Да ли је латиница дефинисана као једно од два стандардна писма српског језика?
Није!
Узми прочитај још увек важећи правопис српског језика из 1993. У њему се помињу писма „нашег“ језика, на једној страни ћеш наићи на слику упоредно дате Вукове ћирилице и Гајеве латинице, а испод тога пише српскохрватске азбуке?!? И то када су Хрвати већ увелико одвојили своју државу и језик. Нигде се не помиње писмо српског језика, већ само да се „наш“ језик пише и овако и онако. . . .
Да ли се користи у Србији и међу говорницима српског језика? Користи се. То је све што је битно. А још и допунско, да ли је распрострањенија и популарнија од ћирилице? Јесте.
Да, да ли је чињеница да су Срби једини народ који за свој језик све више користи туђе писмо, и то и државне институције, упркос Уставу и законима. Истина је.
То је слично као да си рекао, да ли је истина да имамо криминал, проневере, разбојништва, да се закони у Србији не примењују или се примењују селективно? Истина је, али то не значи да се с тим фактичким стањем треба помирити.
Побогу, људи, понашате се као да је неко прилагодио јерменско писмо или јапанску хирагану српском језику, а да за то писмо нико нити зна нити га користи, а неко безобразно покушава да га прогласи, замислите молим вас, за СРПСКО. А зна се да Срби ОДУВЕК говоре једино српски, пишу једино ћирилицом, верници су једино православне цркве, поштоваоци једино јулијанског календара и једине су им боје црвена-плава-бела. . . А то што се тај језик разликује од језика наших предака од пре пар векова, што та ћирилица нема ни пуних 200 година, а застава ни 150 и што и све остале „одувечне“ категорије стају само у најновију историју, то мачку о реп.
Побогу, Срби су једини народ у Европи који има праксу двоазбучја, једини народ коме се публикације каталогизују као туђе јер користи писмо каталогизовано уз други језик, зар то није довољно да човек почне да размишља??
За тај став Унеска, који је тотално бесмислен јер припадништво српској или хрватској књижевности није могуће утврдити на основу језика већ једино на основу националности (читај: опредељења) аутора и јер је латиница међу Србима и у Србији присутнија него ћирилица, већ сам питао овде, али неке анализе тог става није било, већ се само споменуо.
Није реч о књижевности већ о језику. Постоје дела америчке књижевност и она су наравно на енглеском језику.
Публикације на Гајевој латиници и тзв. „нашем“ језику се сврставају међу публикације писане хрватским језиком, не знам шта је ту нејасно?
Такав став је будалаштина и он није одржив. . . Мислим, ко је толико луд да поверује да ће се Павићев Хазарски речник наћи негде уврштен у хрватску књижевност исписану на хрватском језику само зато што је издаван на латиници? И још ти, Радашине, за нешто толико бесмиселно говориш да је „с пуним правом“. Везе с мозгом.
Ти баш не разумеш да се Павићев Хазарски речник може објавити и на Гајевој латиници и на Вуковој ћирилици. Пошто су нам језици слични (de facto исти, да не кажем да су нам Хрвати захваљујући нашем „прагматизму“ како рече неко горе узели језик и преименовали га), уколико се публикација води Гајевом латиницом, сврстаће се међу дела писана хрватским језиком, јер је такав критеријум UNESCO-а.
Дакле, нико не спори и неће спорити да је Милорад Павић српски писац, али за пар деценија или дуже подразумеваће се да је радио и стварао на хрватском језику (да је био štovatelj хрватске културе или шта већ. . ).
Тако је и са осталима, дакле то што ми Срби данас јако пуно користимо хрватску верзију латинице, то само значи да ће се једном кад иза нас остану само писани трагови подразумевати да смо користили хрватски језик, мање је важно да ли из незнања, заблуда, дивљења према Хрватима или због тога што нам је био лакши од српског.
Па зар немамо нешто слично у Ирској, а и још понегде? Ирци се и данас зову Ирцима, али говоре енглеским језиком, само мањи део популације користи ирски, иако се држава труди да га оживи, обавезан је у школама, натписи су двојезични итд. . .
Да ли је овде ико икада у животу чуо да су Румуни прешли са ћирилице на латиницу, да су Турци прешли са арапског писма на латиницу, да су Монголи прешли са латинице на ћирилицу и сличне промене и увођења новог писма? Шта то значи? Да турска латиница није турска, само зато што је нису користили пре 200 година? Или турска не би била само да су се и њихов језик и нација поделили на више делова, па један наставио да користи арапска слова, а један не?
Наравно, Румуни су сели, решили да у неком року (спроведен рок је био 60 год) пређу са ћирилице на латиницу, и осмислили варијанту латинице за свој језик. Турци такође.
Па и данас имате државе (Азербејџан, Узбекистан) које су одлучиле да замене писмо, њихови лингвисти су сели за сто, направили варијанту латинице за њихов језик, регистровали је, и дали рок од 10 год (Азербејџан) у коме се има урадити прелазак.
Где ти ту видиш сличност са српским случајем??
Додуше, наш „врсни“ лингвиста Милан Шипка је пре око 2 године предложио да се замене двослови lj, nj, dž, и да се тако направи српска латиница, која би као таква била регистрована уз српски језик.
Указао је на то да би такав корак био по њему не само користан него и неопходан јер (по њему) српски језик се све мање пише ћирилицом, а све што се напише на Гајевој латиници се води као да хрватски језик (то су његове речи). Можеш на гуглу да нађеш његове интервјуе, јасно је да српски лингвисти знају за то да је гајевица хрватско писмо, али се то прећуткује и нацији се сервира прича о два писма, богатству итд. . (како ли се само други не сетише да буду тако богати)
Помиње се двоазбучност. . . Опет понављам, двоазбучност је једини начин да се ћирилица уопште и одржи и доживи било какву ренесансу, јер је потпун прелазак са латинице на ћирилицу у овом моменту и са оваквим расположењем јавности и стручне јавности немогућ. Апсолутно немогућ. А чак и када би се прешло, опет би ових неколико латиничних деценија остале заувек уписане као период када се латиница користила као српско писмо. Или би можда неко сваку српску написану реч латиницом прогласио за хрватски језик? Немојмо причати будалаштине.
Двоазбучност је неодржива на дужи рок јер је непотребна, да није тако многи би је имали, јер су многи народи и језици кроз историју мењали писма. Сам си навео Румуне и Турке, што они нису задржали два писма, ако је то нека предност и богатство? Докле ћемо се понашати као будале, зашто мало не погледамо около, зашзо не употребимо мозак??
Зависи шта подразумеваш под стручном јавношћу. Ако су теби стручњаци људи типа Ранка Бугарског, који тврди да говори српскохрватским језиком, или Иван Клајн, који тврди да нам је латиница у језику неопходна због математике и физике (?!?!), Павле Ивић, Мато Пижурица и цела та гарнитура сербокроатиста, онда у реду, али нека они праве српскохрватски или југословенски језик о нечијем другом трошку, а не о српском трошку и на српској грбачи.
Не знам да ли си упознат да се једно време у Босни српски језик записивао и арабицом. Па арабица опет није српско писмо, и није ни била, него је језик био под окупацијом Турака, као што нам је данас још увек под окупацијом Југословена и Сербокроатиста.
Да, да ли Иранци пишу арапским писмом, или Арапи пишу иранским (персијским писмом)?
А ако ћемо да цепидлачимо, и то итекако умем и томе ови разлози које наводиш, Радашине, не могу ништа. На слици коју си представио, јасно се види да је хрватски латинични еквивалент слову Ђ (тако барем пише) дифтонг DJ, док српска латиница користи слово Đ. А то слово је у латиницу увео један Србин из Новога Сада(националност није битна, али је понекад треба натукнути на нос) коме и име почиње на то слово и који је писао и говорио на српском. И то једно мало слово Đ, та мала цртица којом је прецртано слово D, велика је ко кућа, а јака као камена тврђава која је потпуно отпорна на стрелице на које су стрелци нетачно урезали „гајевица“.
Да, али не знаш позадину приче о ђ, и о Ђуру Даничићу, првом секретару ЈАЗУ (југославенска академија знаности и умјетности) са седиштем и Загребу, из 19. века.
Ђ. Д. је половином 19. века, после састављања Гајевог латиничког састава и његовог прихватања, радећи на месту секретара ЈАЗУ предложио замену тада 4 двослова lj, nj, dž, dj, једнословима ł, ń, ĝ, đ.
После дужег разматрања његовог предлога, вође илирског покрета су прихватиле само замену двослова dj.
Питање је зашто нису прихватили и замену осталих двослова?
Одговор је прост, нису желели да ризикују цепање нове хрватске нације, која је била тек у формирању. Наиме, кајкавци, слично Словенцима, не користе ни љ ни њ, а ни џ, већ их (љ и њ) изговарају раздвојено (Лјублјана, Целје, горенје итд. . . ).
И овде се види да је Гајева латиница прављена за потребе Хрвата.
Али да се вратим на Ђура Даничића. Он јесте био Србин, јесте био из НС, али је радио где је радио, дакле као што си рекао националност није битна, човек је био хрватски културни и јавни радник (кажем ово без имало злобе, јер Срби и Хрвати у то време нису били непријатељи нити је Ђ. Д. могао да зна ште ће се десити за 100 год. ), био је извођач радова за хрватску ствар коме су инвеститори (вође илирског покрета) прихватили и одобрили један рад, тј, део.
А то што ти тврдиш да је та цртица нека наша тврђава (мени се пре чини да се ти хваташ за њу као сламку спаса), то је исто кад би данас Италијани рекли да су Високи Дечани италијански манастир, јер је ето Стефан Дечански и по списима, а и по народној песми довео зидаре из крајева данашње Италије, и ти зидари су уствари зидали манастир, наравно да није краљ својим рукама.
Али ето, то је твоја логика, а Високи Дечани су ипак задужбина Стефана Дечанског. . . .
]
