Говори из западне Србије, већ од Ваљева па даље на југ и југозапад, банаћанском уху звуче као да се не ради о Србијанцима, већ о Босанцима, Херцеговцима и Црногорцима. Требало је пуно људи да упознам да бих те финесе похватао и да неког Чачанина не бих по говору сврстао у Црногорце или Нововарошанина у Босанце.
Hteo sam, a zaboravih, i na ovo da odgovorim. — To jeste sasvim tačno. Dijalekat jugozapadne Srbije većinu osobina deli sa bosanskohercegovačkim dijalektima, i nešto manji broj osobina sa crnogorskim, a tek mali broj osobina (samo poneki akcenat ili dužinu) sa kolubarskim i mačvanskim govorima. Sa govorima ostatka Srbije nema ama baš nikakve veze.
Za užički govor bismo pre mogli reći da je jedan od bosanskih dijalekata nego da je jedan od srbijanskih dijalekata (on je srbijanski samo utoliko što se nalazi s ove strane državne granice, a inače je po jezičkim osobinama svojim ništa manje bosanskohercegovački negoli govori u samoj Bosni i Hercegovini, čak i ovako u znatnoj meri ekavizovan kao što je danas).
