Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
10.17 ч. 14.07.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: одрживи развој?  (Прочитано 2785 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.112


« у: 11.51 ч. 11.04.2014. »

Шта заправо значи одрживи развој и зашто одрживи? Да ли је одрживи = реалан? Али обично је реч о некаквим плановима развоја, чему онда нагласак на одрживости када се овде и краткорочни планови мењају од данас до сутра? Из које је уопште области фраза поникла (из друштва, економије, екологије)?

Одрживи као супротност са неодрживим? Не разумем.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #1 у: 14.51 ч. 11.04.2014. »

Одрживи развој подразумева развој друштва у оквирима расположивих ресурса, на начин који задовољава људске потребе, при том не угрожавајући природне системе и животну средину - чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и животне средине која је неопходна друштву да би постојало. Фраза је настала преводом са енглеског 'sustainable development', а потекла је највише из еколошких кругова, који су имали за циљ да промовишу одржив начин живота, који је супротан начину живота у Америци и остатку запада. У Америци је потрошња природних ресурса и ниво загађивања по глави становника, далеко изнад нивоа у већини других земаља. Једноставно, они загађују и троше више него ико други, и више него што им је потребно за нормалан живот.

Скоро целокупан систем нашег савременог саобраћаја, а и електроснабдевања, је неодржив, јер је овисан о ресурсе који нису обновљиви, и којих ће једног дана нестати, а то су нафтни деривати и друга фосилна горива. Наша употреба нафте за производњу производњу горива, поред тога што впди до великог загађења, је и крајње неодговорна, јер од нафте зависи наша целокупна петрохемијска индустрија, на којој почива наша савремена цивилизација. Од козметике, до пластике употребљене за израду скоро све технологије, и много тога другог - нафтни деривати су незамењиви, а свако возикање аутом представља уништење дела нафтног извора који је могао бити употребљен у неку далеко битнији сврху. Скоро да нема предмета око вас који није делом произведен од, или захваљујући, нафтни и нафтним дериватима. Значи, прети нам крах, и тиме је наш садашњи начин живота апсолутно неодржив.

Али, не завршава се све на нафти. Плодно земљиште, вода, биље - свему овоме прети човеков немар, који ће нас скупо коштати.
« Задњи пут промењено: 15.01 ч. 11.04.2014. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
MasaMalinovski
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374


« Одговор #2 у: 15.11 ч. 11.04.2014. »

@ena
pre svega, da napomenem da nije u pitanju nista nekoherentno ni tesko za razumeti

odrzivi razvoj se pravilnije naziva odrzivi (ekonomski) rast - u engleskom sustainable growth

ako podjemo od pretpostavke da je rast neophodan i pozeljan (ukljujuci to da bude sto veci) i sa druge strane od uvidjanja da rast ima svoju cenu, (siroki luk socijalnih i prirodnih faktora) moze se zamisliti stanje u kojem je cena uspesnog rasta u jednom intervalu to da u narednom intervalu rast vise nece biti moguc. upravo to je opis trenutne svetske ekonomije.

teoreticari su onda zakljucili da jedino ima smisla projektovati rast tako da u svakom intervalu, odnosno "do daljneg" on ne sme kriticno ugrozavati sam sebe. postavlja se pitanje kako spreciti povratnu spregu, autodestruktivni ciklus odnosno kako smanjiti cenu rasta za covecanstvo. posto je sistem kapitalizma globalan, nesto mora da se pocne desavati na globalnom planu da bi se to predupredilo, sve u skladu s maksimom "the show must go on". taj proces je uspostavljanje globalnog ekvilibrijuma, odnosno globalizacija u svom idealnom vidu. dakle radi se njenoj ekonomskoj polovini. druga, politicka polovina ideologije globalizacije su ljudska prava.

s.z. je stavio akcenat na ekolosku cenu rasta, ali postoji i socijalna cena, npr. razvoj finansijskog sektora (iako finansijski sektor ne trosi prirodne resurse) u americi je bio takav da je stvorio globalnu krizu i recesiju. ovakav fenomen takodje potpada pod "neodrzivost".
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #3 у: 15.58 ч. 11.04.2014. »

Термин се свакако може користити и у том смислу, али дебитабилно је у којој мери одговара конкретно наведеном примеру. А, и иначе, не ради се о контексту коме је овај термин најбоље одговара. Добар део приватног сектора је свој утицај проширио до те мере, да је држава створила услове под којима иначе ризично пословање појединих компанија њима није представљало превелик ризик. Знали, из угла света и државе, такав 'развој' (то је назадак, а не развој, јер с тачке гледишта ширег друштва, не добија се ништа, што се разликује од употребе фосилних горива, где бар привремено имаомо енергетску стабилност, повољност приступачног превоза итд.) није одржив - боље рећи, није повољан -, док то није случај за поједине моћнике, коме управо мир и еконосмка стабилност представљају 'неодржив курс'.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.112


« Одговор #4 у: 16.37 ч. 11.04.2014. »

Одрживи развој подразумева развој друштва у оквирима расположивих ресурса, на начин који задовољава људске потребе, при том не угрожавајући природне системе и животну средину - чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и животне средине која је неопходна друштву да би постојало.

 :)Хвала, јасно ми је сад.
Шта би онда, према мишљењу еколога који се залажу за одрживи развој, требало користити уместо нафте? Надам се да питање није глупо.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #5 у: 18.56 ч. 11.04.2014. »

Није толико проблем употреба саме нафте, колико је употреба нафте и фосилних горива и кад постоје друге опције, претеривање у сваком погледу, стављање профита изнад свега, неупотреба савремених технологија које би умањиле загађење и повећале ефикасност постојећих система. Значи, имамо доста маневарског простора и без тог немогућег корака потпуне обуставе употребе нафте.

На западу је у јавној сфери скоро сва екологија данас срозана на искључиво проблеме глобалног загрејавање и сродних тема. То се до те мере, скоро насилно, пропапагира, да у друштво расте одбојност према екологији уопште, и све више људи постаје апатично. Све је то до те мере исполитизовано и комерцијализовано, да се с правом може тврдити да поједини 'зеленаши' заправо чине штету. Зато је битно да бринемо о природи, у целини, а не само да говоримо о једном једином проблему. 
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!