиле и још важније, зашто су одједном повучене из државне администрације. Надам се да имате времена за ишчитањање овога списа: Захтев за усклађивање Правописа српског језика http://www.cirilica-beograd.com/%D0%94%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9C%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90/2009-12-17-16-16-58.htmlДАДО Valjda bi se i srbi iz RS i iz dijaspore trebali nešto pitati??? I oni valjda govore tim jezikom. Wink И питани су. Професори српског језика из Републике Српске се такође залажу за "један језик-једно писмо". Већ су се определили за које су писмо.
|
|
« Задњи пут промењено: 10.40 ч. 21.01.2010. од Дарко Бабић »
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #78 у: 11.25 ч. 21.01.2010. » |
|
ДАДО Valjda bi se i srbi iz RS i iz dijaspore trebali nešto pitati??? I oni valjda govore tim jezikom. Wink И питани су. Професори српског језика из Републике Српске се такође залажу за "један језик-једно писмо". Већ су се определили за које су писмо. Pa nemaju profesori nekakvo ekskluzivno pravo da odlučuju o tome. Jezik je njihov onoliko koliko je moj i svačiji drugi. Oni samo mogu da daju svoje mišljenje ili eventualno neke stručne preporuke ukoliko se stvarno usaglase. Poznajem i nekoliko profesora srpskog jezika koji dvoazbučnost smatraju prednošću. I ako bi se desio referendum u RS po ovom pitanju, odmah bi dobio neku političku etiketu u stilu "odbrane nacionalnog identita". Sam ishod takvog glasanja bi bio očekivan. I ja smatram da je dvoazbučnost prednost. Latinicu i ćirilicu jednako koristim i u mojoj glavi nikad neće biti ugrožena. Pozz
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #79 у: 11.30 ч. 21.01.2010. » |
|
Никада до сада нисам нити од једног професора добио аргументацију како двоазбучност представља језичку предност. Пуко навијање је ништавно.
|
|
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #80 у: 11.46 ч. 21.01.2010. » |
|
[...] Samo mi molim te objasni na šta si mislio ovde pod latinički starog/novog kova? Старог кова — која се користи углавном као и ћирилица, односно где је транскрипција примаран метод преношења имена. Новог кова — „без транскрипција“, тј. примаран метод квазиизворно преношење. Придеве „старог“ и „новог“ изабрао сам по томе што је овај први начин употребе латинице био чешћи раније, а овај други све више преузима примат, у типовима текстова које ја обично читам. (Мислим на српску праксу, хрватска је одувек била „новог“ типа.) Što se tiče razlike te tri knjige... Pa ipak mislim da za to nije krivo pismo, već oni koji su priređivali knjigu. Sve što se našlo u ćiriličnoj, nije imalo nikakvog razloga da se ne nađe i i preostale dve. Pitanje je izbora priređivača knjige. Могло је, могло је… али није. Ово није изоловани пример. Преврнуо сам још неколико техничких књига на српском које имам. У пет старолатиничких, свуда су давани изворни облици при првом помену; додуше, само изворни облик у загради, без просторно-временске одреднице. У четири новолатиничке, нема никаквих додатака уз квазиизворна преношења. Значи, опет, чист губитак информације од једног до другог. Свако је слободан да теоретише зашто је ово овако, али је тако: у просеку, у техничким областима којима се ја бавим, идући од ћириличких преко старолатиничких до новолатиничких књига, информације (на које може да утиче писмо) постепено само изостају („монотоно опадају“ :).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #81 у: 13.07 ч. 21.01.2010. » |
|
Имао сам времена и хвала ти. И Бојана је питала од када је латиница друго српско писмо. Издвојио сам ово. 1. На страни 23: Анкета је расписана по налогу комуниста са циљем да се преко српских лингвиста изврши притисак на политичко руководство Србије да измени одредбу о ћирилици као једином српском писму у Уставу Србије из 1947. године. Комунисти су били свесни да не могу декретом наложити да се уместо српске ћирилице уведе хрватска латиница (неки су мислили да је то било могуће 1945. одмах на крају рата), али су ову претњу ипак упутили српским лингвистима.. 2. На страни 24: Неколико година после Новосадског договора у другој Југославији Тито почиње обрачун с „великосрпским националистима и ранковићевцима“ који је искоришћен за појачавање прогона ћирилице из администрације, књижевности, медија и других области употребе. Дају се партијске препоруке да се књиге, часописи и новине не штампају више на ћирилици, него на латиници. 3. На страни 26: Хрватска латиница је Србима највише и најчешће насиљем натурена у време диктатуре Јосипа Броза а оберучке је прихваћена од српских комуниста и од многих српских лингвиста.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #82 у: 14.19 ч. 21.01.2010. » |
|
Što se tiče razlike te tri knjige... Pa ipak mislim da za to nije krivo pismo, već oni koji su priređivali knjigu. Sve što se našlo u ćiriličnoj, nije imalo nikakvog razloga da se ne nađe i i preostale dve. Pitanje je izbora priređivača knjige.
То се и мени чини. Сама одлука да се у таквим текстовима користи ћирилица подразумева много већи степен педантности и обраћања пажње на детаље и не допушта ону количину аљкавости каква је могућа при писању латиницом.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #83 у: 14.38 ч. 21.01.2010. » |
|
Дарко, овде се опет логички недоследно дискутује и покушава се на основу (можда) неспорних историјских чињеница доказати нешто што није много у вези са темом разговора. Латиница данас није друго и најраспрострањеније српско писмо због аргумената „за“ и „против“ или због својих квалитативних предности или мана у односу на ћирилицу, нити је двоазбучност легализована због својих евентуалних предности у односу на једноазбучност. Читава прича о двоазбучности и латиници стаје у оно „Родило се дете, ваља га љуљати“. Оно што ја кажем да је небитно, а што се прича о прошлости, значи да није битно ни да је сам Хитлер увео у Србији латиницу и да је пушкама терао Србе да њом пишу, већ су битни једино важећи став државе и лингвиста, као и сама распрострањеност писма и срођеност народа са њим, а они су такви да недвосмислено кажу да ћирилица јесте једно од два писма српског језика и, понављам, чак и ако би се то укинуло, остала би чињеница да је у овом периоду у којем живимо, латиница била српско писмо. Није спорно разговарати о томе да ли је то решење добро или лоше и можемо ли језик и азбучност уредити на бољи начин од садашњег, али су такве приче други пар чарапа са причама о томе како латиница није српско писмо, јер она то јесте. Видим да волиш аналогије, па ћу поставити једну. Због чега је српско православље српско и словенско, када са Словенима и Србима нема везе, већ им је на силу наметнуто? Због чистих словенских елемената који су уткани у њега, попут паљења Бадњака или преноса особина словенских богова на хришћанске свеце и Христа самог, као и због прихватања чисто српских елемената, попут слављења славе. На исти начин је и латиница српска, јер подразумева латинско писмо прилагођено словенском гласовном фонду (Š, Č, Ž) и у себи носи један чист српски печат (слово Đ).
Овде можемо причати о разлозима оправданости оваквог става какав влада данас (ја му видим и логичко оправдање, јер први латинични натписи на српском језику у мом граду нису од 1945, него од 1918. па надаље), али понављам само да се не смеју бркати бабе и жабе, а управо бркање баба и жаба је жигосање латинице хрватским печатима у једном врло ксенофобичном маниру, па на основу данашње строге одељености и анимозитета између свега српског и хрватског, говорити како она „није српска“, а српском уопште и није проглашена са освртом на такве разлоге, већ због нечег сасвим другог.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #84 у: 14.47 ч. 21.01.2010. » |
|
Jedne večeri, par bošnjaka se napilo u kafiću, polupali su par stvari iz inventara i počeli da bježe. Petnaestak stanovnika toga mjesta je odmah reagovalo i potrčalo za njima uz povike: "Jebemo vam mater balijsku, turci, ovdje ste došli da pravite sranje, i sl."
Ruku u vatru stavljam da se to desilo u Srbiji, isto bi bilo od A do Š. Zapravo, moram prizati da mi je neobčno da čujem Hrvata da nekog zove balijom i Turčinom. Toga sam se sita naslušala samo od Srba. Будимо прецизни, па као што смо говорили о Хрватима из Хрватске, рецимо да се овде ради о Србима из Херцеговине и Босне, то јест о онима са оног подручја где се водио српско-муслимански рат. За то подручје знам један случај где је једна жена (избеглица из Хрватске у РС) замало линчована јер носи презиме, у Хрватској карактеристично српско, а које је у Босни изразито везано за Муслимане. Од Срба из Санџака, Црне Горе и Београда, где такође живе заједно са Бошњацима, овако нешто ћеш далеко ређе чути. То називање балијама, власима, шокцима, циганима је карактеристично за полудивљу Херцеговину и све три конфесије оданде. За спорадичне инциденте и хрватско-бошњачку нетрпељивост у западној Херцеговини и јужном приморју сам и ја често чуо.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #85 у: 16.22 ч. 21.01.2010. » |
|
Сада ће Дарко Бабић који је из српског језика на писменим задацима углавном добијао јединице и двојке да одговори једном еминентном језичком стручњаку као што је Иван Клајн. Svaka ti čast na hrabrosti.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #86 у: 21.12 ч. 21.01.2010. » |
|
Сада ће Дарко Бабић који је из српског језика на писменим задацима углавном добијао јединице и двојке да одговори једном еминентном језичком стручњаку као што је Иван Клајн.
Ово је било мало надобудно, али у тадашњим међурепубличким односима, у ономе око чега се споримо, наука у којој је Клајн ауторитет за све нас била је споредна.
|
|
« Задњи пут промењено: 21.14 ч. 21.01.2010. од Зоран Ђорђевић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #87 у: 21.35 ч. 21.01.2010. » |
|
Ja koliko vidim, ni sad joj se ne pridaje mnogo veća važnost.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #88 у: 22.10 ч. 21.01.2010. » |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #89 у: 22.24 ч. 21.01.2010. » |
|
Бруни, опет ме не разумеш. Наравно да не оправдавам, само објашњавам. Ти питаш : „Pa šta ako se nije dešavalo pre rata?“ Не питаш зашто се није дешавало пре рата. А ја покушавам управо то да објасним. Већ ми је досадило да понављам једно исто – њима се могло, нама није.
Pa šta ako se njima tad moglo, a nama nije? Da, Zorane, i ja se sećam da mi je teško prelazilo preko usana da sam Srpkinja, kao da je to nešto loše. Međutim, godine su prošle, stvari se promenile i više se tako ne osećam. Međutim, ne pada mi na pamet da (kao vi, i Bojana) neprestano ponavljam jedno te isto, da stalno podgrevam tu gorčinu i da to loše osećanje održavam živim. Eto, oni su mogli pre pedes godina mi ne. PA ŠTA? Jel SAD vi možete? Možete. I tu bi trebalo da se završi priča. DOKLE bre, braćo Srbi da gledamo unazad, na stare i prastare uvrede koje su nam nekad neki narodi naneli? Čak, ne narodi, nego njihove vođe. Zaboravljate da su isto tako Srbi nanosili uvrede drugima. Šta ćemo s tim? Ne, nemojte mi odgovoriti, ZNAM! Merićemo čija je uvreda bila teža. Ko je koga više povredio, ko je nečovečniji bio. Čemu to, pitam se? Čemu? Pa zar ne vidite i vi i oni, da time samo sebe povređujete, da time ne dozvoljavate pre svega SEBI da krenete dalje, da nastavite da živite život? Živite u prošlosti, jedite se zbog prošlosti, gubite živce zbog prošlosti. A prošlost se ne da izmeniti. Pa daj onda majku mu božju, daj onda da probamo barem da izmenimo budućnost, da nam ne bude ista kao i prošlost. Ili vam je potpuno svejedno? Iskreno se nadam da će se i srpski i hrvatski političari opemetiti, dok ne bude kasno, jer zaista ne bih volela da vidim jednog dana naša dva naroda u istoj situaciji u kojoj se nalaze trenutno Izraelci i Palestinci. A to je bezizlazna situacija. После, кад псовање мајке хрватске више није било јерес, неки (да не генерализујем) су то једва дочекали да се напсују и за све оно од раније. Da li to, nedajbože, opravdavate takvo prostačko i šovinističko ponašanje? Не знам зашто оно што напишем изгледа као неко оправдавање.
Možda zato što ipak negde u dubini duše mislite da nije u redu to što govorite. Иначе, да будем искрен, у личним контактима са колегама Хрватима (било је то пре рата), нисам имао никаквих проблема, чак ни ситних провокација. Zašto se onda ne sećate tih lepih stvari, nego uvek izvlačite ono ružno? Doista, nikada nam niste ispričali nešto lepo što ima veze sa njima, tako da je ova izjava, za mene, pravo iznenađenje. I osveženje.
|
|
« Задњи пут промењено: 22.30 ч. 21.01.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
|