Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #3 у: 03.19 ч. 14.12.2009. » |
|
U imenima Drava i Dunav nema toga sufiksa, to su (kao i Sava, Bosna i neke druge reke) poreklom predslovenski nazivi koje su Sloveni glasovno adaptirali i u svoj jezik, pa je samo glasovna slučajnost što tu dočetak naliči na slovenski rečni sufiks -ava.
U Rzav, rekao bih da je to isti sufiks kao i u ćelav, alav, glupav, ćaplav itd., dakle nije specifičan za hidronimiju nego označava nosioca neke osobine — i rzav (što je pre svega zajednička imenica, pa zatim konkretno ime reke) jeste ’onaj koji rže’, a što je metaforički rečeno ’planinski potok’.
Jedino -ava, ženskog roda, jeste slovenski rečni sufiks. Klajn u Tvorbi reči o njemu kaže samo toliko da je „verovatno drukčijeg porekla“ nego sufiks -(j)ava u država, lomljava, mećava, tvrđava itd., koji označava produženu glagolsku radnju, te i to da je „neodređenog značenja“. Navodi imena reka sa tim sufiksom: Tamnava, Bregava, Trnava i Nišava, a za Moravu i Resavu kaže da su neprozirnē osnovē.
I Šimunović u Uvodu u hrvatsko imenoslovlje takođe samo kratko pominje kako „praslavensko nasljeđe ogleda se u strukturi nekih hidronima, kao npr. u onima što su tvoreni sufiksom -ava, iako u hrvatskoj hidronimiji taj sufiks nije osobito čestotan: Berava, Dubrava, Korava, Krbava, Lendava, Mrsava, Munjava, Orljava, Trnava, Zlatava“. Zatim navodi druge, mnogo češće i produktivnije, sufikse u imenima reka.
Po Klajnu je, međutim, Dubrava sa onim drugim sufiksom -(j)ava. Skok, za razliku od Klajna, ne pravi razlike između tih dvaju sufiksa. Pod odrednicom -ava on veli da je to „imenički sufiks sveslavenskog podrijetla“ koji „tvori apstrakta od imeničkih, pridjevskih i glagolskih osnova“. Takođe pak misli da ovaj sufiks ima veze sa sufiksom -av, naime: „Dubrava »šuma« (od dub, koje je izgubilo dočetno -r) imala je prvobitno kolektivno značenje, ukupnost dubova. Sporedni oblik dubrava, koji se kod nas očuvao u toponimu Dubrovnik i kod Poljaka, dokazuje da je sufiks -ava pridjevskog podrijetla, da je to poimeničeni pridjevski sufiks -av.“ Kasnije pominje kako „-ava se nalazi i u hidronimima od imeničkih, pridjevskih i glagolskih osnova: Bregava, Trnava, Rèsava, Tamnava, a odatle prenesena i na neslavenske osnove u Mòrava < Margus, Nišava < Naïssus“. Po njegovu mišljenju, -ava je poimeničeni pridevski sufiks.
Sve u svemu, mogli bismo se složiti sa Skokom i reći da je -ava poimeničeni pridevski sufiks, konstatujemo da i nije tako naročito čest u hidronimiji (više ga ima, što ističe Klajn, u imeničkim deverbalima koji označuju produženu glagolsku radnju, a Šimunović navodi i mnogo produktivnije sufikse), i da nije baš u nekoj osobitoj vezi sa praslovenskom religijom ili mitologijom.
|
