Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
20.48 ч. 19.05.2022. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Kinesko i japansko drustvo, koja nikad nisu...  (Прочитано 7464 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
самоникли
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 134


« у: 06.23 ч. 30.11.2009. »

некидан наиђох у новинама на сљедеће: "Кинеско и јапанско друштво, која никад нису изгубила. . . "

будући да се не ради о једном те истом друштву, јасно ми је да замјеница мора да буде у множини.  али, да ли је ту потребно и слагање у роду? мени нормалније звучи: "који никад нису изгубили. . . ".

волио бих ако бисте дали и образожење уз одговор.
Сачувана
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #1 у: 23.01 ч. 02.12.2009. »

Мени /али знај да ја нисам нека "мустра"/ ово делује сасвим у реду: то су "друштва која никад нису изгубила", и звучи ми природно. Образложења нажалост немам.
Сачувана
самоникли
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 134


« Одговор #2 у: 20.59 ч. 13.12.2009. »

Цитирано: Срећко Петровић link=topic=4339. msg47527#msg47527 date=1259791317
Мени /али знај да ја нисам нека "мустра"/ ово делује сасвим у реду: то су "друштва која никад нису изгубила", и звучи ми природно.  Образложења нажалост немам.
Звучи исправно у тој твојој промијењеној реченици "то су друштва која никад нису изгубила".  Међутим, реченица која мене занима је она горе.  Не занима ме слагање замјенице са "друштва", него са "једно друштво и друго друштво".

Надам се да овдје има неког ко зна да разријеши ову дилему?
« Задњи пут промењено: 21.02 ч. 13.12.2009. од самоникли » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #3 у: 21.16 ч. 13.12.2009. »

некидан наиђох у новинама на сљедеће: "Кинеско и јапанско друштво, која никад нису изгубила. . . "

будући да се не ради о једном те истом друштву, јасно ми је да замјеница мора да буде у множини.  али, да ли је ту потребно и слагање у роду? мени нормалније звучи: "који никад нису изгубили. . . ".

волио бих ако бисте дали и образожење уз одговор.

Mora postojati slaganje kako u broju, tako i u rodu. Društvo koje nikad nije izgubio, svakako ne može, pa samim tim neće moći ni jedno i drugo društvo koje nikad nisu izgubili...

S druge strane, ja bih iz stilskih razloga možda dodala reč "društva": japansko i kinesko društvo, društva koja nikad nisu izgubila...
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #4 у: 13.02 ч. 14.12.2009. »

Mora postojati slaganje kako u broju, tako i u rodu. Društvo koje nikad nije izgubio, svakako ne može, pa samim tim neće moći ni jedno i drugo društvo koje nikad nisu izgubili...

Da odem još korak unazad, u našem jeziku spojevi tipa "A i B" imaju gramatičku množinu kad se posmatraju u kontekstu rečenice. Na primer:

Marko i Pera idu ulicom. (A ne *ide).
Ja i moj pas idemo ulicom.  (A ne *idem).

(Usput, spojevi sa "sa" obično su u gramatičkom rodu i broju prvog člana: Ja sa svojom ženom idem ulicom.)

S druge strane, ja bih iz stilskih razloga možda dodala reč "društva": japansko i kinesko društvo, društva koja nikad nisu izgubila...

Ja ne bih, to zvuči jako rogobatno.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #5 у: 14.55 ч. 14.12.2009. »

Цитат
Ja ne bih, to zvuči jako rogobatno.

Meni ne. Zapravo, mozda ipak sve zavisi od konteksta.

Predstavljamo vam japansko i kinesko ekolosko drustvo, drustva koja su uvek bila na celu borbe za zdravu ekolosku sredinu...

Сачувана
самоникли
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 134


« Одговор #6 у: 02.59 ч. 15.12.2009. »


Mora postojati slaganje kako u broju, tako i u rodu. Društvo koje nikad nije izgubio, svakako ne može, pa samim tim neće moći ni jedno i drugo društvo koje nikad nisu izgubili...

Хвала на реплици, али бојим се да је моје питање ипак комплексније. Ја немам никаквих дилема да се именица и њена замјеница морају слагати у броју. Прочитај поново, молим те, мој први пост. Замјеница "које", која је у једнини, нема шта да ради на овом топику. Дилема је око замјеница "која" и "који", од којих су обје у множини, је л'. Мало је можда теже уочљиво из првог поста, али ја немам ни икаквих дилиема око тога да слагање именице и њене замјенице мора постојати и у роду.

Без обзира, захвалан сам на твом и Дујином посту, јер сте увели и дискусију праву терминологију, па сад и ја, који сам лаик, могу мало јасније објаснити своје становиште.

Поновићу, мени рогобатно звучи "Кинеско и јапанско друштво, која никад нису изгубила..." Теби не, али да видим како стојиш са мало промијењеним а савршено аналогним примјером, који је испод слиједећих пасуса.

Јасно је, замјеница се односи на цијелу клаузулу испред зареза, која, иако синтаксно не садржи ниједну ријеч у множини, семантички ипак представља множину. Односно, јасно је да имамо примјере граматичке множине (хвала, Дуја, за стручни термин). Бићу слободан да истакнем очигледно - да се у случајевима граматичких множина, семантика, између осталог, огледа у нашем процесу замишљања у себи неке одговарајуће ријечи која је у множини, иако сама реченица ту ријеч не садржи. Дакле, у мом примјеру, ми бисмо док се пипремамо да кажемо/прочитамо прикладну замјеницу замишљали у себи ријеч "друштва", па бисмо добили у глави ону горепоменуту Брунину клаузулу "..., DRUŠTVA koja nikad nisu izgubila".

Бисмо, кад бисмо само површно клепили правило слагања замјенице са именицом. Ја предлажем да је насупрот томе посриједи нешто компликованији процес: да ми током поимања граматичких множина не морамо баратати, и природно и здраворазумски ни не баратамо, баш тачно оном именицом  која је задата (у нашем случају, "друштво"). Ја мислим да ми у глави сводимо елементе дотичних клаузула на нешто генеричко, нешто лишено рода. Нисам лингвиста (лига младих лингвиста у основној најдаљи је мој излет у ову науку), али предложићу вам ово: да је та генеричка ствар управо необична звјерка из српско-хрватског језика која се зове безлично-безродна замјеница (тако ју је бар крстио неки хрватски лингвиста). У документу који прилажем имате је детаљно објашњену и молим вас да то прочитате без обзира на хрватски извор, јер је ово дио унутрашње језичке логике гдје се хрватски не разликује од српског:

http://bib.irb.hr/datoteka/224937.Bezlino-bezrodne_zamjenice.doc



Дакле, безлично-безродна замјеница налази се у овим реченицама:

Ово је млијеко. То је жито. Оно је прозор. Ово су кључеви.


Сад ћу дати онај други примјер, који је стопостотно аналоган почетном и гдје је још израженија рогобатност превише једноставног схвађања семантике граматичке множине и томе одговарајућег слагања:

"Марково и Перино дијете, која ће вам отпјевати..."

Увјерен сам да нико никад то не би тако рекао, него би рекао "који ће вам отпјевати". Зашто је то тако? Ја мислим, зато што ми, када за спој елемената у једнини који представља граматичку множину припремамо замјеницу, тада елементе прво ментално сводимо на "ово", "ово друго",... "и још ово", односно на безлично-безродне замјенице. Овако изгледа комплетан ментални процес:

1.   "Марково и Перино дијете" постаје:
2.   "Марково дијете и Перино дијете", које постаје:
3.   "ово и још ово", које пошто видимо везник "и" постаје један елеменат:
4.   "ови", чему додајемо замјеницу која се с тим слаже, па добијамо:
5.   "ови, који...", након чега још само уврштавамо назад оригиналне елементе, па добијемо коначно:
6.   "Марково и Перино дијете, који..."

Кључан је четврти корак. Након што смо у трећем кораку оригиналним елементима неутрализовали род, у четвртом творимо множину од безродних "ово". Створена замјеница ће, јасно, бити у множини, али важније, имаће и род. Откуд јој сад одједном род? Отуд што безродне замјенице постоје искључиво у једнини (пише то у приложеном документу), па ниједна замјеница у множини није безродна; просто мора имати неки род. Добро, нек не буде безродна, али зашто јој баш дајемо мушки род? Зашто "ови", зашто не долази у обзир женски "ове" или средњи "ова"? Ја мислим да је на овом мјесту род изразито граматички, то јест нема никакве везе са мушким, женским или средњим родом елемената у претходећој клаузули, него мислим, иако само нагађам, да је разлог избора маскулинума, и поред постојања опције фемининума и неутрума, ништа до доминантно мушко (патријархално?) окружење у којем је наш језик настајао. Исти као разлог из ког су "неко", "судија" и хиљаде других ријечи увијек у граматички мушком роду и поред тога што реално могу означавати и нешто што је женског или средњег рода.


За крај, ево још примјера у којима мислим да "који" добро звучи:

"Гледај ‘вамо, ово и то, који досад нису ниједном излагани, постави..."

Чак и уз женски род мислим да може ићи "који", иако ми "које" ту не звучи рогобатно, али ваљда зависи од контекста:

"Америчка историја и британска историја, који су прво што ће сутра питати..."

Шта мислите, да ли ишта од овога пије воде? Или само серем кваке?
« Задњи пут промењено: 03.05 ч. 15.12.2009. од самоникли » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #7 у: 03.43 ч. 15.12.2009. »

Sve je to tačno, samo što ipak neće biti "društva, koji", "istorije, koji" niti "ovo i to, koji". Grin

Sve si ti tačno povezao, ali si zaboravio da napraviš razliku između ljudi i neživih pojmova. Samo kod ljudi dolazi do tog zamenjivanja sa generičkim muškim rodom, jer se u našoj svesti preklapa prirodni rod onoga o čemu govorimo sa gramatičkim. Tako je moguće složiti gramatički "Markovo i Perino dijete, koja" ali i "Markovo i Perino dijete, koji", jer mi u svesti za to imamo generički muški rod, i prirodni muški rod, ako su u pitanju obojica sinovi ili jedan sin i jedna ćerka. (Da su obe ćerke, onda bismo sasvim normalno rekli i "Markovo i Perino dijete, koje".)

Ali, za nežive pojmove to ne važi. Prosto tu nema prirodnog roda, nego postoji samo gramatički. Zato govorimo samo "društva, koja", "istorije, koje" i "ovo i to, koje" (srednji rod jednine). Dakle, razlika je između reči i sintagama kojima možemo dodeliti i prirodni rod (koje, dakle, imaju prirodni rod i gramatički rod, pa slažemo dopune uz njih bilo prema jednom bilo prema drugom, ili pak samo prema logičkom, prirodnom rodu, a ne gramatičkom) i onih kojima ne možemo (koje, znači, imaju samo gramatički rod jer su oznake neživih pojmova).
« Задњи пут промењено: 03.45 ч. 15.12.2009. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #8 у: 12.05 ч. 15.12.2009. »

Цитат
Хвала на реплици, али бојим се да је моје питање ипак комплексније. Ја немам никаквих дилема да се именица и њена замјеница морају слагати у броју. Прочитај поново, молим те, мој први пост. Замјеница "које", која је у једнини, нема шта да ради на овом топику. Дилема је око замјеница "која" и "који", од којих су обје у множини, је л'. Мало је можда теже уочљиво из првог поста, али ја немам ни икаквих дилиема око тога да слагање именице и њене замјенице мора постојати и у роду.

Ja sam tebe odlicno razumela i dala sam ti savrsen primer: ako u jednini ne moze to sto ti hoces, nece moci ni u mnozini. Molim te, procitaj ti pitanje koje si postavio a potom moj odgovor, i videces da odgovor savrseno odgovara na tvoje pitanje, onako kako je postavljeno.

Medjutim, sad ja tebe ne razumem. Prvo kazes:

1. Дилема је око замјеница "која" и "који", од којих су обје у множини, је л'.

Iz cega bih ja izvukla zakljucak da ti jeste jasan broj, ali ti nije jasna upotreba roda. A onda odmah u sledecoj recenici kazes:

2. али ја немам ни икаквих дилиема око тога да слагање именице и њене замјенице мора постојати и у роду.

Ako tii je jasno da slaganje imenice i zamenice morapostojati i u rodu, cemu onda ovo pitanje?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #9 у: 13.32 ч. 15.12.2009. »

... sintagama...

Уф, одакле ископа ово „синтагама“, баш ми рогобатно звучи? Има ли у коме речнику? Досад говорах искључиво „синтагми“, па ме занима је ли и ово правилно.
Сачувана
самоникли
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 134


« Одговор #10 у: 17.36 ч. 15.12.2009. »

Ja sam tebe odlicno razumela i dala sam ti savrsen primer: ako u jednini ne moze to sto ti hoces, nece moci ni u mnozini. Molim te, procitaj ti pitanje koje si postavio a potom moj odgovor, i videces da odgovor savrseno odgovara na tvoje pitanje, onako kako je postavljeno.

Medjutim, sad ja tebe ne razumem. Prvo kazes:

1. Дилема је око замјеница "која" и "који", од којих су обје у множини, је л'.

Iz cega bih ja izvukla zakljucak da ti jeste jasan broj, ali ti nije jasna upotreba roda. A onda odmah u sledecoj recenici kazes:

2. али ја немам ни икаквих дилиема око тога да слагање именице и њене замјенице мора постојати и у роду.

Ako tii je jasno da slaganje imenice i zamenice morapostojati i u rodu, cemu onda ovo pitanje?

Па, објашњено ти је у мом претходном, подужем посту. Ја замјеницу "који" уопште ни не слажем са именицом "друштва", за што си се ти ухватила. Умјесто тога, слажем је са множином од једне друге замјенице, "ово", за коју предлажем да је "ови". Да ли сам ја у праву да је у спорној синтагми множина од "ово" заиста "ови" и да ли се уопште ради о некаквој менталној замјени граматичке множине  "једно и друго друштво" стварном множином "ови", дискутабилно је (или није, ако ћемо без поговора прихватити упис Ђорђа Божовића горе). Међутим, за твој и мој тренутни неспоразум то је потпуно ирелевантно. Ја замјеницу "који" слажем са замјеницом "ови", што је мудро или глупо; међутим, при том чину, како што можеш видјети, не правим грешке око слагања у роду и броју. Облик "ови" заиста захтијева облик "који", по правилима слагања. Баш као што је сваком на овом топику, и вјероватно цијелом сајту, јасно да "друштва", што ти предлажеш да ми замишљамо у глави (а с чим се ја не слажем), захтијева облик "која", а не "који".

Укратко, на овом топику мислим да сам ја пажљивије читао уписе него ти.
« Задњи пут промењено: 18.50 ч. 15.12.2009. од самоникли » Сачувана
самоникли
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 134


« Одговор #11 у: 18.04 ч. 15.12.2009. »

Sve je to tačno, samo što ipak neće biti "društva, koji", "istorije, koji" niti "ovo i to, koji". Grin

Sve si ti tačno povezao, ali si zaboravio da napraviš razliku između ljudi i neživih pojmova. Samo kod ljudi dolazi do tog zamenjivanja sa generičkim muškim rodom, jer se u našoj svesti preklapa prirodni rod onoga o čemu govorimo sa gramatičkim. Tako je moguće složiti gramatički "Markovo i Perino dijete, koja" ali i "Markovo i Perino dijete, koji", jer mi u svesti za to imamo generički muški rod, i prirodni muški rod, ako su u pitanju obojica sinovi ili jedan sin i jedna ćerka. (Da su obe ćerke, onda bismo sasvim normalno rekli i "Markovo i Perino dijete, koje".)

Ali, za nežive pojmove to ne važi. Prosto tu nema prirodnog roda, nego postoji samo gramatički. Zato govorimo samo "društva, koja", "istorije, koje" i "ovo i to, koje" (srednji rod jednine). Dakle, razlika je između reči i sintagama kojima možemo dodeliti i prirodni rod (koje, dakle, imaju prirodni rod i gramatički rod, pa slažemo dopune uz njih bilo prema jednom bilo prema drugom, ili pak samo prema logičkom, prirodnom rodu, a ne gramatičkom) i onih kojima ne možemo (koje, znači, imaju samo gramatički rod jer su oznake neživih pojmova).


Ти се са мном у кључној ствари ниси сложио. Ја сам тврдио да се од "ово" може направити множина, и то без обзира означава ли "ово" живи или неживи појам. Тако сам ја добио "ови" (мој 4. корак). Ти међутим исмијаваш то за случај неживих ствари и тврдиш да тад у обзир долази искључиво једнина:

"ovo i to, koje" (srednji rod jednine)


Инклиниран сам да ти повјерујем, јер аргумент ауторитета је на твојој страни; ја нисам језикословац, ти вјероватно јеси. Али, мени је поразна та спознаја да ја на свом језику немам могућност да морфолошки изрекнем множину тамо гдје ми је реална множина потребна, него се морам служити обликом у једнини да имплицирам множину.

Ја бих волио да могу да кажем: "ово, то и оно тамо, који никад нису излагани", јер је то недвосмислено, једнозначно. Верзија коју ти истичеш као једину исправну, "ово, то и оно тамо, које никад није излагано", двосмислена је. Може да значи да ниједан од три набројана елемента није излаган, а може и да значи да само трећи елеменат није излаган.

По мени, ово је мана у језику, због двосмислености. Зато тебе, и остале, ипак молим за још мало дискусије на тему множине од "ово".


И још ово да кажем. Већ сам поновио Бруни, а видим да морам и теби. Никад, ни у лудилу, не бих помислио да је граматички исправна конструкција коју ми ти и она убацујете у уста: "društva, koji" или "istorije, koji". Досадили сте с тим баналним аргументом. Моје конструкције нису у облику "множина, који", него су у облику "једнина и једнина, који". Ти и Бруни, изгледа, не видите ни атом разлике у те двије конструкције. Ја видим и управо око тога сам покренуо питање. Ја можда и нисам у праву, али досад је Брунина, а мањим дијелом и твоја аргументација овако ишла:

Конструкција "множина, који" истовјетна је конструкцији "једнина и једнина, који" зато што је "множина, који" неисправна конструкција. А пошто је то неисправна конструкција (ајде!), и пошто су њих двије истовјетне, то је и конструкција "једнина и једнина, који" неисправна.
Логичка рупа лепа ко пркно.
« Задњи пут промењено: 19.02 ч. 15.12.2009. од самоникли » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #12 у: 20.45 ч. 15.12.2009. »

Ти се са мном у кључној ствари ниси сложио. Ја сам тврдио да се од "ово" може направити множина, и то без обзира означава ли "ово" живи или неживи појам. Тако сам ја добио "ови" (мој 4. корак). Ти међутим исмијаваш то за случај неживих ствари и тврдиш да тад у обзир долази искључиво једнина:

Ah, ne, moj propust! Ali prvo, od "ovo" se svakako može napraviti množina, ali ona može da glasi "ovi" samo za žive pojmove koji su prirodnog muškog roda, ili koji su prirodno jedno muškog, a jedno ženskog (itd.). Za nežive, množina od "ovo" je svakako samo "ova", što i jeste njegov pravi gramatički oblik množine. ("Ovi" kao množina od "ovo" dolazi samo izuzetno u slučaju kada obeležavamo prirodni rod pojma.) A sad o mom propustu:

Инклиниран сам да ти повјерујем, јер аргумент ауторитета је на твојој страни; ја нисам језикословац, ти вјероватно јеси. Али, мени је поразна та спознаја да ја на свом језику немам могућност да морфолошки изрекнем множину тамо гдје ми је реална множина потребна, него се морам служити обликом у једнини да имплицирам множину.

Svakako da se može iskazati i množina, što sam ja prevideo, ali ona glasi: "ovo i to, koja". I ovo je nova ravan koju unosimo u priču — kongruencija osim u množini čak može ići i u jedini samo sa jednim članom sintagme (ili sa svakim pojedinačno, kako uzmemo), ono što rekoh: "ovo i to, koje". Premda zaista tu dolazi do dvosmislenosti jer se generalno tako rečeno "koje" može odnositi i samo na poslednji član sintagme.

Ја бих волио да могу да кажем: "ово, то и оно тамо, који никад нису излагани", јер је то недвосмислено, једнозначно.

Nedvosmisleno i jednoznačno ćemo reći: "ovo, to i ono tamo, koja nikad nisu izlagana", a "koji" samo ako su "ovo, to i ono tamo" živa bića prirodnog muškog roda ili ih u grupi ima obaju prirodnih rodova, npr. "ovo, to i ono tamo dijete, koji" i "ovo, to i ono tamo dijete, koja", dakle tada imamo mogućnost slaganja po gramatičkom i slaganja po prirodnom rodu.

И још ово да кажем. Већ сам поновио Бруни, а видим да морам и теби. Никад, ни у лудилу, не бих помислио да је граматички исправна конструкција коју ми ти и она убацујете у уста: "društva, koji" или "istorije, koji". Досадили сте с тим баналним аргументом. Моје конструкције нису у облику "множина, који", него су у облику "једнина и једнина, који". Ти и Бруни, изгледа, не видите ни атом разлике у те двије конструкције. Ја видим и управо око тога сам покренуо питање. Ја можда и нисам у праву, али досад је Брунина, а мањим дијелом и твоја аргументација овако ишла:

Конструкција "множина, који" истовјетна је конструкцији "једнина и једнина, који" зато што је "множина, који" неисправна конструкција. А пошто је то неисправна конструкција (ајде!), и пошто су њих двије истовјетне, то је и конструкција "једнина и једнина, који" неисправна.
Логичка рупа лепа ко пркно.

Pa upravo na to ja i mislim. Koja je razlika između "množina, koji" i "jednina i jednina, koji" ako i ti sâm posle obe stvari upotrebljavaš zamenicu u množini, samo mašiš rod? Ti sâm dokazuješ da nema razlike jer i sâm upotrebljavaš zamenicu u množini u oba slučaja, samo drugoga roda nego što treba. Smiley I "množina" i "jednina i jednina" su množine. Posle ove druge sintagme možemo upotrebiti i zamenicu u jednini, ali će tada doći i do dvosmislenosti, kako i sâm primećuješ. Generalno ćemo upotrebiti zamenicu u množini, zato što i jedno i drugo jesu množine. Samo je pitanje to koga roda će biti ta zamenica u množini. A biće onoga roda koga su roda i reči "množina" odnosno "jednina i jednina", jer se osim po broju rečenični konstituenti moraju slagati i po rodu. A taj rod je gramatički za nežive pojmove (gramatički muški, gramatički ženski i gramatički srednji rod), odnosno prirodni ili gramatički, dakle tada (najčešće, ali ne i uvek!) imamo mogućnost izbora između oblika zamenice u rodu koji ćemo upotrebiti, za žive pojmove (prirodni muški, prirodni ženski, prirodni srednji ili generički muški rod).
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #13 у: 21.35 ч. 15.12.2009. »

Cek, Samonikli, sta ti hoces u stvari? Da ti kazemo da to sto si ti izmislio je u stvari tacno, ili da ti kazemo sta JESTE tacno? Mi smo ti rekli sta jeste tacno, a ako ti se to i dalje ne svidja, to je tvoj problem, ne nas. Za to nema razloga da nas nazivas nepazljivima i sl. Ja jesam pazljivo procitala sta pitas, i videla sam u kom pravcu ides, i lepo sam ti objasnila da to tako ne moze, a onda ti je isto to izobjasnjavao i Djordje, a tebi i dalje ne valja. Daj mi jedan jedini valjani razlog za promenu roda u tvom primeru, ako mozes, a sigurna sam da ne mozes, osim "tebi je tako logicnije" sto nije ama bas nikakav razlog da bi se insistiralo na tome. Ukoliko ti se pravilo koje vazi ne dopada, onda ova tema niije za ovaj forum nego za Antipravila. U ovom forumu se drzimo pravila i onoga sto je napisano u merodavnim knjigama. U Antipravilima mozemo da raspravljamo da li je i koliko je neko pravilo opravdano, da lii nam se dopada ili ne dopada, da li nam je logicno ili nije logicno. Ovde ne.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #14 у: 01.39 ч. 16.12.2009. »

Чек да поновим питање, превидесте га:

... sintagama...

Уф, одакле ископа ово „синтагама“, баш ми рогобатно звучи? Има ли у коме речнику? Досад говорах искључиво „синтагми“, па ме занима је ли и ово правилно.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!