Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Slobodne i vezane morfeme
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.13 ч. 26.07.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице
 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Slobodne i vezane morfeme
Странице: [1]
« претходне следеће »
  Штампај  
Аутор Тема: Slobodne i vezane morfeme  (Прочитано 8657 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Unpredicable
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 20
« у: 12.37 ч. 20.12.2009. »
Jedno teorijsko pitanje. Šta spada u vezane morfeme? Naime, u Stanojčić-Popovićevoj gramatici piše da su to prefiksi i sufiksi, ali Interpretacije za III razred (autor - Staniša Veličković) kažu da su vezane samo nastavci za izvođenje (dakle, sufiksi).   Undecided
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #1 у: 11.52 ч. 19.06.2010. »
Kako se zagubi ova tema? Huh Vezane su one morfeme koje ne mogu stajati samostalno, koje se samo javljaju kao delovi punih reči. A slobodne su pak one morfeme koje osim što mogu ulaziti u sastav drugih reči, mogu stajati i samostalno kao same reči. Dakle, sufiksi jesu vezane morfeme jer npr. morfeme -ica, -ski, -kinja itd. nalazimo samo kao delove drugih punih reči u kojima nose svoje značenje; a samostalno ipak ne mogu biti punoznačne reči. Prefiksi u slovenskim jezicima, međutim, najčešće jesu slobodne morfeme, jer i samostalno nose svoje značenje, obično kao predlozi. Tako je, formalno gledano, prefiks na- u reči "napraviti" s druge strane i samostalan predlog "na" npr. u predloško-padežnoj konstrukciji "na ušću (dveju reka ispod Avale Smiley)". To nam potvrđuju i savremeni teoretičari tvorbe reči u srpskohrvatskom, koji na tvorbu reči pomoću prefiksa više ne gledaju isto kao na tvorbu izvođenjem — već isto kao na slaganje dveju samostalnih, punoznačnih osnova. Dakle, ja bih se složio s gospodinom Veličkovićem. Wink
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688
« Одговор #2 у: 12.13 ч. 19.06.2010. »
Не верујем да је С. Величковић то изјавио због тако широких погледа на морфологију. Код њега је то просто грешка, што се може лако закључити по квалитету (и сврси!) књига које објављује.

Но, не бих се сложио да префикс није везана морфема. Клајн је то нарочито лепо разрадио у Творби, где сасвим лепо разврстава префикс од предлога. Код именица редовно испред долази предлог (потпалубље) јер редовно у творбеној парафрази има предлошку вредност (’место под палубом’), док код глагола то више не важи, јер конструкција „предлог +  глагол“ није словенска, а и не може се значење које префикс ту уноси свести на предлошко (на- у направити нема скоро никакве везе са значењем на). Наравно, главни аргумент је доследност: постоји огроман број глаголских префикса који немају аналогне предлоге (сад ми на памет падају само о-, об-, су-, пре-), а не може пола префиксâ бити везано, а пола слободно.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #3 у: 12.32 ч. 19.06.2010. »
Naravno, to jeste još uvek i tako-tako nerešeno pitanje! (Recimo, koliko i najesen u Brnu održava se jedna konferencija upravo s tom temom.) Ja ne znam dotičnoga gospodina niti njegove udžbenike, ali mi je takvo rezonovanje svakako bliže, ono je, mislim, i formalno utemeljenije, ako smo pristaše formalne i transformacione gramatike. (Mogla bi se verovatno tražiti i nekakva formalna semantička veza i između "na- + glagol" i predloga "na". "O-" i "ob-" bi se mogli formalno izjednačiti, a zatim im možda tražiti neke dubinske veze i s predlogom "o"; kao u ruskom "o tebe — obo mne" kao predlozi, pa onda na prefiks, itd.) No sve je to dakako još otvoreno za diskusiju, i objašnjivo na više načina u zavisnosti od toga s kakvim teorijskim okvirom mu pristupamo. Smiley
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688
« Одговор #4 у: 12.52 ч. 19.06.2010. »
Али нама не требају дубинске везе. Творба савременог језика конципирана је на језичком осећању образованог говорника. Паралеле с другим језицима и с дијахронијом ту нису од користи.
Наравно, на генетском плану можемо све то узети у обзир. Ирена Грицкат има занимљиве чланке о томе и често провлачи ову тему. Ја сам нешто мало читао.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #5 у: 15.14 ч. 19.06.2010. »
Ma nisam ni ja uopšte imao u vidu dijahroniju, mada je možda stvarno zazvučalo tako. Smiley Mislio sam zaista sinhronijski pre svega, samo na planu dubinske strukture, dakle formalno gledano, u okviru transformaciono-generativne gramatike. I rekcija nam, recimo, može biti polazište za takav teorijski okvir — čini mi se da si ti pre nekog vremena pisao o tome kako glagoli s nekim prefiksom obično kao dopunu traže i konstrukciju sa istim predlogom, što se takođe može ovime objašnjavati ili obratno.

Dakle, ne mislim na genetski odnos već gledano iz ugla generativne gramatike i strože formalnim pristupom, čega možda serbokroatistici pomalo i nedostaje. (Milka Ivić je, rekao bih, ovde jedina lingvistkinja iz te škole, tj. makar jedina čuvenija. Wink I Bugarski, naravno, ali on se koliko znam nije bavio gramatikom, pa se ne računa. U Hrvatskoj izgleda isto, jedino mi sad na pamet pada M. Mihaljević... Sve ostalo je u nas strukturalistička škola nekvantitativnog i neformalističkog tipa.)
« Задњи пут промењено: 15.16 ч. 19.06.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Тагови: morfeme  slobodne  vezane  prefiksi 
Странице: [1]
  Штампај  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Slobodne i vezane morfeme
 « претходне следеће »
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!