Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #120 у: 21.19 ч. 23.01.2010. » |
|
Зато што уопште није поента, али ни најмање, у постојању некаквих „нас“ и „њих“, нити да је неко бљак, а неко супер, па ти можда покушај објашњења да је такво тумачење свега написаног погрешно, брзоплето, нетачно и далеко од поенте делује као правдање, али оно то није. Не можеш некога оптужити за нешто, а затим сваки његов покушај да објасни о чему се заправо ради тумачити као правдање од тих оптужби... Мислим, може се на такве оптужбе и не одговарати, али одговор на њих није правдање него покушај разјашњења. Очигледно, безуспешан.
О чему ти то? Мислим, стварно нема смисла да мене оптужујеш за нетолерантност, а онда да у неком следећем посту заступаш управо оно што си наводно код мене критиковао. Дај човече, одлучи се који ћеш став заступати. Није ти ово ни први ни последњи пут да ме спопадаш за нешто, а онда у следећем посту у одговору неком другом заступаш исто оно што си у мом посту критиковао. Ко тебе схвати, свака му част. Или ти је једноставно гушт да будеш мени антипротиван? Стварно те не капирам. ПС:Заправо, што више читам овај твој пост, морам признати да уопште не капирам сврху истог. Али апсолутно. Шта си уопште хтео да кажеш истим?  ? Или није ни важно, битно је да се Бруни критикује... А? |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.28 ч. 23.01.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #121 у: 21.25 ч. 23.01.2010. » |
|
Šta je bre s ovim linkom? Da li to ja negde grešim ili je nešto drugo u pitanju? Директни линкови са Википедије овде нису добро дошли, а за то је крива сама Википедија. Међутим, уколико желиш да ипак даш линк на неки чланак са Википедије, провуци га кроз http://www.tinyurl.com. Тако ће и вукови бити сити, и овце на броју  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #122 у: 21.51 ч. 23.01.2010. » |
|
Pa i da je falsifikat, kako veliš (a nije), dobro bi nam došao ako smo iole pametni. Uopšte ne mogu da razumem ljude koji ovako uporno tvrde da je latinica isključivo "hrvatsko pismo". Belopoljanski ti je sve lepo rekao, a ja ću samo da dodam, da ono što ti zoveš "gajevica' najmanje može da se pripiše Ljudevitu Gaju. Nije u pitanju samo Daničićevo slovo Đ. Kao što možemo da vidimo iz Srpskog rječnika iz 1818, Vuk je tamo u srpskoj latinici imao slova lj i nj, a to je bilo u vreme kada je Gaj imao samo osam godina. Можеш ли ти навести икакве чињенице да поткрепиш своје тврдње? Видим да би и фалсификате узео за оригинале само да не мењаш своју погрешну перцепцију стварности, што је наравно погубно. Дакле не вреди скен оригиналне стране из Народне библиотеке, коју чак Вук није ни написао, нити њиме одредио било шта јер није био представник ниједне српске институције, чак је језик на тој страници италијански или латински, не вреде историјске чињенице. . . Али опет, ево једне непобитне чињенице: „Године 1835. , тачније 5. децембра те године, Гај је објавио проглас о напуштању кајкавског дијалекта и старог правописа и о прихватању штокавштине и новог правописа. У складу с тим и његов лист је штампан новим правописом и штокавским наречјем. „ Дакле, Људевит Гај је овим инаугурисао штокавштину као део хрватског језика, и нови правопис (са š č ć ž lj nj. . . ). Тачка. Шта би било ко нормалан могао овоме додати? Mi Srbi ništa ne činimo da utvrdimo pravu istinu, pa ma kakva ona bila, Na Vikipediji stoji neistinita tvrdnja da je Gaj izmislio slova NJ i LJ" (videli smo gore da su to Vukova slova); Gaju, ostaje samo slovo DŽ, pošto su druga slova Č, Ć, Š preuzeta iz češkog i poljskog. Da rezimiramo: LJ i NJ su Vukova slova, kao i digraf DJ koje se još uvek ponegde koristi i kod Srba i kod Hrvata, a Đ je Daničićevo. Stoga, ako bismo sve to hteli da izvagamo "nacionalnom" vagom, latinica je daleko više srpska nego hrvatska, no to svakako nema smisla potezati. Dovoljno je samo konstatovati da je latinica srpskohrvatsko pismo, bilo to nama drago ili ne. Пих, не знам само шта би променило неко сензационално откриће да је неки Србин или Чех направио још које слово. На крају крајева, какве везе има националност било кога, Даничића или Вука, ваљда је битно за кога су радили, и за кога је прављен тај тада нови правопис, а то је наравно јасно, јер да је за Србе, ваљда би се нека српска институција тада служила тим „српским латиничким“ писмом и правописом, изашао би неки проглас, указ, као када је 1868. кнез Михаило указом одредио да се има престати са коришћењем грађанске ћирилице и да се све има штампати по новом (Вуковом) правопису. Уствари постојао је указ, указ окупаторских трупа из 1915. о забрани коришћења ћирилице у окупираној Србији. Све радње, новине итд. морале су да истакну натписе и пишу Гајевом латиницом, све до ослобођења 1918. Да, по критеријуму UNESCO-a, делом културне баштине хрватског језика се аутоматски сматра све што је објављено на гајевици од 1892. године, тј, од појаве „правописа хрватскога језика“, аутора Ивана Броза, можеш мало гуглати и о томе, пре него што одмахнеш руком и прогласиш се паметним за разлику од UNESCO „глупака“ који немају појма о стварности коју си себи створио. . . А што се тиче тога да је Гајева латиница српскохрватско писмо, она то и јесте, али је то мртав језик, попут латинског. Но, ту се апсолутно слажемо. С тим што мене, а мислим и огромну већину Срба уопште не занима српскохрватски језик, нека њега негује и служи се њиме ко год хоће, али о свом трошку, а не о трошку пореских обвезника Републике Србије. Срби као нација ће врло брзо схватити да су дужни да негују српски језик и српско писмо. . . |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #123 у: 22.24 ч. 23.01.2010. » |
|
Знам, Радашине, и за арабицу и за позадину приче о Ђури Даничићу (довољно да не употребим облик „Ђуру Даничићу“) и зато и говорим то што говорим, где понављам да историјска позадина приче уопште није битна и да ми у овом тренутку можемо да измислимо неко сасвим ново писмо које неће бити базирано ни на једном светском алфабету и да ће и такво писмо, ако уђе у стандард и употребу, бити српско писмо. Није битна историјска позадина приче, нису битни критеријуми UNESCO-a, нису битне каталогизације, није битно то што googlе у свом преводиоцу сајтова за све сајтове на Гајевој латиници јавља да су на језику: хрватски, ништа није битно, осим да се ми држимо својих заблуда. Мало ме глава боли од толико недоследности набацаних на једном месту да нећу више опширније одговарати, а има овде и меродавнијих од мене да дају свој суд. То што прескачеш чињеницу да латиница са словом Đ није "гајевица", него и даље тераш по истом, на то нећу ни да се враћам јер сам своју поенту направио. Па ако ниси меродаван, зашто си улазио у дискусију? За кога је могао да ради Ђ. Д. , у то време, у Загребу, где је и умро? Ко је одлучио која Ђурина (или Ђурова, не прави од муве медведа) слова могу, а која не могу да „прођу“? Наравно, вође илирског покрета, који су у то време сви одреда били легитимни представници Хрвата, саборски заступници, издавачи новина, летори, цензори. . . Искрено речно, ја једино нисам сигуран да ли је Људевит Гај лично аминовао замену двослова dj, али зар то мења било шта, они имају континуитет, институције, доносе одлуке у своју корист. . . Уосталом, као што сам рекао Дарку на претходној страни, ништа лакше* него завршити филолошки факултет, магистрирати па докторирати, издати пар научних радова, па лепо као стручњак ударити по Клајну и по екипи, а не овако, као аматер сугерисати стручњацима како да раде посао за који су се школовали. . . Ух ух, ево сав сам се погрбио од понизности пред тим носиоцима титула. Типичан манир за некога ко нема аргумената, позивање на титуле, дубоку науку, као оно, синко, још ти ниси дорастао томе, то је високо за тебе. А ради се о најобичнијој гомили плаћеника, који су се продали за паре и раде за паре. И сад ја не треба да слушам шта причају и да читам шта пишу, и критички обрађујем информације (читај мислим својом главом), него треба слепо да им верујем, јер су им поделили звучне титуле. Ево узми изјаву тог академика, др. мр. научника лингвисте светског гласа бла бла Ивана Клајна: „Латиница је међународно писмо и све и да хоћемо ми је се не можемо одрећи, јер су формуле у математици и физици писане тим писмом“. Ајде сад ти мени кажи да ли ти слепо верујеш у ово, или о чему се ради, јако ме занима. . . и то само зато што неко воли српство, православље и ћирилицу, а не воли хрватство, католичанство и латиницу до те мере да ће да избацује и брани све оно што га и подсећа на њих. Какве то једнозначне везе има ћирилица са православљем, ако се зна да њоме данас пишу Казаси, Монголи, Таџици, а не пишу Румуни? Где се то још одржало двоазбучје? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #124 у: 22.28 ч. 23.01.2010. » |
|
... Због чега је српско православље српско и словенско, када са Словенима и Србима нема везе, већ им је на силу наметнуто? ... Није добар пример. Православље не може бити српско нити словенско. Српство и словенство може припадати Православљу. ... А то што се тај језик разликује од језика наших предака од пре пар векова, што та ћирилица нема ни пуних 200 година, а застава ни 150 и што и све остале „одувечне“ категорије стају само у најновију историју, то мачку о реп. ... Не пада ми на памет нити један језик у којем би се хипотетички човек из данашњег времена без проблема споразумевао са неким од пре 1000 година. Вуковица је само правни настављач свих предходних варијанти ћириличних писама. Све у свему, 1000 година ћирилице. Вексилологија је наука о заставама. То је овако лепо знати. Што се старине наше заставе тиче ту ништа претерано не заостајемо за другим нацијама и државама. Шта ти мислиш, да је Немачка застава стара 800 година!? |
|
|
|
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #125 у: 22.41 ч. 23.01.2010. » |
|
Ја, иначе, готово никада у дискусијама око двоазбучности српског језика у причу не уводим Православље. Тако је било и овај пут. Тајну чувам за себе и друге...
Када се говори у контексту "ћирилица и православље" моја маленкост може само да се осврне само на бачену клетву на онога који пише на ћирилици. И том приликом ћирилица је названа ђавољим писмом.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #126 у: 22.50 ч. 23.01.2010. » |
|
Можеш ли ти навести икакве чињенице да поткрепиш своје тврдње? Узми издање Српског рјечника из 1818, па погледај таблицу оданде. Тамо има једна колона са српском ћирилицом, па са српском латиницом, па са мађарском латиницом, па тек онда стоји хрватска латиница. Па ако ниси меродаван, зашто си улазио у дискусију?
Нисмо се разумели. Јесам меродаван ако бисмо се поредили ти и ја. Само кажем да овде има далеко меродавнијих од мене, а и позванијих, да бране науку о језику. Нарочито да реагују на квалификацију да је врх српске лингвистике састављен од гомиле плаћеника који су се продали за паре и раде за паре (претпостављам да ти свој посао за који си стручан радиш волонтерски, ал' ајде) и које не треба ни читати ни њихов став уважавати, а где је један Иван Клајн који макар свој став за који се залаже уме да образложи ваљаним аргументима а не неком мутљавином идеологије, менталне конфузије и логичких грешака – „бла бла“ Иван Клајн. Иначе, тај цитат који си истргао из контекста можда може да прође као доказ твоје поенте негде код неког ко за Клајна никад није нити има појма о чему он говори, али овде тешко. @Бруни: Одговорићу ти, али сад стварно немам снаге, уморило ме је ово читање којечега... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #127 у: 23.02 ч. 23.01.2010. » |
|
Ма, да, Иван Клајн...
Не може се насести на Клајнову подвалу да гајевицу треба учити зато што је по њему немогуће слати СМС поруке на ћирилици. То је један његов аргумент од којег застаје памет.
Овакве глупости одржавају двоазбучје у српском језику.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #128 у: 23.24 ч. 23.01.2010. » |
|
Узми издање Српског рјечника из 1818, па погледај таблицу оданде. Тамо има једна колона са српском ћирилицом, па са српском латиницом, па са мађарском латиницом, па тек онда стоји хрватска латиница. Ух, ајде да хипотетички допустимо на трен да је то оригинал, да је Вук Караџић те 1818. године идентификовао латиницу као српску. Ајде чак и да претерамо, па да допустимо да је он био тај који је саставио сва та слова šđčćž. . . на једном месту, и направио тај латинички састав. Очигледно је да тај састав, тај правопис пре тога није постојао. Логично питање: Свако је тада могао, као што може и данас да прави своје правописе и алфабетне саставе, прави нова слова (као што су то урадили и Ђ. Д. , а скоро и др. Милан Шипка), да објављује публикације, дела, предлоге правописа, књиге итд. . . Која је то српска институција и када усвојила тај латинички састав, када је он озваничен међу Србима? Дај неки датум, указ, проглас. . Ја сам ти лепо навео проглас од 05. 12. 1835. којим Људевит Гај, заступник у хрватском сабору, вођа хрватског националног препорода итд. (пошто сам приметио да волиш титуле) издао проглас о увођењу новог правописа који се брзо усталио међу Хрватима (нажалост отевши нам добар део националног корпуса и територија). Вукова ћирилица је ушла у српски језик после смрти Вука Караџића указом кнеза Михаила (од датума тог и тог, заборавио сам га, има се све писати по новом правопису, новине, књиге, натписи на радњама, итд. , па чак и надгробним споменицима) Када је Вук објавио предлог своје реформе правописа, био је дочекан на нож од стране свих српских институција, и државних у Србији, а и српских у Аустроугарској. Нарочито да реагују на квалификацију да је врх српске лингвистике састављен од гомиле плаћеника који су се продали за паре и раде за паре (претпостављам да ти свој посао за који си стручан радиш волонтерски, ал' ајде) и које не треба ни читати ни њихов став уважавати, а где је један Иван Клајн који макар свој став за који се залаже уме да образложи ваљаним аргументима а не неком мутљавином идеологије, менталне конфузије и логичких грешака – „бла бла“ Иван Клајн. Иначе, тај цитат који си истргао из контекста можда може да прође као доказ твоје поенте негде код неког ко за Клајна никад није нити има појма о чему он говори, али овде тешко. Ја не волонтирам, али ни не обмањујем људе у послу који радим, постоје часни и нечасни послови, часни и нечасни поступци у пословима, постоје полуистине и неистине, то као да смо сви заборавили. Ако мислиш да сам нешто истргао из контекста, ево ти цео интервју Ивана Клајна политици, па те молим да даш коментар (молим и остале): „Расправе о ћирилици и латиници трају већ деценијама и не види им се крај. При том већина чињеница није спорна. Мислим да би се мање-више сви читаоци сложили да смо једини у Европи, можда и у свету, који истовремено употребљавају два писма за свој језик; да нам таква двоазбучност није потребна; да је ћирилица изворно српско писмо; да је латиница данас у знатно широј употреби од ћирилице. Ко је за то крив, и да ли уопште треба говорити о кривици, сада није битно: стање је такво какво јесте. Ма колико да су мишљења разноврсна а расправе бучне, имам утисак да нико није за екстремна решења. Нисам видео да ико од "латиничара" предлаже да усвојимо латиницу као једино писмо (како је то некада предлагао Јован Скерлић, у време док је таква идеја још била изводљива). Ни највећег "патриоту" нисам чуо да тражи законску забрану латинице у српском језику. Тако нешто не само што би се косило с људским правима, него би било и неизводљиво. (При данашњем стању наше полиције и правосуђа, можете ли замислити полицајца како пише пријаву против гостионичара зато што му је јеловник на латиници? И ко би сносио трошкове за израду односно штампање хиљада нових натписа, табли, реклама, путоказа, упутстава, брошура, формулара, каталога, проспеката, налепница, тикета. . . да књиге и не помињем?) Законска формулација о "равноправности ћирилице и латинице", знамо, није нова. Имали смо је током пола века и видели смо да она у пракси значи повлачење ћирилице пред латиницом. Не због комуниста, мондијалиста или некакве "ватиканско-коминтерновске завере", него зато што латиница и ћирилица напросто нису у истом положају, нису симетричне. Латиница вам је неопходна за енглески, за латински, за већину страних језика који се уче код нас, за формуле у математици, физици, хемији, за апотекарске рецепте, за аутомобилске регистрације, за дописивање са иностранством, за адресе на Интернету и и-мејлу, за СМС поруке и тако даље. Ћирилица не служи ни за једну од тих функција. Њоме може само да се пише српски, и треба да се пише. Али српски се може писати И ЛАТИНИЦОМ, па многи (већина) тако и чине. У томе је чвор. Ако бисмо хтели по сваку цену да укинемо двоазбучност, да задржимо само једно писмо – то би морала да буде латиница. Ћирилицу свакако треба да сачувамо, али из културних и историјских разлога, не из утилитарних. Ја сам годинама подржавао апеле новосадског удружења "Ћирилица", јер верујем да су им побуде племените. Оно у чему се не слажем с њима, то је кад латиницу хоће да поклоне Хрватима, називајући је "гајевицом", тврдећи да су Срби једини народ који "пише писмом другог народа". По њима, српска латиница уопште не постоји. Ја и већина мојих колега сматрамо да постоји, још од дубровачке књижевности па до наших дана. Саме забрињавајуће статистике које "Ћирилица" износи – преко 80 одсто латиничких натписа у Београду, рекламе искључиво на латиници и тако даље – доказ су да Срби осећају и латиницу као своју: нису је сигурно "узајмили" из љубави према Хрватима. Двоазбучност је, дакле, наша судбина, а закони треба да нађу начина да ћирилицу заштите од одумирања. “ |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #129 у: 23.40 ч. 23.01.2010. » |
|
И само још једна ствар. Глагољица се често назива још и првим словенским писмом. Саставили су је Ћирило и Методије, пошто је она несумњиво (била) словенско писмо, изгледа да би неко очекивао да су они били Словени. Мислите о томе. . . |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #130 у: 02.43 ч. 24.01.2010. » |
|
О чему ти то? Мислим, стварно нема смисла да мене оптужујеш за нетолерантност, а онда да у неком следећем посту заступаш управо оно што си наводно код мене критиковао. Дај човече, одлучи се који ћеш став заступати. Није ти ово ни први ни последњи пут да ме спопадаш за нешто, а онда у следећем посту у одговору неком другом заступаш исто оно што си у мом посту критиковао. Ко тебе схвати, свака му част. Или ти је једноставно гушт да будеш мени антипротиван? Стварно те не капирам. ПС:Заправо, што више читам овај твој пост, морам признати да уопште не капирам сврху истог. Али апсолутно. Шта си уопште хтео да кажеш истим? ? Или није ни важно, битно је да се Бруни критикује... А? Ево овако. Мислим да те нисам спопао, а никакву нетолеранцију ти нисам замерио, камоли те оптужио. Јесам једном пре неколико недеља на некој другој теми, али та прича нема везе са овом и то по страни. Критиковао сам твоју интерпретацију оних неколико постова као причу којој је поента да се истакне како је неко гадан, глуп, зао крвник, а неко други жртва, добрица и наивац, а затим сам критиковао твоју интерпретацију покушаја разјашњења те приче као неко правдање. А ево у чему је била поента приче: поента приче је била у причању о нечему што је заиста било. Ако је закључак те приче да је неко зао, а неко добар, то не значи да ју је неко причао само како би некога оцрнио или себе оправдао и убеђен сам да то није била Зоранова намера, а за себе могу само да тврдим, па ко верује, верује. Да није у питању жалопојка или тражење кривца у другоме, сведочи ми Зоранов закључак да смо управо ми, односно одговорни појединци из нашег народа, ти који су кривци за оно што је окарактерисано као негативно. Ја могу, са одређеном дозом хладноће и емоционалне дистанце, говорити како ме је у детињству један старији дечак из краја малтретирао, а да тиме нити подгревам мржњу против њега, нити њега желим да пошто-пото прикажем као злог крвника, а себе као невину жртву, али ако сам заиста био злостављан, а у ситуацији сам да причам о упечатљивим утисцима свог детињства, ако бих тако нешто прећутао, или још горе ако бих експлицитно рекао да тако нечег није било, лагао бих. А ако би ми неко након тога приговорио због чега уместо тога нисам изнео неку лепу успомену везану за тог дечака или зашто нисам споменуо да је након тога мој пас ујео његову мачку, а моја мама подметнула његовој две киле трулог парадајза на пијаци, а ја се након тога поново вратим на поенту приче, последња примедба коју бих очекивао је „Да ли се ти то правдаш и одакле ти та потреба да толико пута изнова и изнова истичеш како си ти супер, а он бљак?“ Након таквог неспоразума у комуникацији се са разговором престаје јер је јалов, као што је и овде престао. Али онда се јавља нови моменат у дискусији. Појављују се дискутанти који не испитују чињенично стање и успут доносе неки вредносни закључак, већ им је такав суд аксиом и полазна тачка, идеја водиља и крајње одредиште; дискутанти који као да чине управо оно за шта имаш утисак да је чинио Зоран или да сам чинио ја. Збога тога и пишем то што пишем и што си цитирала и то није никаква промена става у зависности од саговорника, него један исти став. Овде нас мало мучи оно What we've got here is a failure to communicate и то је понекад симпатично, понекад нервира, а можда бисмо се и уживо тако дохватили нечега па дискутовали а да се до краја ни не схватимо... Није ми намера ни да те спопадам, нити да тебе посебно критикујем или ти будем антипротиван. А гушт ми јесте да дискутујем са тобом, зашто да не? Паметна особа, скроз делује као добар човек, са таквима је увек гушт разговарати и бити у њиховом друштву, па макар некад заискрила и варница. Тачно ти је само оно да ко мене схвати, свака му част... То и ја кажем. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #131 у: 11.20 ч. 24.01.2010. » |
|
Slušaj Belopoljanski, ne komplikuj još više stvari, jer dovoljno su iskomplikovane. Počela sam da pišem i da ti odgovaram na svaku rečenicu, ali sam se predomislila. Zašto? Pa upravo zbog onog što sam već rekla u pretposlednjem svom postu: ova diskusija je izgubila svaki smisao. Ponoviću samo jedno: Cela moja reakcija je bila na uzastopne Zoranove (i još ponečije) postove koji su pokazivali prstom i govroili "Vidi šta su nam uradili.". Ni u jednom momentu nisam negirala "to što su nam uradili", ali poenta nije u tome. Nije poenta ni u traženju krivaca, bilo da su isti među nama ili među njima. Poenta je: DOKLE BRE VIŠE TOG UPIRANJA PRSTOM? ? Pa već svi znamo (uključujući i ptice na grani) šta su Hrvati uradili — šta su radili u Drugom sv. ratu, šta su uradili devedesetih, šta su uradili sa jezikom, šta su uradili s pismom, i koji stav prema istima sad imaju. Zar je potrebno stalno i iznova upirati prstom u to? Hoće li ti biti lakše? Hoće li Zoranu biti lakše? Hoće li tvom pradedi koga su ubili ustaše, biti lakše ako tvoje dete upre prstom na praunuka ubice tvog dede? Hoće li Hrvati promeniti mišljenje ako mi ovde upiremo prstom u njihovu besmislenu odluku da insistiraju u EU na hrvatskom jeziku? Pa njihova je beda što im je nacionalno biće toliko slabo kad ga može ugroziti ime jezika. Zar ne vidite veličinu besmisla u svemu tome? Sve što želim reći jeste da te stvari treba ostavitii za sobom i krenuti dalje. Ne osvrtati se. Ne zaboraviti, ali ne dopustiti da nas pogled unazad spreči da gledamo unapred. I konačno, pokušati polako praviti razliku između pojedinaca i celog naroda. Jer, iako su tamo neki Srbi u ime srpstva klali, silovali i ubijali (nadam se da je svima jasno da je i ovoga bilo), odlučno odbijam da me poistovete s njima. Ja nisam takva i sigurna sam da ni većina Srba kao narod nije takva. Zašto bi onda Hrvati kao narod (ili bilo koja druga nacija) bili drugačiji? Dosta mi je više da slušam: Ako su oni što ne bismo mogli i mi. Ako su oni izbacili ćirilicu, što mi ne možemo latinicu. Plus, kako to Klajn kaže, poklanjamo im nešto što je NAŠE. Zamisli, ti i komšija imate dva bunara. I tvom komšiji se ukrste kablovi i on odluči da se ubije, i skoči u jedan bunar. Objektivno rečeno, ne samo da je sebe zezno, nego je i tebi stvorio problem. Bunar više ne može da se koristi. Šta ćeš da uradiš? Da očistiš bunar i onda koristiš oba (plus ćeš imati više vode nego dok je ludi komša bio živ), ili ćeš, njemu u inat, da skoćiš u drugi bunar i da se ubiješ i tako mu vratiš milo za drago (kad on može da čini ludosti, što ja ne bih mogo)? E, meni se čini da Srbi nekako uvek odaberu ovu drugu mogućnost. I to je ono što me STRAAAAAAHOVITO nervira. Upiranje prstom, samo po sebi, ne vodi ničemu. Osim stvaranju čira na želucu onog ko upire. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.45 ч. 24.01.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #132 у: 11.46 ч. 24.01.2010. » |
|
Plus, kako to Klajn kaže, poklanjamo im nešto što je NAŠE. Треба ли сви ми да верујемо да је то тако, јер ето Клајн то каже? Има ли још неки аргумент, осим Клајнове речи? Мислим Клајн каже и да СМС може само латиницом, а ја ипак без проблема куцкам СМС ћирилицом (додуше македонском јер ме моја рођена држава дискриминише). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #133 у: 13.51 ч. 24.01.2010. » |
|
Радашин: 1. Клајнове титуле и рад који има иза себе на пољу лингвистике довољна су гаранција да не говори будалаштине. Што се мене тиче. Ако вама то није довољно, то је искључиво ваш проблем. Не мој. А богами ни проф. Клајна. 2. Ако вам се пишу СМС ћирилицом, урадите нешто по том питању, а немојте обилазити форуме и кукати на државу јер вам је држава ту најмање крива. Да ли ће постојати СМС-овање на ћирилици или не, не зависи од државе нити она ту може нешто да допусти или забрани, већ од провајдера мобилне телефоније, који треба да направе софтвере за српску ћирилицу. Лајете на погрешно дрво, г. Радашин, штоно би рекли браћа Енглези... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #134 у: 14.15 ч. 24.01.2010. » |
|
1. Клајнове титуле и рад који има иза себе на пољу лингвистике довољна су гаранција да не говори будалаштине. Што се мене тиче. Ако вама то није довољно, то је искључиво ваш проблем. Не мој. А богами ни проф. Клајна.
Прочитасте ли ви онај интервју са њим, или сте од оних који сматрају да ништа не треба читати, не треба мислити, него затворити очи и гурнути главу у песак, а мозак пустити на отаву, јер је тако лакше. . . 2. Ако вам се пишу СМС ћирилицом, урадите нешто по том питању, а немојте обилазити форуме и кукати на државу јер вам је држава ту најмање крива. Да ли ће постојати СМС-овање на ћирилици или не, не зависи од државе нити она ту може нешто да допусти или забрани, већ од провајдера мобилне телефоније, који треба да направе софтвере за српску ћирилицу. Лајете на погрешно дрво, г. Радашин, штоно би рекли браћа Енглези. . . Није држава крива??? Јесте ли ви уопште чули за регулаторна тела у државама? Јесте ли чули за лиценце?? Шта мислите ко издаје лиценце, почев од оних за бављење нпр. телефонијом, па до сертификата о малопродаји? Мислите ли да би произвођачи мобилних апарата и провајдери мобилне правили и продавали мобилне апарате са македонском ћирилицом да их македонска држава није условила издавањем сертификата? О Русији да и не говорим, руска државна агенција за телекомуникације прописује провајдерима да слање СМС обавештења корисницима мора бити на руском језику, што наравно подразумева ћирилицу. Мислим заиста, пре него што одвалите овако нешто па останете живи (надам се да сте остали живи), информишите се мало, прочитајте понешто. . . |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
